Danas je ona meta i Šešelju, kome ne smeta izdaja njegovih kumčića i političkih sinova, niti rasturanje države od istih i uvlačenje u NATO, meta je i kerberima Vulinu, nekom Đuki, meta je i krpama za jednokratnu upotrebu odbeglim iz DSS i Dveri.

Svetlu budućnost Vučić vidi u učlanjenju u EU. Kako EU nikome više ne liči ni na budućnost, a naročito ne na svetlu budućnost, onda on maskira pristupanje jednoj političkoj konstrukciji koja se na naše oči dekonstruiše, „životnim standardom“ građana EU.

Mladića koji niti je vikao bilo šta protiv Davenporta, niti je zviždao, treći inspektor u civilu brutalno je izbacio iz amfiteatra – samo zato što se pozvao na autonomiju i slobodu govora na Univerzitetu!

Suštinski cilj ovog Zakona takođe nije velika tajna. Kapitalizam je, rečima Slobodana Jovanovića, uvek imao potrebu za kolonijalnim tržištima. Nekad su ona od nas bila i fizički i vrednosno daleko, a sad i mi, čini mi se, postajemo upravo to – kolonijalno tržište.

Sve u svemu, od 1999. godine, kada je po odluci Vašingtona NATO bombama počeo oplemenjivati Srbiju i okupirao njenu južnu teritoriju, bivši američki zvaničnici su od poslova na Kosovu i Metohiji zaradili više od 30 milijardi evra!

Sve neodoljivo podseća na dane kada smo mogli da vidimo izuzetno agresivnu i beskrupuloznu julovsku kampanju u kojoj su učestvovali i mnogi politički akteri koji i sada kreiraju i učestvuju u ovoj kampanji vladajuće stranke.

Plašim se da su neki naši vlastodršci toliko zaslepljeni samoobmanom o sopstvenoj „mudroj politici“, da nisu u stanju da dokuče da su upravo zapalili fitilj pod bombom postavljenom u temelje Srbije. Bombu su istina, po NATO instrukcijama, drugi NATO izvršitelji počeli da montiraju mnogo ranije, ali je montažu dovršila upravo naprednjačka vlast, a sad se sprema i da je aktivira.

Sve evroatlantski opredeljene stranke imaju suprotne interese od naših poljoprivrednika, jednako i u Beogradu i u Novom Sadu. Prava nevolja tek dolazi. Državnih oranica ostalo je u Vojvodini taman onoliko koliko potražuju udruženja dunavskih Švaba. 

Prvoj grupi ne treba ništa posebno objašnjavati zato što su to uglavnom ljudi koji veoma dobro poznaju sistem u Srbiji. Ne samo trenutno vladajući, nego i stvarnu suštinu i probleme svakog većeg sistema, imaju uporedna znanja i sasvim su sposobni da sagledaju sve zamke suštinski vladajućeg stranog interesa u Srbiji.

 Ta promena kursa Srbije treba da bude ključni cilj svih nacionalno osvešćenih i patriotski opredeljenih ljudi. Ako izbori predstavljaju korak u tom pravcu, onda na izborima treba učestvovati i na njima, ako je moguće - pobediti.