Odgovor Miroju Jovanoviću

Reagovanje na tekst Miroja Jovanovića Bojan u crkvi ili smišljeno ćutanje „Ateista“

Zadivljuje značajna pažnja koju našem Udruženju pridaje nama poprilično nepoznati Miroje Jovanović, član izvesnog opskurnog "Srpskog kulturnog kluba" iz Novog Sada, o kome jedino možemo zaključiti da mora da predstavlja izvesnu pošalicu, s obzirom na to da za sveca zaštitnika ima osvedočenog antisemitu, protivnika kulture i higijene, Nikolu Velimirovića.

No, čak i da pomenuti klub zaista ima ikakvu relevantnost bilo kome osim samim članovima, zanimljiv je niz promašaja i logičkih grešaka kojima se pomenuti gospodin Jovanović lagodno prepušta.

Osnovna delatnost Udruženja "Ateisti Srbije" nije gledanje dnevnika RTV, niti je praćenje aktivnosti političara. O osnovnim delatnostima Udruženja, gospodin Jovanović se može upoznati čitanjem Statuta Udruženja, na našem veb-sajtu koji tako prilježno prati.

Moramo ovde, sasvim iskreno, priznati da mi do sada nismo, niti ćemo nadalje pratiti dešavanja na veb-sajtu kluba čiji je gospodin Jovanović član. Prepustićemo ga boravku u zapećku domaćeg Interneta, gde ga ne bismo ni sada primetili da nije linka koji je ostavljen na kraju napisa gospodina Jovanovića.

Potom, gospodin Jovanović bi morao malo stručnije, a potpisan je kao advokat, da objasni kakav je to govor mržnje u pitanju u našim saopštenjima, jer ako ga ima, to je već u nadležnosti tužilaštva. U suprotnom, očekujemo izvinjenje od gospodina Jovanovića, za iznošenje neistina.

Najava za tribinu Ateista Srbije: "RASTKO NEMANjIĆ PROSVETITELj?"

Nadalje, Mirko Bulović se i te kako može i svakako treba nazivati svojim ličnim imenom, a nadimke treba ostaviti za internu komunikaciju između članova i eventualnih simpatizera sve malobrojnije organizacije kojoj pripada. Nije ni od kakvog suštinskog, a kamoli pravnog značaja to što se pomenuti Bulović za potrebe članstva u svojoj organizaciji "odrekao" ličnog imena i nadalje koristi nadimak. Na šta bi to ličilo kada bi, primera radi, gospodin Jovanović u okviru kluba kom pripada, dogovorio sa ostalim članovima da se od sada ne zove više Miroje, nego "Lepi Mića", i potom insistirao da ga svi tako, i privatno i javno, zovu od tog trenutka. Ispao bi samo smešan, za nijansu više ili manje od gospodina Bulovića, zavisno od tačke gledišta.

Rastko Nemanjić se ne "razvlači", već se kritikuje mitomanski oklop u koji ga SPC i kvazi-patriote postavljaju. Naravno da se to i može i treba činiti svakodnevno, jer je mitomanija izuzetno štetna, kako za crkvu, tako i za društvo u kom ta ista crkva ima nezasluženo velike privilegije. Povod za to svakako postoji, i vidi se jasno u nametanju tog mitomanskog pogleda na stvarnost, pre svega kroz školstvo. Tu se deca indoktriniraju neistinama o Rastku Nemanjiću, čime im se čini, ne samo loša usluga, već i direktna šteta.

Najava za časopis Ateista Srbije: "VELIKI PRASAK"

U široj društvenoj zajednici, šteta je još veća, kada se na tim mitovima pokušava zasnovati državna politika, katastrofalno štetno povezana sa crkvenim učenjima.

Što se zloupotrebe SPC u predizborne svrhe tiče, da nisu u pitanju zajedničke pare, bilo bi samo smešno. Ovako je pogled gospodina Jovanovića izuzetno tragikomičan. Prema njegovom viđenju, SPC je zloupotrebljena tako što su joj date naše pare. Sjajna logika, sasvim u liniji legendarne replike iz "Balkanskog špijuna" - Đura će ti oprostiti što te je tukao.

Tako verovatno i SPC treba da hrišćanski oprosti gospodinu Pajtiću što joj je dao još budžetskih novaca, a nama valjda neće zameriti što smo je ovaj put preskočili.

Simpatično je, premda irelevantno i to što gospodin Jovanović sebe smatra ubeđenim sekularistom, u okviru kluba koji za sveca zaštitnika ima ubeđenog antisemitu, saradnika okupatora, protivnika kulture i higijene, jednu od najmračnijih ličnosti u istoriji SPC i važeći simbol savremenog srpskog klerofašizma.

Slažemo se doduše sa gospodinom Jovanovićem da nisu nužno samo ateisti sekularisti, niti da su samo komunisti i levičari jedini antifašisti, premda je teško u skorašnjoj srpskoj istoriji pronaći vernike sekulariste, posebno među javnim ličnostima, niti je među desničarima lako pronaći antifašiste, posebno među simbolima desnice iz II Svetskog rata, ili iz poslednjih sukoba na tlu bivše Jugoslavije.

Pismo posetiocima sajta Ateista Srbije

Jasno nam je da je gospodinu Jovanoviću teško da se oslobodi uticaja učenja svog sveca zaštitnika, ali njegove lične deluzije uprkos tome ostaju samo to - lične deluzije.

Na kraju, moramo da razočaramo gospodina Jovanovića. Zaista nam nije stalo do njegovih simpatija, niti nam je na bilo koji način značajno to kako bi on krstio nas ili sebe, posebno dokle god ne insistira da se nadimci koriste umesto ličnih imena i naziva.

Protiv dogmi i neznanja!