Postavlja se pitanje, koji je razlog što diktatorski režim iz Beograda ubrzano potpisuje sporazume sa separatističkim vlastima u Prištini. Glavni razlog su predstojeći predsednički izbori, a ne recimo ulazak u Evropsku uniju koji je tako dalek i čiji je opstanak u budućnosti problematičan.

 Sukob u stranci je počeo da se razbuktava onog momenta kada je novi predsednik DSS Sanda Rašković Ivić iskočila iz planiranih okvira pomenute interesne grupacije. Do rascepa u DSS nije došlo zbog navodnog neslaganja oko zajedničkog kandidata opozicije za predstojeće predsedničke izbore, jer se o tome nije ni govorilo na Predsedništvu stranke. 

 Nije slučajno ovakav spisak besmislenih uravnotežavanja spoljne politike Srbije američki ambasador nazvao terminiologijom koja se koristi za označavanje duševnih bolesti. Niti je Vučić Tito, niti je sadašnja Srbija bivša SFRJ, niti su okolnosti u svetskoj politici iste kao za vreme Hladnog rata.

 Malo ko će od te publike, nažalost, da primeti da u Podgorici imamo atentatore bez oružja, a u Beogradu oružje bez atentatora. Odveć neobično. No šta se stvarno dešava, otkrićemo vrlo brzo. Podgorici su teroristi bili potrebni zbog izbora. Čemu bi samo, pitam se, trebalo da posluže atentatori u Jajincima?

 Poznata je činjenica da se preko 80% Srba protivi saradnji sa NATO, ali da je vlast Aleksandra Vučića napravila iskorak i podigla nivo saradnje Srbije i NATO na najviši mogući.

Propadanje i pljačkanje Srbije u prethodnom periodu, nije bilo moguće izvršiti bez saučesnika u pravosuđu. Pravosuđe deli sudbinu ostatka Srbije – okupirane zemlje uništenog sistema. Da bi izgradili sistem moramo da se oslobodimo okupacije i uvedemo odgovornost. 

Bez obzira na svu torturu i brutalne obračune koje je sa članovima Demokratske stranke Srbije na Kosovu i Metohiji režim odrađivao, to ne smeta ostalim članovima Demokratske stranke Srbije da širom Srbije ulaze u koalcije sa Srpskom naprednom strankom prodajući se za upravne odbore i radna mesta. Nažalost, tu više nema ni morala, ni solidarnosti, ni bratske ljubavi, ni pripadnosti istoj stranačkoj grupaciji

Čim postanu politički faktor njegovi predstavnici redovno stupaju u koaliciju s Vučićevim režimom. Politička praksa nedvosmisleno dokazuje da je suverenizam srpskog desnog centra danas u stvari vid političkog larpurlartizma.