Problem tzv. Kosova se može „rešiti“ samo i isključivo u diktaturi. A i tada je pitanje da li je to, po formi izdajničko, a po sadržini samouništenje, ostvarivo. Kada bi postojale makar elementarne osnove demokratije u našem javnom prostoru, nikakvo „rešenje“ ne bi bilo moguće, a zagovornici bi bili pohapšeni.

 U mnoštvu stavova koji prate analizu lokalnih izbora u Beogradu posebno se ističe ocena da su oni pokazali potpunu nemoć i veliki krah etabliranih političkih stranaka. A posebno je istican politički i izborni debakl Demokratske stranke koja prvi put nakon uvođenja višestranačkog sistema nije uspela da uđe u Gradsku skupštinu Beograda. Mogli smo čuti od predstavnika ove koalicije koju je predvodila Demokratska stranka da se u stvari pokušava stvoriti politička scena u kojoj neće biti mesta za političke stranke bez kojih je nemoguće da funkcioniše stabilan demokratski sistem

Srbija ne sme da dozvoli da 2018. bude treća godina zaredom u kojoj se ponavlja jeziva činjenica da se rodilo najmanje beba u poslednjih 100 godina.

Govoreći o poteškoćama pri iscrtavanju granica na Balkanu, novinar lista „Ekonomist“ Tim DŽuda, primećuje da se, ukoliko bi Srbija i "Kosovo" ušli u razmenu delova teritorije, proces tu nikako ne bi zaustavio.

 Šta su „Himalaji“, šta o 2025. kaže EU u svojim dokumentima što nije predstavljeno našoj javnosti i značaj „Apela za odbranu KiM“ su teme ovog teksta. Srbija na putu „2025“, koji inače ne vodi nikuda, ali o tome drugi put, mora da zaključi sporazume sa svim susedima i to tako da susedi izričito potpišu da više nemaju bilo kakvih spornih pitanja. Ne samo graničnih pitanja, nego nikakvih

Čitajući predloge amandmana u pogledu pravosuđa setio sam se legendarnog sportskog komentatora Mladena Delića i njegovog čuvenog „Da li je to moguće, ludnica, šta je ovo“

Aleksandar Vučić je izjavio da je zadovoljan predloženom platformom Atlantskog saveta i da bi bilo dobro kada bi se to pretočilo u realnu politiku SAD. Međutim to nije sve što SAD pripremaju za Balkan. Za naredni period planirano je uspostavljanje još jače kontrole nad medijima i formiranje „Medijskog centra za borbu protiv ruskih dezinformacija“ u Srbiji

Od nekadašnjih Ivanovićevih dušmana danas smo saznali da je on bio „divan čovek“, „pošten“, „jedan od najvećih među nama“, „veliki borac za Kosovo i Metohiju“, „čovek koji se zalagao za mir“. No, za života Olivera Ivanovića, govorilo se daleko drugačijim tonom.

Teško je osporiti potrebu i težnju za ukrupnjavanjem opozicionih snaga, ali do toga se očigledno ne može doći ako svaka stranka (ili strančica) i stranački lider i liderčić smatraju da upravo oni predstavljaju jedini moguć stožerni i objedinjavajući faktor u opozicionom bloku bez obzira na svoju objektivnu političku snagu.

Ja nisam čovek koji podržava privatizacije, ja sam za to da država postavi pravi menadžment u javna preduzeća i da ona prave pare. Ja nisam za to se proda aerodrom, nisam za to da se proda PKB. Ja sam za to da deca imaju besplatne udžbenike u školama, da vrtići sad mogu da budu besplatni, da pomognemo najstarijima, da uradimo nešto za mlađe.