Očigledan primer za to je nedavna izjava predsednika Republike da se on “ i dalje zalaže za Kosovo u okviru Srbije“. To može da znači sve i ništa. U stvari, ta izjava je samo izraz lične političke ambicije, koja u težnji da udovolji obema stranama, i svojim mentorima i svom narodu.

Ambasador Velike Britanije u Srbiji Stiven Vordsvort izjavio je da će Velika Britanija imati "određeni osnovni nivo saradnje" sa svakom legitimno izabranom vladom u Srbiji, ali je ukazao da će stepen saradnje zavisiti od "usaglašenosti zajedničkih ciljeva". 

Ovo bi moglo da bude i preporuka Dačiću. Mogao bi da javno, na konferenciji za štampu ili na RTS-u, baci novčić i prikloni se onoj koaliciji na koju kocka pokaže. 

Koalicija „Za evropsku Srbiju“ imala je ubedljivo najbolju kampanju, sa najviše energije, ali i najviše elemenata negativne kampanje, medijskog spinovanja i manipulacije. Na taj način su uspeli da premoste svoje hendikepe i težište kampanje prebace sa kosovske na evro-reformsku tematiku.

Tadić je na kraju izborne večeri poručio da ispunjava izborno obećanje da Koštunica više neće biti premijer, da će predložiti kandidata iz Demokratske stranke, koja je moralni pobednik izbora. Poručivao je tim partijama da se ne igraju narodnom voljom.

U Srbiji se nastavljaju pregovori o formiranju nove vlade. Ni proevropska opcija predsednika Borisa Tadića ni "narodnjački" blok Vojislava Koštunice i Tomislava Nikolića još uvek nemaju većinu potrebnu za formiranje vlade.

Sport napadanja i pljuvanja LDP na sajtu NSPM je jedan od najraširijenijih i najomiljenijih sportova "nacionalno svesne" inteligencije. Ipak, nedavno smo i u toj disciplini dobili inovaciju: pod naslovom "Eksploatacija bez granica", mogli smo da pročitamo kritiku ekonomskog programa LDP, Ekonomija bez granica.

Konferenciji u izbornom štabu ''demokrata'', kakva nije viđena ni u vreme Miloševića, dakle u famoznim devedesetim koje oni tako oštro osuđuju, prethodili su meseci upornog i metodičnog zastrašivanja, upozoravanja i istovremenih obećavanja. 

Već navikli da je sve obrnuto od onoga kako izgleda, u vremenu kada se skoro sve stranke protive „otimanju Kosova“ i kukaju nad američkim hegemonizmom, imali smo najameričkiju od svih izbornih kampanja do sada.

Mnogi su već nebrojeno puta rekli da nije dobro što se od izbora za sastav Narodne skupštine, jedan u nizu mnogih u budućoj demokratskoj istoriji zemlje, pravi egzistencijalno pitanje pojedinačnog birača.