"Мислим да су шансе никакве, или равне нули, да би 'Национални стадион’ могао да буде исплатив пројекат. А то што сте на крају рекли да би то била ‘нека нова врста Београда на води’ – па, управо то је оно што ме и брине“

 Али, није. Јер, као и Врховник му, уосталом, не слуша добронамерне критичаре. Они слушају осуђене ратне злочинце - ко ми не верује да јесу осуђени нека пита Доглавника Дачића, његова је партија у то доба конролисала српски Ареопаг - Блера, Клинтона, Шредера

На питање: „Да ли ће Србија икада признати Косово као равноправну чланицу међународне заједнице?“, Вучић је одговорио да је „то за Србе тешко питање“

Шта је „компромис“ на који смо спремни? Постоји ли „црвена линија“? Да ли је још на снази резолуција ове скупштине да свако решење питања Косова и Метохије мора да буде у складу са Уставом Републике Србије и Резолуцијом 1244 СБ УН?

Лично, не мислим да је бојкот исправан избор дела опозиције. Ми немамо времена за одустајање и за бојкотовање избора. Сваки дан који помогнемо Вучићу да продужи власт, а бојкотом му се то помаже, је изгубљен дан за Србију

Свако од нас може лично да процени да ли треба, или не треба нешто да претрпи или „прогута“. Али, ово је не само понижење наших институција и наше државе, већ, рекао бих, и понижење свих нас као грађана Србије, као и наших предака и потомака

Аутопут има два смера. На нама је да видимо у ком смеру ће њиме ићи саобраћај, и шта ће и ко ће се њиме возити. Како ствари стоје — возиће војници и војна опрема НАТО. Што само показује да није проблем у аутопуту. Проблем је у свему осталом. А највише у српској политици према Космету

Србија је сада већ претворена у онај тенк испред Маракане. Она је олупина која има још само трофејни значај, није ни за саобраћај, није ни за рат. Заварен јој је топ и доведена је да гледа Лигу шампиона. Независно од тога да ли је заиста пре тога била у Вуковару, или није

 Вучићеву власт може угрозити само масовни социјални покрет, а и АВ  и већи део опозције ће његово настајање покуштати да спрече. Они су заинтересовани да очувају капиталистички економски систем и политички монопол елита. Опозциони лидери настоје да стекну таман толико утицаја колико је потребно да натерају Вучића да им да неке мрвице, тј да их корумпира.

Сама чињеница да је састанак Вучића са државним секретаром САД организован на маргинама седнице УН која је посвећена Блиском Истоку, говори о томе да је за америчког званичника то био један у низу успутних сусрета који сваки званичник обави на великим скуповима. Да је за САД Балкан или Косово тако важно питање како Вучић тврди, сигурно би се потрудили да организују конференцију посећену управо тој теми