Rekao sam već u javnosti da je pokrećući disciplinski postupak protiv naučnika iz sopstvenih redova Demokratska stranka obrukala sebe, svoj demokratski potencijal, istorijsko nasleđe, ali i budućnost. Takođe, i mene kao njenog doslednog člana i naučnika.

Aleksandar Vučić ima ogromno obezbeđenje, ima ogromnu mašineriju, kako partijsku, tako i policijsku, koja se kreće svuda gde i on! Zbog potreba partijskih i ličnih, svako malo izmišlja "zavere", protiv njega samog i "države" Srbije!

Sve to nije nagnalo premijera da se malo više pozabavi time, a ministar Stefanović je na jednom zvaničnom skupu naveo nečije reči, rekao čije su, i dodao kroz smeh: „Evo, da me ne optužuju da opet nekog nisam citirao“ nakon čega je usledio aplauz.

Pojedini naši političari i njihovi analitičari pokušavaju da nas anesteziraju izjavama kako neće biti nikavih „dodatnih uslova“. A šta bi to trebalo dodatno da uradimo a što već nismo, ili što već radimo kako bismo poduprli kosovsku nezavisnost?

 Pozivamo Ustavni sud da što pre odluči o našem zahtevu za ocenu ustavnosti seta medijskih zakona.  To je jedini način da se zaustavi haos na medijskoj sceni i sve vrati u ustavne okvire. Verujemo i da će krivci za nastalu štetu po javni interes u oblasti informisanja snositi odgovornost.

Neposredan povod za napad Austrougarske na Srbiju je bilo ubistvo austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda 28. juna 1914. godine u Sarajevu. Samo mesec dana kasnije, 28. jula 1914. godine, Austrougarska je objavila rat Srbiji i – istog dana napala Beograd.

Da paradoks bude veći i on i njegovi ministri neprestano tvrde da se radi o najstabilnijoj i najreformskijoj Vladi u regionu, a onda nam se demonstrira prava pokazna policijsko- politička vežba koja treba da služi sprečavanju državnog udara koji se kreira na stranicama Kurira.

U normalnim uslovima postoje trkači, to jest igrači, publika i komentatori, odnosno sudije, i svako radi svoj posao. Danas mi se čini da su svi istovremeno i neka vrsta voajera i učesnika u ovom političkom rijalitiju i tu se ponekad brišu ili blede  granice između učesnika, publike i komentatora.

Nesalomljivi i neustrašivi premijer, međutim, ne otkazuje put, ne dopušta da ga tamo neke pučistkinje uplaše, već odlazi u Kinu, a Srbija sve vreme dok on tamo boravi strepi, ne zna šta sve može da je snađe u njegovom odsustvu.

Ne znam kako ste Vi zamišljali, i očekivali da vojska tenkovima rastera narod koji izražava protest? Posebno, da li je u stanju da u onolikoj masi ljudi, locira i izdvoji ostrašćene partijske lidere i stranačke jastrebove, koji su prizivali rušilačke demonstracije.