Као свој скроман допринос, предлажем слоган „Последња шанса“. За Њега и Његове, за све нас, за Србију. И, то све у кондиционалу – све под условом да одлучи да испуни своју, у три године, три пута дату реч, али и уставну обавезу и, као председник Републике, повуче се са места председника Ес-ен-еса.

 О оваквим непримереним и неприхватљивим генерализацијама и искључивим осудама није се огласила самопрокламована антифашистичка и грађањистичка јавност, напротив, они су листом устали у одбрану права на слободу мишљења Динка Грухоњића који се у свом тексту служи најприземнијим и неаргументованим уопштавањима и дисквалификацијама

Сваки функционално писмени грађанин, вуковским критеријумом "читај како је написано", може не само да ишчита него и да разуме оно што пише у члану 115. Устава Републике Србије: "Председник Републике не може обављати другу јавну функцију или професионалну делатност." И, тачка! 

„Не чини чин, попут патријарха, човеку величину, него човек, као Павле, даје величину чину патријарха“

Именовање Петра Петковића за директора Канцеларије за Косово и Метохију је класичан пример када један политичар због каријере и привилегија напрасно мења идеологију

"У следећем кораку треба разговарати о статусу ЗСО. Она је део свеобухватног споразума који почиње да се примењује након потписивања. Имплементација ће бити након потписивања (свеобухватног) споразума"

Апелујем и на скупштинску већину и на читаву јавност да схвати колико је то у интересу свих, не само због нашег дуга према господину Ивановићу, него пре свега да отклонимо сумњу да је држава Србија у то умешана на директан или индиректан начин

А овај данашњи Врховник, у политици државног одрицања и националног самопорицања је, благо речено - несебичан. К'о вели човек: не крчми, не даје и распродаје своје, шта га брига, (Косово) није његово...

Једноставно обим саобраћаја не оправдава градњу велелепног аутопута. Ако је Западу баш толико потребан такав пут, због чега Запад не пружи донацију за његову изградњу, а не кредит који ће да отплаћује цела Србија?

Разуме се да стање са скупштином и демократијом у Србији није било бајно ни пре четири године (напротив!). Али поглед на овај живописан детаљ и ове две слике из нашег скупштинског живота добра је и пластична илустрација колико смо, у међувремену, у погледу деградације најзначајније демократске институције у држави још додатно "напредовали"