До пре две године евроатлантске интеграције биле су питање живота или смрти наше државе. Онда је одједном посаветовани председник Тадић почео да тражи нове стубове наше спољне политике. Поново се појавила Русија, па Кина и на крају Покрет несврстаних. Алтернатива значи постоји.

Са идеологијом социјализма на широка врата избачен је и дотадашњи систем вредности, а на мала врата некритички се усвајају веома сумњиве тзв. вредности западног света. Због општег стања у друштву многе је захватило разочарење, бес, фрустрација.

Можда је о томе требало размишљати раније, па би се на пример уместо породичне шетње, много јача порука власти могла упутити тако што би 10. октобра улице биле празне, а затим 11. октобра организоване велике демонстрације поводом посете Хилари Клинтон.

Начин на који државе одређују обим забрана слободе говора у својим унутрашњим кривичним правима јасно говори о вредносном устројству које оне следе. Разлика између тих приступа може да укаже на разлику коју поједина друштва придају достојанству друштвених група...

И не заборавимо да када су својевремено ти исти, или њима слични „хулигани“ (са без наводника) кевтали на полицију, бацали каменице, лупали излоге и јуришали на савезну скупштину то било третирано као израз њихове високе „демократске свести“. Тада су то била „наша деца“, „хероји 5. октобра“.

У Србији има више него довољно способних људи да воде државу ка правом путу, оном који ће доносити корист свим грађанима Србије. Они морају да изађу из стидљиве свакодневне монотоније и буду храбри да чине изванредна дела! Имамо алтернативу, имамо снагу, треба нам воља!

Тог истог 10. октобра 2010. године исти они властодржачки органи који су организовали и обезбеђивали први карневал у Београду по угледу на Рио де Жанеиро су словом писане одлуке забранили свенационални и свеграђански скуп у србијанској провинцији Рашкој.

И даље ће се стварати револт који ће једном морати да ескалира у нове сукобе. Немири који су се догодили показали су да је режим у спору са народом. Још су Турци знали да „отпусте мало узде“, када схвате да је народу дозлогрдило. Ништа нисмо научили – ни у победама, ни у поразима.

Шака педера (и понеки хомосексуалац) који шетају градом, док полиција из њега пендрецима, сузавцем и маневарском муницијом избацује све остале - то је алегорија стања у нашој политици.

Бићу тамо јер верујем у породичне вредности и не дам да нам намећу неморал и лажне и непотребне теме док Србија пропада у духовном, моралном, биолошком, економском, социјалном, привредном и сваком другом државном погледу!