петак, 13. децембар 2019.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Политички живот > Београд као први тест "националног помирења"
Политички живот

Београд као први тест "националног помирења"

PDF Штампа Ел. пошта
Александар Павић   
уторак, 27. мај 2008.

Одлично је што се, након две кампање (председничке и парламентарне), у којима је извојевана победа, што апсолутна (председнички избори), што релативна (парламентарни), на крилима највећег застрашивања грађанства још од извођења тенкова на улице 9. марта 1991, "про-европски блок" напокон увидео и сврсисходност нечега што се зове "национално помирење". Да ли би се маркетиншки магови који воде целу причу везану за ову племениту идеју исте сетили да су и на парламентарним изборима освојили апсолутну већину, или да су могли да формирају већину с неким другим осим коалиције предвођене СПС-ом - друго је питање. Бог је тако хтео, признали га спрски (евро)дарвинисти или не. Или, модернијим речником, "национално помирење" је нова реалност с којом се морамо суочити. А реалност се не да условљавати. Јер, у библији прагматизма то се зове - бежање од реалности.

Дакле, ако ћемо имати то толико жељено национално помирење, онда оно мора збиља да буде - национално. То значи да нико из њега не може и не сме да буде искључен. И да ту више нема места за искључивост.

А управо се расплет ситуације на локалу у Београду одвија тако да одмах ставља овај нови идеал српске политичке сцене на испит. Чини се да ће будућу београдску владу правити Радикали, народњаци и коалиција СПС-ПУПС-ЈС. У исто време, ова последња коалиција најављује и могућност преговора са Листом за европску Србију око прављења будуће републичке владе. Тиме би се приближили врхунцу бар једног политичког идеала у Србији - да свако може да разговара са сваким без последица, страха и медијске сатанизације.

Чинило би се да национално помирење муњевитом брзином ступа на дело, што би било најбрже испуњено пост-изборно обећање можда у историји вишестраначке демократије не само у Србији већ и у свету.

Оно што, међутим, квари - па чак прети и да потопи нежну биљку националног помирења је став бар једног члана Листе за европску Србију - Г-17+. Они једноставно неће ући у ту "владу националног помирења" ако исти (жуто-црвени) патент не може да се примени и на Србију у локалу - а на првом месту у Београду.

Дакле, као што у јавности већ имамо "једине овлашћене" преставнике "демократије" и "европског пута", већ се изгледа намеће поставка - и то (по ко зна који пут) без икаквог тендера - да се и национално помирење може правити једино са Листом за европску Србију и оним "партнерима" који су јој, уз бриселско-вашингтонско шаптање на оба ува, по вољи.

Колико је познато, у Заводу за заштиту патената не постоје патенти ни за један од поменутих политичких "брендова" - ни за "демократију" ни за "европејство". Што не значи да неће једног дана. Али док се то не деси, мораћемо да користимо елементарну логику. А она каже да је помирење или национално или парцијално. А ако је парцијално, онда оно и не постоји. Што су током идеалистичких 1960-их рекли Анималси у својој чувеној песми о Сан Франциску - Амерички сан укључује и Индијанце. А у српском случају - чак и Радикале и народњаке.

Први испит новог националног помирења је, стога, Београд. Они који прете да "неће дати Београд" онима који евентуално буду формирали већину у градској скупштини (без њих, разуме се) показаће да је национално помирење већ постало мртво слово на папиру. А онда ће и (још увек) "неовлашћени" представници демократије бити приморани да је бране од "овлашћених". Притом ће "недемократе" заступати начело да 50%+1 чини већину, док ће "демократе" тврдити је већина оно што они кажу да је већина - што би отприлике било као када би на Олимпијади почеле да се додељују медаље "моралним победницима" уместо оним правим. И на шта ће то личити? На циркус. Али са сасвим озбиљним последицама.

26.05.2008.

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли подржавате формирање „малог Шенгена“ између Србије, Македоније и Албаније?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер