Polemike | |||
Odgovor akademiku Teodoroviću - i Vučić i Marko Đurić govore da će "nam biti bolje ako se odreknemo Kosova" |
četvrtak, 23. jul 2020. | |
Valjda u nameri da ohrabri Aleksandra Vučića da se tokom pregovora u Briselu odrekne Kosova i Metohije u listu Danas pojavio se tekst akademika Dušana Teodorovića pod naslovom „Pustite Kosovo da ne biste žrtvovali Srbiju“. Tekstovi uvaženog akademika o predaji Kosova i Metohije nisu nikakva novost jer se on u svojim brojnim nastupima trudi da ubedi javnost i građane Srbije da se odreknu južne srpske pokrajine. Akademik Teodorović tu hvali predsednika SANU koji zastupa slično političko gledište. I nije sporno da akademik Teodorović ima takav stav. To je njegovo pravo. Ali da bi afirmisao taj svoj stav on se služi spekulacijama i manipulacijama sa željom i namerom da pomalo uplaši građane Srbije od nadirućeg albanskog ekspanzionizma. On kaže da ako bi se Kosovo i Metohija ponovo vratilo u okrilje svoje matice da bi Albanci u Skupštini Srbije imali 80 poslanika, veliki broj ministarskih mesta, pa možda čak i predsednika Vlade. Da bi imali 80 poslanika trebalo bi da Albanaca danas na Kosovu i Metohiji ima više od 2,5 miliona što je potpuno netačno. Prema slobodnim procenama, danas na Kosovo i Metohiji ne živi više od 800 hiljada Albanaca i to pokazuju njihovi izbori jer se broj glasača vrti između 500 i 600 hiljada. Ne treba biti mnogo pametan pa ne uočiti jednu pojavu da su albanska sela na KiM danas prazna, a sve više se prazne i gradovi. Očito je da akademik u zadnje dve decenije nije boravio na KiM. Narodni pokret Srba sa Kosova i Metohije „Otadžbina“ podseća akadamika Dušana Teodorovića da su Albanci do `89. godine bili prisutni i u skupštini i vladi republike Srbije i nisu predstavljali nikakvu opasnost za državu Srbiju i da ih se niko nije bojao. Poput Marka Đurića i akademik Teodorović kaže da ako ne potpišemo i predamo Kosovo i Metohiju onda će biti rata. Narodni pokret Srba sa Kosova i Metohije „Otadžbina“ je protiv svakog ratnog scenarija ali i protiv potpisivanja separatnog sporazuma i kapitulacije. Ne treba žuriti, vreme radi za nas a ne za Albance. Po svakakvom pravu i našem Ustavu i međunarodnom pravu KiM je deo naše teritorije. I Kosovo danas ništa ne košta Srbiju za razliku od perioda pre `99. godine kada je Srbija plaćala kompletno zdravstveno i prosvetno osiguranje i Srbima i Albancima. Notorna je besmislica koju akademik izgovara da ako predamo Kosovo da će u Srbiji nastupiti blagostanje i da se iz Srbije neće odlaziti. To isto je ranije govorio i Aleksandar Vučić da ako potpišemo Briselski sporazum građani Srbije će bolje živeti jer će se otvoriti evropski fondovi. Da li žive bolje, najbolje znaju građani Srbije.
Poput Aleksandra Vučića i akademik Teodorović koji se smatra njegovim političkim protivnikom prihvata ideju korekcije granica uz tzv. eksteritorijalnost srpskih manastira. Kakva naivnost akademika. Danas u svetu nema nikakve eksteritorijalnosti bilo kojih manastira pa ne može biti ni u Srbiji. Ono što će se posle predaje KiM sigurno desiti a to je da će srpske svetinje na Kosovu i Metohiji postati deo albanske pravoslavne crkve. I to je fakat. Od argumenata koje takođe navodi akademik Teodorović stoji i da se Kosovo sa Albanijom vezalo autoputem i da zbog toga mora da ode iz Srbije, za šta se mora priznati da je prilično površno razmišljanje. Akademik Teodorović još govori da je 50% albanske populacije mlađe od 30 godina što je pomalo čudno. Koji i kakav popis stanovništva je to utvrdio kada je poznato da je natalitet kod Albanaca u drastičnom padu. Narodni pokret Srba sa Kosova i Metohije „Otadžbina“ želi da podseti uvaženog akademika da je pre `99. godine broj novorođenih Albanaca bio 31 hiljadu. Danas se kreće između 15 i 16 hiljada. Možda Albanci imaju i mlađanu strukturu stanovništa ali ona danas nije na Kosovu nego je raseljena širom zapadne Evrope. Na KiM ostaje samo stari sloj stanovništva. Akademik čak govori o emocijama i prvrženosti srpskog naroda kosovskom zavetu, što on priznaje. Ali posle tako sramne predaje Kosova i Metohije postavalja se pitanje da li bi Srbi više imali moralno pravo da govore o svojim junacima jer su se predajom KiM njih odrekli. I ne samo KiM nego i svojih korena, svoje državnosti, svoje duhovnosti i svoje budućnosti. Dobrovoljnim odricanjem od Kosova i Metohije Srbija i Srbi nemaju budućnost. Kako god to tumačio, ali to je istina. Ono što zabrinjava javnost i građane Srbije nije samo ovako političko gledište o sudbini Kosova i Metohije akademika Dušana Teodorovića, sličnu viziju ima i predsednik SANU Vladimir Kostić, pa akademik Dušan Kovačević, pa akademik Ljubomir Simović, pa akademik... U svoje vreme predsednik SANU Jovan Cvijić bio je šef srpske deligacije na pregovorima u Londonu kada su Srbiji Londonskim mirom ondašnje velike sile Velika Britanija, Francuska, Nemačka, Austor-Ugarska, Rusija priznale pravo na Staru Srbiju u okviru koje je i Kosovo i Metohija. Na tim pregovorima Jovan Cvijić se žestoko trudio i svojski zalagao znanjem i umećem da se oslobođene praiskonske srpske teritorije vrate Srbiji. Jovan Cvijić je inače jedini srpski naučnik koji je postao član francuske akademije nauka. Nekada je Arčibald Rajs govorio: „Najveći problem srpske države i srpskog naroda su pojedini srpski intelektualci koji zahvaćeni evropskim pomodarstvom i koristoljubljem zaboravljaju interese svoje otadžbine.“ Kosovska Mitrovica Videti još: Dušan Teodorović: Davljenje Srbije kosovskim čvorom |