Profesorka Smilja Avramov je u jednom kratkom periodu devedesetih godina na početku jugoslovenske krize bila pravni savetnik Slobodana Miloševića,ali sigurno nije bila kreator njegove politike jer je vrlo brzo nakon prvih pregovora o sudbini Jugoslavije i Srbije napustila ovu poziciju.

Naravno da niko to ne bi poželeo, i niko to ne želi. Ne samo kosovski Srbi, koje na njihovim ognjištima u pokrajini sada drži samo prkos i inat, već ni kosovski Albanci, koje na njihovim ognjištima više ne drži ništa. Masovni egzodus Albanaca sa Kosova predstavlja neposredni i očigledni pokazatelj razmera propasti koju je zapadna imperijalna politika nanela Srbiji na Kosovu.

Ovaj tekst nema za cilj da bude odbrana NSPM-a, a ni njegovog glavnog urednika, već se radi o ukazivanju na pogubnu praksu političkih diskvalifikacija koja se sada može plasirati i pod okriljem evropske Konvencije o ljudskim pravima.

Prosto je neverovatno, da neko učestvujući u zakonodavnoj pa povremeno i izvršnoj vlasti zemlje, posle nekog poodmaklog vrmenskog  perioda kaže da je pravio strašne greške, a da nikoga ne zanima da se pozabavi tim greškama i ustanovi koliko su one imale posledice po državu i njene građane!

Pre svega - da ne bude nikakve dileme - opšte je poznat stepen bliskosti predsednice u susedstvu sa SAD i NATO, a u najkraćem zamislivom roku postalo je sasvim „bjelodano“ i koliko je „prijateljski“ nastrojena prema Srbima.  I obe ove činjenice i te kako zaslužuju političku pažnju, i čine nezaobilazne teme za diskusiju.

Nemamo iluzija da će promoteri kosovske nezavisnosti uvažiti protivljenje Srbije da Kosovo dobije svoju vojsku, niti da Srbija ima moći da to fizički spreči, ali ona mora svojim protivljenjem naglasiti da bi to bilo još jedno u nizu nasilja koje se Srbiji serviraju duže od dve decenije.

Prošlogodišnji političar godine i „najmoćniji čovek u Srbiji“ po izboru NSPM, Aleksandar Vučić, ove godine je dosegao vrhunac vlasti i uticaja, nakon čega linija rejtinga i moći neminovno kreće da se spušta, samo je pitanje da li će taj spust biti blag ili strmoglav.

Tri stotine i pedeset godina, za koliko je moravska Srbija robovala pod Turcima, čuvar njene ideje o državnosti i onda kada države više nije bilo – bila je Srpska pravoslavna crkva. Njeni patrijarsi, vladike i kaluđeri uvek su bili na čelu narodne borbe za slobodu, pa su zato u mnogo primera vešani i davljeni, sabljom sečeni i nabijani na kolac.

Ova rasprava u Narodnoj skupštini pokazala je porazno stanje našeg krhkog parlamentarizma koji je u Srbiji sveden na privid i samim tim ispražnjen od pravog značaja i doveden u apsolutno podređen odnos prema izvršnoj vlasti.

Vojislav Šešelj se, isto tako dobrovoljno prijavio u Haški pritvor, odakle su takođe postojala redovna televizijska uključenja, ali znatno ređa od onog u kojima su gostovale Stanija i Soraja! Takođe, i Šešelj je povremeno pokušavao uz dosetke da pokaže javnosti ko je glavni u Haškom sudu, i da ga pobedi!