Početna strana > Polemike > Odgovor Antoniću i Vukadinoviću
Polemike

Odgovor Antoniću i Vukadinoviću

PDF Štampa El. pošta
Svetislav Basara   
subota, 11. septembar 2010.
Ko da ne veruje na reč Vukadinoviću i Antoniću kad bez imalo lažne skromnosti obznane javnosti da su njih dvojica "veliki ljudi" na koje se ostrvila moja opsesivna lakejska zloba.

Doduše, uz tu "veličinu" nikako ne ide prekoplotaški ton i retorika anonimnih komentatora sa opskurnog sajta NSPM; nekako se "veličine" ispumpale, smanjile, smežurale i svele na svoju pravu veličinu. I pravo govoreći - niko nije tako uspešno demaskirao Vukadinovića i Antonića nego što su to u četiri ruke učinila njih dvojica, samima sebi, u poslednjoj enciklici objavljenoj u Danasu.

Budući da nisu u stanju da argumentima pobiju nijednu moju tvrdnju, folk duet pribegava oprobanoj poetici njihovih poštovalaca i istomišljenika: traljavim pokušajem diskvalifikacije oponenta. Tako smo po ko zna koji put saznali da sam ja menjao stranke "češće nego košulje"; da ne znam (šio mi ga Đura) ko je Čehov ko je Gogolj i da se neprestano prilagođavam centrima moći. Da sam, nadalje, predlažući tribinu na kojoj bi se okupili predstavnici svih intelektualnih strujanja hteo "da im se približim". Bili, valjda, probitačni. Otišao sam tako daleko u poltronstvu - obznanjuje Starac Vukadin - da sam se Tadiću javno preporučivao za premijerski položaj.

Iako Vukadinoviću i Antoniću priliči, gedžovanska strategija "drž'te lopova" ne ide im baš od ruke. Ne snalaze se najbolje. Ne znaju spisateljski zanat. Upotreba jedne burleskne, ironično-satirične zajebancije kao krunskog dokaza nečijeg "beščašća", samozvanog velikana "sa vrhunskim stručnim i naučnim referencama" automatski razotkriva kao lakrdijaša. Znaju oni dobro kako se to radi i kako se od beznačajnih gimnazijskih profesora bez ijedne napisane knjige postaje univerzitetskim nastavnikom. Vukadinović i Antonić - gotovo pa institucija - vrtoglavo su se svojevremeno uspeli na dirižablu napunjenom Koštuničinim isprdnim gasovima, a posle Fiškalovog pada - uprkos lukavom i veštom manevrisanju - relativno se brzo sunovratili u palanaštvo, banalnost i beznačajnost iz kojih su i potekli i koje su uporno nastojali da promovišu kao vrhunski "patriotizam" i jedino "pravoverno" srpstvo.

Uveren da uprkos dvodecenijskom posrtanju Srbi mogu mnogo više i mnogo bolje, sa prilično svežim sećanjem na doba komunističkog jednoumlja, nakon četvorogodišnjeg izbivanja iz zemlje, čudom se nisam mogao načuditi da se godine 2005. pod dirigentskom palicom Vukadinovića i Antonića ponovo izdaju uverenja o moralno-nacionalnoj podobnosti i da se ponovo proglašavaju izdajnici. Naravno, čitava ta ekipa, uključujući i mnogo važnije igrače od naših agitpropovaca, bila je puka lakrdija, farsično (i histerično) ponavljanje tragedije devedesetih. Što ne znači da je bila bezazlena i da nije nanela poveliku štetu. Uprkos tome što su Braća Blues mislila da su udarna intelektualna pesnica Koštuničine hunte - sa kojom sada negiraju bilo kakvu povezanost - njih dvojica su u stvari bili meki trbuh jedne sumanute političke doktrine i prakse. Njihova preeksponiranost i alavost učinila je više za Koštuničinu marginalizaciju nego udruženi napori protivničkih političkih stranaka. Kako stvari stoje: i vlasnik i piloti dirižabla odlaze u zaborav, ali će iza njih jošneko vreme ostati sluzav trag.

(Napomena uredništva: Ovo "delo" S. Basare prenosimo samo zbog toga što predstavlja direktan odgovor na tekst "Basarijada" Đ. Vukadinovića i S. Antonića objavljen na ovom sajtu. Unapred se izvinjavamo čitaocima zbog, čak i za g. Basarine standarde, izuzetno vulgarnog tona, niskog nivoa i primitivnog sadržaja. Ovom "transparentnom" ilustracijom NSPM do daljnjeg okončava svaku raspravu i "stručnu debatu" sa Svetislavom Basarom. Ova dosadašnja, ma kolko bila mučna i neprijatna, bila je verujemo, ipak korisna makar utoliko što je do kraja razgolitila kako "intelektualni nivo", tako i moralni "lik i delo" ovg samoizvikanog književnika i intelektualca. Neki će reći da je to ionako već bilo opštepoznato i da nije vredelo truda, ali mi verujemo da nikada nije zgoreg, za svaki slučaj,  još jednom se uveriti i proveriti stvar. U slučaju g. Basare, uvereni smo, svaka dalja "provera" bila bi besmislena i kontraproduktivna.)