Odgovor akademiku Teodoroviću - i Vučić i Marko Đurić govore da će "nam biti bolje ako se odreknemo Kosova"

Valjda u nameri da ohrabri Aleksandra Vučića da se tokom pregovora u Briselu odrekne Kosova i Metohije u listu Danas pojavio se tekst akademika Dušana Teodorovića pod naslovom „Pustite Kosovo da ne biste žrtvovali Srbiju“.

Tekstovi uvaženog akademika o predaji Kosova i Metohije nisu nikakva novost jer se on u svojim brojnim nastupima trudi da ubedi javnost i građane Srbije da se odreknu južne srpske pokrajine. Akademik Teodorović tu hvali predsednika SANU koji zastupa slično političko gledište. I nije sporno da akademik Teodorović ima takav stav. To je njegovo pravo. Ali da bi afirmisao taj svoj stav on se služi spekulacijama i manipulacijama sa željom i namerom da pomalo uplaši građane Srbije od nadirućeg albanskog ekspanzionizma. On kaže da ako bi se Kosovo i Metohija ponovo vratilo u okrilje svoje matice da bi Albanci u Skupštini Srbije imali 80 poslanika, veliki broj ministarskih mesta, pa možda čak i predsednika Vlade. Da bi imali 80 poslanika trebalo bi da Albanaca danas na Kosovu i Metohiji ima više od 2,5 miliona što je potpuno netačno. Prema slobodnim procenama, danas na Kosovo i Metohiji ne živi više od 800 hiljada Albanaca i to pokazuju njihovi izbori jer se broj glasača vrti između 500 i 600 hiljada.

Ne treba biti mnogo pametan pa ne uočiti jednu pojavu da su albanska sela na KiM danas prazna, a sve više se prazne i gradovi. Očito je da akademik u zadnje dve decenije nije boravio na KiM. Narodni pokret Srba sa Kosova i Metohije „Otadžbina“ podseća akadamika Dušana Teodorovića da su Albanci do `89. godine bili prisutni i u skupštini i vladi republike Srbije i nisu predstavljali nikakvu opasnost za državu Srbiju i da ih se niko nije bojao.

Poput Marka Đurića i akademik Teodorović kaže da ako ne potpišemo i predamo Kosovo i Metohiju onda će biti rata. Narodni pokret Srba sa Kosova i Metohije „Otadžbina“ je protiv svakog ratnog scenarija ali i protiv potpisivanja separatnog sporazuma i kapitulacije. Ne treba žuriti, vreme radi za nas a ne za Albance. Po svakakvom pravu i našem Ustavu i međunarodnom pravu KiM je deo naše teritorije. I Kosovo danas ništa ne košta Srbiju za razliku od perioda pre `99. godine kada je Srbija plaćala kompletno zdravstveno i prosvetno osiguranje i Srbima i Albancima.

Notorna je besmislica koju akademik izgovara da ako predamo Kosovo da će u Srbiji nastupiti blagostanje i da se iz Srbije neće odlaziti. To isto je ranije govorio i Aleksandar Vučić da ako potpišemo Briselski sporazum građani Srbije će bolje živeti jer će se otvoriti evropski fondovi. Da li žive bolje, najbolje znaju građani Srbije.

Notorna je besmislica koju akademik izgovara da "ako predamo Kosovo da će u Srbiji nastupiti blagostanje i da se iz Srbije neće odlaziti". To isto je ranije govorio i Aleksandar Vučić da "ako potpišemo Briselski sporazum građani Srbije će bolje živeti"

Poput Aleksandra Vučića i akademik Teodorović koji se smatra njegovim političkim protivnikom prihvata ideju korekcije granica uz tzv. eksteritorijalnost srpskih manastira. Kakva naivnost akademika. Danas u svetu nema nikakve eksteritorijalnosti bilo kojih manastira pa ne može biti ni u Srbiji. Ono što će se posle predaje KiM sigurno desiti a to je da će srpske svetinje na Kosovu i Metohiji postati deo albanske pravoslavne crkve. I to je fakat. Od argumenata koje takođe navodi akademik Teodorović stoji i da se Kosovo sa Albanijom vezalo autoputem i da zbog toga mora da ode iz Srbije, za šta se mora priznati da je prilično površno razmišljanje.

Akademik Teodorović još govori da je 50% albanske populacije mlađe od 30 godina što je pomalo čudno. Koji i kakav popis stanovništva je to utvrdio kada je poznato da je natalitet kod Albanaca u drastičnom padu. Narodni pokret Srba sa Kosova i Metohije „Otadžbina“ želi da podseti uvaženog akademika da je pre `99. godine broj novorođenih Albanaca bio 31 hiljadu. Danas se kreće između 15 i 16 hiljada. Možda Albanci imaju i mlađanu strukturu stanovništa ali ona danas nije na Kosovu nego je raseljena širom zapadne Evrope. Na KiM ostaje samo stari sloj stanovništva.

Akademik čak govori o emocijama i prvrženosti srpskog naroda kosovskom zavetu, što on priznaje. Ali posle tako sramne predaje Kosova i Metohije postavalja se pitanje da li bi Srbi više imali moralno pravo da govore o svojim junacima jer su se predajom KiM njih odrekli. I ne samo KiM nego i svojih korena, svoje državnosti, svoje duhovnosti i svoje budućnosti. Dobrovoljnim odricanjem od Kosova i Metohije Srbija i Srbi nemaju budućnost. Kako god to tumačio, ali to je istina.

Ono što zabrinjava javnost i građane Srbije nije samo ovako političko gledište o sudbini Kosova i Metohije akademika Dušana Teodorovića, sličnu viziju ima i predsednik SANU Vladimir Kostić, pa akademik Dušan Kovačević, pa akademik Ljubomir Simović, pa akademik... U svoje vreme predsednik SANU Jovan Cvijić bio je šef srpske deligacije na pregovorima u Londonu kada su Srbiji Londonskim mirom ondašnje velike sile Velika Britanija, Francuska, Nemačka, Austor-Ugarska, Rusija priznale pravo na Staru Srbiju u okviru koje je i Kosovo i Metohija. Na tim pregovorima Jovan Cvijić se žestoko trudio i svojski zalagao znanjem i umećem da se oslobođene praiskonske srpske teritorije vrate Srbiji. Jovan Cvijić je inače jedini srpski naučnik koji je postao član francuske akademije nauka.

Nekada je Arčibald Rajs govorio: „Najveći problem srpske države i srpskog naroda su pojedini srpski intelektualci koji zahvaćeni evropskim pomodarstvom i koristoljubljem zaboravljaju interese svoje otadžbine.“

Kosovska Mitrovica
23.07.2020. godine

Videti još: Dušan Teodorović: Davljenje Srbije kosovskim čvorom