Секуларност и "богомдана" политика Александра Вучића

Када је Митрополит Црногорско – Приморски Амфилохије као један од потписника Апела за одбрану Косова и Метохије изразио своју оправдану бојазан да политика А. Вучића води признавању самопроглашене косовске државе био је изложен  безочној харанги и хајци од стране напредњачких функционера, министара и режимских тзв. аналитичара. Он је оптужен да се бави политиканством и рушењем државних институција и да то ради у спрези са Милом Ђукановићем. При томе се у нашој јавности, осим путем плаћеног огласа у Политици, није могла видети ни једна реч из овог Апела који је до сада потписало  близу пет хиљада људи. И потписници Апела нису такође завредели да буду споменути у нашој јавност иако се међу њима налазе угледни академици професори Универзитета, редитељи, лекари и писци.

Очигледно је да је селективним издвајањем изјаве Митрополита Амфилохија требало дезавуисати саму појаву овог Апела који је у себи садржава основне идеје да се „први пут у српској историји надвила опасност да српска рука  потпише предају Косова и Метохије  у туђе руке, разговор са представницима Албанаца са Косова и Метохије ваља наставити неорочено и неусловљено под окриљем Савета безбедности УН до коначног решења у складу са Уставом Републике Србије, садашње међународне околности су такве да до праведног решења није могуће доћи, замрзнути конфликт (попут конфликта на Кипру и другде) је једина разумна одлука, будући нараштаји неће бити најнесрећнији ако су им у наслеђе ово питање оставимо нерешено, али ће бити најнесрећнији ако себе и њих заувек осрамотимо одричући се Косова и Метохије, своје части и свог Јерусалима, то никада није учинио ни један народ“. Ови најважнији акценти из Апела нису никако могли да допру до наше јавности али су зато у режимским медијима продефиловало сијасет претплаћених   идеолошких јуришника који су на отворено политикантски и приземан начин дисквалификовали  Митрополита Амфилохија и потписнике Апела оптужујући их чак да призивају нови рат на Косову и Метохији. Могло се чути и став Б. Ружића функционера СПС-а да Митрополита Амфилохија треба санкционисати на Синоду СПЦ.

Главни уредник Политике је изјавио да је уредништво овог листа било изложено великом притиску да не објави Апел за одбрану Косова и Метохије без обзира што се радило о повољном комерцијалном послу. РТС чије је гесло садржано у често испразној поруци да имамо право да знамо све, није објавила ни једну реч из овог Апела али ни име ниједног потписника, осим што се веома приљежно придружила нападима на Митрополита Амфилохија. У саопштењу за јавност (које наравно није нигде ни споменуто) покретача и потписника Апела за одбрану Косова и Метохије  јасно се каже “Ако се сви ми који смо покренули, односно подржали иницијативу за неодустанак од Косова и Метохије варамо у својој процени тога куда воде текући преговори о нашој јужној покрајини, зашто нико од властодржаца, који се данима надмећу у бесомучном вређању родољуба забринутих за судбину дела српске земље, не каже - Косово и Метохија никада неће добити столицу у УН, већ ће, кад-тад бити реинтегрисани у уставно – правни систем Републике Србије.

Таква или слична реченица отклонила би све неспоразуме и сумње, на задовољство и власти и потписника Апела. Никоме у Србији не треба „унутрашњи дијалог“ чији је исход унапред познат: фактично признање независности „Косова“ уз конструкцију лажних аргумената о томе да се то тобоже није урадило, у шта би могли да „верују“ само носиоци власти - и то само док би били на влсти. Зато такве преговоре треба или хитно радикално ревидирати, или окончати, до стицања повољнијих услова“. Бахати и безобзирни напади  на потписнике Апела само говори  да је у он погодио основни проблем који очигледно има ова власт а садржан је у дилеми како ићи даље у признавање независности Косова, а да се то у исто време прогласи као још једна у низу великих политичких и историјских победа.

Само је још потребно да то прође без реаговања и отпора у нашој јавности али и да се и даље говори како се само спроводи Бриселски споразум који је и довео до фактичног признавања косовске независности. Ако се изјава Митрополита Амфилохија карактерише као политизација и мешање представника СПЦ у  државне послове како се онда може  означити изјава Патријарха Иринеја да „Благодаримо Господу што нем је подарио човека који се лавовски бори за српски народ а посебно за мученичко и страдално Косово и Метохију. Људи могу да  причају ово или оно али ми видимо колико се он са својим сарадницима бори да сачува тај најсветији део наше земље, Косово и Метохију, ту нашу Палестину, ту нашу свету земљу са оним  светињама бројним, великим и славним на Косову и Метохији“. Да ли се и овде ради о неприхватљивом политиканству и мешању СПЦ у државне послове у Србији. Да ли овом изјавом Патријарх Иринеј драстично нарушава секуларност српске државе и отворено подржава напредњачку владајућу политичку структуру. Али за њега очигледно не важе исти аршини и мерила јер је ова његова изјава о богомданом вођи који се лавовски бори за Косово и Метохију дочекана са великим одушевљењем и ентузијазмом у режимским медијима и међу напредњачким министрима и функционерима. Она им служи сада као крунски доказ да они и њихов, сада и миропомазани вођа, воде богомдану политику на Косову и Метохији. Овде се ради о класичном примеру коришћење дуплих стандарда, политиканству и очитој злоупотреби СПЦ у партијске и политичке сврхе.

Реаговање на Апел коме смо сведочили ових дана само је још један доказ више како наша  владајућа  политичка олигархији сваки критички став непрестано проглашава као израз личне мржње и неовлашћеног мешања у државне и политичке послове користећи се при томе најгрубљим дисквалификацијама и отвореним идеолошким и медијским хајкама и денунцијацијама.