Одговор Мироју Јовановићу

Реаговање на текст Мироја Јовановића Бојан у цркви или смишљено ћутање „Атеиста“

Задивљује значајна пажња коју нашем Удружењу придаје нама поприлично непознати Мироје Јовановић, члан извесног опскурног "Српског културног клуба" из Новог Сада, о коме једино можемо закључити да мора да представља извесну пошалицу, с обзиром на то да за свеца заштитника има осведоченог антисемиту, противника културе и хигијене, Николу Велимировића.

Но, чак и да поменути клуб заиста има икакву релевантност било коме осим самим члановима, занимљив је низ промашаја и логичких грешака којима се поменути господин Јовановић лагодно препушта.

Основна делатност Удружења "Атеисти Србије" није гледање дневника РТВ, нити је праћење активности политичара. О основним делатностима Удружења, господин Јовановић се може упознати читањем Статута Удружења, на нашем веб-сајту који тако приљежно прати.

Морамо овде, сасвим искрено, признати да ми до сада нисмо, нити ћемо надаље пратити дешавања на веб-сајту клуба чији је господин Јовановић члан. Препустићемо га боравку у запећку домаћег Интернета, где га не бисмо ни сада приметили да није линка који је остављен на крају написа господина Јовановића.

Потом, господин Јовановић би морао мало стручније, а потписан је као адвокат, да објасни какав је то говор мржње у питању у нашим саопштењима, јер ако га има, то је већ у надлежности тужилаштва. У супротном, очекујемо извињење од господина Јовановића, за изношење неистина.

Најава за трибину Атеиста Србије: "РАСТКО НЕМАЊИЋ ПРОСВЕТИТЕЉ?"

Надаље, Мирко Буловић се и те како може и свакако треба називати својим личним именом, а надимке треба оставити за интерну комуникацију између чланова и евентуалних симпатизера све малобројније организације којој припада. Није ни од каквог суштинског, а камоли правног значаја то што се поменути Буловић за потребе чланства у својој организацији "одрекао" личног имена и надаље користи надимак. На шта би то личило када би, примера ради, господин Јовановић у оквиру клуба ком припада, договорио са осталим члановима да се од сада не зове више Мироје, него "Лепи Мића", и потом инсистирао да га сви тако, и приватно и јавно, зову од тог тренутка. Испао би само смешан, за нијансу више или мање од господина Буловића, зависно од тачке гледишта.

Растко Немањић се не "развлачи", већ се критикује митомански оклоп у који га СПЦ и квази-патриоте постављају. Наравно да се то и може и треба чинити свакодневно, јер је митоманија изузетно штетна, како за цркву, тако и за друштво у ком та иста црква има незаслужено велике привилегије. Повод за то свакако постоји, и види се јасно у наметању тог митоманског погледа на стварност, пре свега кроз школство. Ту се деца индоктринирају неистинама о Растку Немањићу, чиме им се чини, не само лоша услуга, већ и директна штета.

Најава за часопис Атеиста Србије: "ВЕЛИКИ ПРАСАК"

У широј друштвеној заједници, штета је још већа, када се на тим митовима покушава засновати државна политика, катастрофално штетно повезана са црквеним учењима.

Што се злоупотребе СПЦ у предизборне сврхе тиче, да нису у питању заједничке паре, било би само смешно. Овако је поглед господина Јовановића изузетно трагикомичан. Према његовом виђењу, СПЦ је злоупотребљена тако што су јој дате наше паре. Сјајна логика, сасвим у линији легендарне реплике из "Балканског шпијуна" - Ђура ће ти опростити што те је тукао.

Тако вероватно и СПЦ треба да хришћански опрости господину Пајтићу што јој је дао још буџетских новаца, а нама ваљда неће замерити што смо је овај пут прескочили.

Симпатично је, премда ирелевантно и то што господин Јовановић себе сматра убеђеним секуларистом, у оквиру клуба који за свеца заштитника има убеђеног антисемиту, сарадника окупатора, противника културе и хигијене, једну од најмрачнијих личности у историји СПЦ и важећи симбол савременог српског клерофашизма.

Слажемо се додуше са господином Јовановићем да нису нужно само атеисти секуларисти, нити да су само комунисти и левичари једини антифашисти, премда је тешко у скорашњој српској историји пронаћи вернике секуларисте, посебно међу јавним личностима, нити је међу десничарима лако пронаћи антифашисте, посебно међу симболима деснице из ИИ Светског рата, или из последњих сукоба на тлу бивше Југославије.

Писмо посетиоцима сајта Атеиста Србије

Јасно нам је да је господину Јовановићу тешко да се ослободи утицаја учења свог свеца заштитника, али његове личне делузије упркос томе остају само то - личне делузије.

На крају, морамо да разочарамо господина Јовановића. Заиста нам није стало до његових симпатија, нити нам је на било који начин значајно то како би он крстио нас или себе, посебно докле год не инсистира да се надимци користе уместо личних имена и назива.

Против догми и незнања!