Поставља се питање, који је разлог што диктаторски режим из Београда убрзано потписује споразуме са сепаратистичким властима у Приштини. Главни разлог су предстојећи председнички избори, а не рецимо улазак у Европску унију који је тако далек и чији је опстанак у будућности проблематичан.

 Сукоб у странци је почео да се разбуктава оног момента када је нови председник ДСС Санда Рашковић Ивић искочила из планираних оквира поменуте интересне групације. До расцепа у ДСС није дошло због наводног неслагања око заједничког кандидата опозиције за предстојеће председничке изборе, јер се о томе није ни говорило на Председништву странке. 

 Није случајно овакав списак бесмислених уравнотежавања спољне политике Србије амерички амбасадор назвао терминиологијом која се користи за означавање душевних болести. Нити је Вучић Тито, нити је садашња Србија бивша СФРЈ, нити су околности у светској политици исте као за време Хладног рата.

 Мало ко ће од те публике, нажалост, да примети да у Подгорици имамо атентаторе без оружја, а у Београду оружје без атентатора. Одвећ необично. Но шта се стварно дешава, открићемо врло брзо. Подгорици су терористи били потребни због избора. Чему би само, питам се, требало да послуже атентатори у Јајинцима?

 Позната је чињеница да се преко 80% Срба противи сарадњи са НАТО, али да је власт Александра Вучића направила искорак и подигла ниво сарадње Србије и НАТО на највиши могући.

Пропадање и пљачкање Србије у претходном периоду, није било могуће извршити без саучесника у правосуђу. Правосуђе дели судбину остатка Србије – окупиране земље уништеног система. Да би изградили систем морамо да се ослободимо окупације и уведемо одговорност. 

Без обзира на сву тортуру и бруталне обрачуне које је са члановима Демократске странке Србије на Косову и Метохији режим одрађивао, то не смета осталим члановима Демократске странке Србије да широм Србије улазе у коалције са Српском напредном странком продајући се за управне одборе и радна места. Нажалост, ту више нема ни морала, ни солидарности, ни братске љубави, ни припадности истој страначкој групацији

Чим постану политички фактор његови представници редовно ступају у коалицију с Вучићевим режимом. Политичка пракса недвосмислено доказује да је суверенизам српског десног центра данас у ствари вид политичког ларпурлартизма.