Da paradoks bude veći i on i njegovi ministri neprestano tvrde da se radi o najstabilnijoj i najreformskijoj Vladi u regionu, a onda nam se demonstrira prava pokazna policijsko- politička vežba koja treba da služi sprečavanju državnog udara koji se kreira na stranicama Kurira.

U normalnim uslovima postoje trkači, to jest igrači, publika i komentatori, odnosno sudije, i svako radi svoj posao. Danas mi se čini da su svi istovremeno i neka vrsta voajera i učesnika u ovom političkom rijalitiju i tu se ponekad brišu ili blede  granice između učesnika, publike i komentatora.

Nesalomljivi i neustrašivi premijer, međutim, ne otkazuje put, ne dopušta da ga tamo neke pučistkinje uplaše, već odlazi u Kinu, a Srbija sve vreme dok on tamo boravi strepi, ne zna šta sve može da je snađe u njegovom odsustvu.

Ne znam kako ste Vi zamišljali, i očekivali da vojska tenkovima rastera narod koji izražava protest? Posebno, da li je u stanju da u onolikoj masi ljudi, locira i izdvoji ostrašćene partijske lidere i stranačke jastrebove, koji su prizivali rušilačke demonstracije.

Pre povlačenja vojske iz države, po zahtevu regenta Aleksandra, smenjen je sa dužnosti šefa Obaveštajnog odelenja Vrhovne komande i prebačen u Užičku vojsku (1915). To je početak njegovog kraja. Posle rukovođenja u pobedama na Kajmakčalanu i u Bitolju (1916), stavljen je pod istragu i pritvoren.

Mediji predstavljaju nacionalno dobro jedne države. Zakon o radiodifuziji je napisan i osmišljen tako da štiti građanstvo, između ostalog, od javnog propagiranja nemoralnosti, ali, što je politički posebno važno, i moguće manipulacije javnim mnjenjem koje dolazi iz drugih država.

Dakle, SPC, kao zakoniti vlasnik svih pravoslavnih hramova na Kosovu i Metohiji, mogla bi da bude izvlaštena iz na pr. Pećke patrijaršije ili Visokih Dečana ili iz manastira Gračanice, odnosno, umesto vlasnika ovih svetinja, postati ''podstanar'', i sve to, ''legalno'' sa stanovišta unutrašnjeg - ''pravnog poretka kosova''?!

Jedna od njegovih glavnih tema je obrušavanje na svaku kritičku primedbu jer on kritiku može da trpi ali ne i laž, zato je i izrekao seriju optužbi i diskvalifilkacija svima koji dovode u pitanje njegovo ružičasto viđenje socijalne i političke sitaciju u Srbiji.

Bez uvrede Đurkoviću, ali nisu mi uopšte jasne dve postavke iz njegovog članka „Levica i globalni tajkuni“.

I naši "političari-komedijaši", kao i nekadašnji komedijaši-glumci u komedijama del arte, imaju svoje istaknute "tipske" karaktere i likove koje manje-više mogu svi današnji "europski" orijentisani političari Srbije da uspešno tumače.