Пречесто сам слушао њихове поуке типа: „Ма пусти Косово, далеко је то“. Е сад вам је „Косово“ летело дроном изнад глава. Где још треба да вам дође да бисте схватили да Косово није далеко. Да је Косово увек ту, докле год има Србије. Да Србије без Косова нема, као што нема ни Косова без Србије.

Данас је Ристић, како сам каже, бегунац у сопственој држави. На то је принуђен, јер ако би био доступан окупационим властима, ризиковао би да поново види слободу некако у време кад Србију буду примали у ЕУ. Гаранције државе Србије ЕУ не уважава ни када је у питању Србин са далеко већим степеном кооперативности од Ристића, а Ристић не даје „бесу“.

Масовна убиства као што је био злочин у Одеси подсетиле су нас на геноцидне фашистичке и нацистичке методе примењиване током Другог светског рата против Срба, Јевреја, Руса... Сејући данас страх, ужас и смрт према онима који другачије мисле и који говоре другим језиком

 I gle parapolicijskog čuda, sva trojica i šofer Audija, u pratnji onih džipova, i pored nasrtaja na policiju, opiranja privođenju, potezanja duge cevi na službenike MUP, dovođenja u opasnost drugih lica, slobodno odlaze u nepoznatom pravcu.

Недостатак веродостојне страначке интелектуалне елите се настоји надоместити агресивним маркетингом, непрестаним спиновањем и укључивањем у страначки живот тзв. јавних личности - певачица, глумаца, спортиста, водитеља и водитељки и инстант списатељица.

У Србији је данас могуће живети боље. Али да би се живело боље, неопходно је променити магистрални правац српске политике. Јер о евроунијатским владама је једноставно говорити. Нема великих разлика међу њима.

Можда је добро споменути и необичност, да полиција 24 сата седам дана у недељи чува билборд Београда на води на згради Железничке станице у Београду! Од када је ово посао полиције?

Суштина је у томе да све нас прогоне и склоне. Када обезглаве Србе тиме што уклоните све оне који су их водили и имају политичког знања и искуства борбе против сепаратизма који је на делу, онда лакше могу да протерају преостало српско становништво, што је крајњи циљ свега овога.

Напредњацима би одговарала „концентрациона“ покрајинска влада у којој би за будуће стање у Војводини одговорност и даље сносила ДС на челу са Пајтићем. Пајтић не би да себе и ДС зароби у таквој мишоловци, па радије ламентира над српским становиштем.

И да апсурд буде још већи: тај неоригинални човек још почне да нас све убеђује како ће та јавна предузећа оживети само када се на њиховом челу сада коначно нађу „успешни“ приватници, познатији као тајкуни! Он ће њиховим постављањем да оживи те гиганте.