Реч је о "менталној промени која мора да се догоди у нама самима", јер "ми данас у Србији имамо стари систем вредности". Зато је основни циљ Иницијативе "усађивање истинских друштвених вредности младима." Као да је реч о нечем вештачком, спољашњем, нечем што се ради без знања и воље жртава.

За сада се истиче само предстојеће увођење статистичких региона, док се планирана подела Србије на аутономне области готово не помиње. Међутим, јасно се види да су предложени статистички региони замеци будућих аутономија.

Сваки насртај на наш идентитет и државност Србије од стране „нашег“ евроатлантског идеолошког апарата, треба да буде пропраћен јавним окупљањима, петицијама, организовањем перформанса, упућивањем саопштења медијима, бујицом текстова и свим другим ненасилним поступцима.

Албом не каже да оправдава злостављање заробљеника, он не пише да је у реду што су окупирали Ирак, он не призива бомбардовање Авганистана. Албом је само подсетио да савремени свет није Дизниленд, већ да је истина, као и све остало, подложна злоупотреби.

Изгледа да су већем делу јавности досадиле мале странке, које, најчешће, на леђима већих уђу у скупштину, а онда наоколо тргују или пак уцењују своје изборне партнере. Мање странке жале се да овај предлог води "картелизацији" нашег политичког живота.

Уколико Србија испуни захтев да изврши притисак на Милорада Додика, могло би се очекивати да ће у догледном року моћи да очекује на подршку Америке када је у питању приближавање ЕУ. У супротном, уследиће казна у виду даље изолације Србије и њених грађана.

Да ли ће постепеним одвајањем северног дела државе Србије и стварањем могуће државице на том простору бити охрабрена будућа настојања за њено прикључење некој постојећој или новооснованој држави чиме ће на дуги рок Срби постати национална мањина.

Предлог Закона представља један политички трактат, са циљем да се заговорници неонацистичких и фашистичких идеја и даље задрже у  фокусу јавности, а не озбиљну намеру да се донесе један закон којим би се извршила инкриминација понашања, или забрана рада неког удружења.

Капитализам, са аксиомом себичности која води ка општем добру, просто не важи кад је у питању колектив, нити важи кад је у питању сама супротност себичности, супротност као што је самоповређивање, саможртвовање, а никако самоусавршавање, брига о себи итд. Друга су мерила вредности у питању.

А онда је доласком светске економске кризе на Балкан постало извесно да ће обале хрватског приморја ове године остати пусте. ,,Рат је готов и не можемо мењати наше суседе. Срби су такође добри људи“ (?), рекао је власник неколико дубровачких хотела.