Чињеница је да се премијер оградио, рекавши да смена Динкића није уперена против Г17, али је такође јасно да је невероватно да се ДС на тај потез одлучио ако је имало сумњао да ће изласком Г17 из коалиције влада пасти и избори бити расписани.

Николић и Вучић су свесни да су као странка медијско-политички измишљени само под условом да немају сопствену политику... Брисел каже – „немојте о Косову“, и у суботу нико ни реч о томе. Вашингтон каже – „немојте као у Каиру“, и ниједан протестни круг не обиђоше.

Препричавање емисије о томе како је Шешељ монструм треба закључити констатацијом да је његов допринос „демократији“ већи од свих „Отпораша“ и осталих заједно. За оне који нису задовољни демократијом, није само допринос него и велика кривица.

Прошле године Европски суд за људска права је донео само девет пресуда против Србије, али је финансијски удар на републички буџет био највећи до сада. Само по пресуди Бин-Стид и Мајкић против Србије држава је дужна да исплати нешто мање од два милиона долара.

Овде се не ради само о страху и измучености – него о сиромаштву, и немогућности прављења избора, ради се о спасавању живота, макар на то кратко време колико тамо може да се проведе. А после се свако, са или без сигурне куће, врати у онај живот напољу, ван азила.

Ако је народу хладно око срца, није медијима, који овом приликом преузимају улогу спинера оптимизма. Изгледа да је немушто упозорење премијера да нам “песимизам није најбољи савезник у наредном периоду” код плебса поприлично игнорисано.

Ретко кад се пригодним честиткама поводом националних празника посвећује већа пажња. То је разумљиво јер су састављене од толико пута понављаних израза и фраза. Само би понеко између протоколарних израза, нашао вешто упаковану поруку или сигнал.

Логика потенцијалних тужби није нимало занемарљива. Парничари вероватно нису толико наивни да сматрају да ће своја материјална потраживања остварити преко правосудних система Републике Српске и Републике Србије.

И док западне владе већином игноришу извештај Дика Мартија или покушавају да преко њега ћутке пређу, невладине организације у Србији не реагују. Ниједна. Људска права јесу угрожена, ратни злочин јесте монструозан, али су жртве очито погрешне националности.

Да ли је у иједној европској земљи забрањена продаја Младићевих статуа или мајица са његовим ликом? Није. То је prima facie доказ да продавци за тезгама на Зеленом венцу поступају у потпуности у складу са европским вредностима.