Или ћете да имате своју дубоку државу, или ће туђа дубока држава да влада код вас. Мислим да је Вучић је до пре 3-4 године био спреман да преда цело Косово, али ствари су се промениле

У последњој Емисији „Црно-бели свет са Ђорђем Вукадиновићем“, гостовао је политиколог са Берклија и политички аналитичар Александар Павић, који је највећи део детињства и младости провео у Сједињеним Државама  и добро познаје тамошњу интелектуалну и политичку сцену. Као и претходна епизода, и ова емисија је отворена темом 20-годишњице напада Ал Каиде на Светски трговински центар у Њујорку, 11. септембра 2001.  Упитан о свом виђењу овог догађаја и његових последница, Павић, иначе амерички ђак и поштовалац америчког  конзервативног идеолошког наслеђа, рекао је да је управо овај тренутак  био значајна прекретница у америчкој историји, те да је не само обележио прве две деценије 21. века, већ  и заувек променио САД, земљу у којој је одрастао, а коју, како каже,  „више не може да препозна“.

„Та Америка и ова Америка немају везе једна с другом“

Павић је исказао став да су многи аспекти званично приказане приче о 11. септембру веома упитни, те суштински изнео сумњу да ли је терористички напад на куле близнакиње уопште био аутентичан. За ову тврдњу , каже Павић, има више аргумената, али као посебно поткрепљење своје тезе да је трагични догађај пре 20 година био само „цасус бели“ за поход на Блиски исток који ће уследити, он наводи  сведочење, односно предавање  које је генерал Весли Кларк  2007. одржао у Комонвелт Клубу у Сан Франциску, у којем је изнео своја сазнања  о томе како је почео „Рат против тероризма“.

 „Када је отишао у Пентагон десетак дана после 11. септембра Кларк је налетео на једног колегу. Кларк је тад већ био пензионисан, а овај је био још увек активни генерал… Питао га је шта се дешава, шта има ново, а овај каже: Не знам. Знам само да ћемо да нападнемо Ирак. Весли Кларк га је питао: Зашто Ирак? Је ли Садам организовао 11/9?’ Каже:  Није. Па ,зашто ћемо онда да нападнемо Ирак? Не знам – одговорио му јеколега . Следећи кључни моменат се десио неких шест недеља касније када је Кларт поново дошао у Пентагон и истог официра питао како сад ствари стоје. На шта му је колега одговорио: „Још много горе него пре. Сад је план да се нападне седам држава у следећих пет година. Значи - Ирак, Сирија, Либија, Либан, Судан, Сомалија, Иран“ И заиста, скоро све су оне наредних година биле нападнуте или дестабилизоване, или је у њима  извршена интервенција – констатује Павић. . И онда му је показао документ, на шта му је Весли Кларк, наводно, рекао да му не даје тај документ на руке, зато што је поверљив, да би он могао о томе  касније да прича. (…) Но, још занимљивије је, по мени, последње што је рекао: ’Тог дана је једна група врло ’тврдих момака’ преузела власт над вођењем политике у Америци’. Кларк је тиме практично рекао да је 11. септембра изведен државни удар“ – констатује Павић.

(…) Поменуо је Чејнија, поменуо је мужа Викторије Нуланд, (Роберта) Кејгена, Кристола...  Поменуо их је неколико, у ствари, поменуо је читав тај тинк тенк који су они направили крајем 90-их година, звани „Пројекат за нови амерички век“, где су буквално  ту направили матрицу како Америка мора да влада светом, како мора да остане једина доминантна сила и у 21. веку и како мора да спречи појаву других сила које би уопште могле да доведу у питање њен неприкосновени положај… С тим што ће тај процес, по њима, нажалост, да буде веома спор – осим ако се не деси неки, како су они рекли у документу,  ’катализаторски догађај’, неки нови Перл Харбор, који ће да убрза тај процес. Е, па 11. септембар је управо био „нови Перл Харбур“, тако је третиран и имао је такав ефекат. Већ је био спреман такозвани  „Патриотски акт“, који је од Америке направио полицијску државу, коју је Сноуден потпуно разоткрио. Тај ’Патриотски акт’ је долумент на преко 200, скоро 300страница… ТО је било спремно за нешто више од 10-ак дана после 11. септембра, усвојен је великом брзином, и он је радикално променио Америку изнутра.“

„Више нема слободне конкуренције. Капитал влада политиком, информисањем, образовањем, вредностима. Кинези су решили сад да обуздају то.“

Капитал влада политиком, информисањем, образовањем, вредностима… (…) Кинези су решили сад да обуздају то

У светлу растуће контроверзе између САД и Кине као суперсиле у успону, домаћин је питао Павића ко ће, по његовом мишљењу,  превагнути у овом  глобалном надметању које узима маха.

„Ја не претендујем на објективност. У садашњем тренутку, ја бих волео да преовлада Кина, из више разлога. Под један, зато што Кина нема ту империјалну традицију, они нису колонизатор традиционално гледано, осим кад су били под монголском том династијом. Они нису никад освајали територије неке, нису имали претензије да владају светом, као што су то имали разни западни актери, поготово данашњи. Друга ствар, Кина се упустила сад, поготово у последњих неколико месеци, у једно превредновање политичког и економског система, које је ударило у саме темеље овог одвратног нео-либерализма, који је заменио капитализам. Ја тврдим да капитализам и неолиберализам апсолутно супротстављени… Додуше, неки ће рећи, поготово марксисти, да је нео-либерализам природна последица капитализма… (…) Ми сада на западу имамо олигархизацију. Ми имамо концентрацију огромне економске моћи у невероватно малом проценту руку… Значи кад они кажу у 1%, али сад је то већ 0,1%, колико контролише капитала. То је ненормално. Ту више нема слободне конкуренције. Капитал влада политиком, информисањем, образовањем, вредностима… (…) Кинези су решили сад да обуздају то. Увек се знало да партија има водећу улогу ту, и да ти можеш да се обогатиш у Кини, можеш да постанеш и мултимилијардер, али не можеш да претендујеш да твој капитал купује политику. Сад су почели да крешу крила тим неким водећим капиталистим и корпорацијама које су почеле да се шире превише, односно почеле да се шире у сфере које су по њима домен државе. Они јасно кажу: капитал је ту због човека, а није човек ту због капитала“, рекао је Павић.

„Емирати су само једно острво црних фондова“

Домаћин је у наставку поставио питање о глобалној и регионалној улози Уједињених Арапских Емирата, као у последње време све значајнијег стратешког партнера Србије, али и њихових, по многима,сумњивих капиталних инвестиција у нашој земљи.

Павић је најпре контатовао да су Уједињени Арапски емирати у последње време значајно увећали свој углед и утицај на међународном плану, као и да је ова држава у последњих 20 година постала значајна економска сила. „Е сад, многи кажу да су део тога успеха управо ти профити из Авганистана, који се од трговине хероином перу преко Емирата. И сигурно је да тога има много… И многи постављају питање да ли су то стварно паре из Емирата, или су то паре које се само рециклирају преко Емирата.“

 Павић је подсетио на инцидент са израелском новинарком о којем је раније писано и на НСПМ, којој је, наводно,  одузета акредитација за присуство на званичним конференцијама за медије само зато што је поставила питање да ли је тачно да су паре од Београда на води уствари паре из српских јавних предузећа које се ’рециклирају’ преко Уједињених Арапских Емирата, а затим враћају у државу. Павић је мишљења да су Емирати само једно од многих острва „црних фондова“ које (дубоке) државе користе како би ишле у корак са светским трендом високе корупције и илегалних новчаних токова. „Западна дубока држава има привилегију да је повезана директно на америчке Федералне резерве, које једине могу некажњено да штанцују доларе, зато што је долар и даље водећа, тј. још увек де факто резервна светска валута… Они једноставно то злоупотребљавају. И сад, о чему се ради? Ви ако нисте у стању да контрирате то сопственим ’црним фондовима’, сопственим коруптивним шемама, па чак и неким квази-мафијашким шемама, они ће да вас потопе. Или ћете да имате своју дубоку државу, или ће западна дубока држава да влада код вас.“

На причи о Вучићевој „издаји“ и „велеиздаји“ више не можете скупити ни 500 људи

Мислим да је до пре три-четири године Вучић био спреман да да цело Косово, можда уз неку малу компензацију, али сада су се ствари промениле

У завршном делу емисије саговорници су се позабавили домаћом политичком сценом  и односом према власти Александра Вучића.  „Децембра 2012. организовао сам, заједно са још неким људима,  митинг против успостављања границе између Косова и остатка Србије“, каже Павић.. Писао сам 2-3 године жестоко о Бриселском споразуму, зашто је издаја и зашто је противуставан – и даље стојим иза свега тога што сам писао. Али у међувремену се десило неколико избора на којима је СНС убедљиво победио. Такође, у међувремену су се речи о Вучићевој „издаји“ и  „велеиздаји“ излизале, постале јефтине и изгубиле сваки смисао.  Око тога не можете да градите програм. Ви више на тој теми не можете скупити ни 500 људи...“ Вукадиновић је одговорио да је и то, поред осталог, илустрација малигности и перфидности режима, који је довео до тог стања. Павић се са тим сложио, али и додао: „Мислим да је до пре три-четири године Вучић био спреман да да цело Косово, можда уз неку малу компензацију, али сада су се ствари промениле. Запад је ослабио. Кина и Русија су ојачале. Долазак Трампа је учинио да Запад више не говори једним гласом(...) С друге стране, Вучић зна шта је пулс народа и пулс цркве – и да је тај пулс против косовске независности –  и он се томе прилагођава. Генерално, треба уважити оно што је добро урађено, а критиковати оно што је лоше, и то је оно што бих топло препоручио и свима у опозицији“, закључио је Павић.