четвртак, 26. мај 2022.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Политички живот > Борба против Линглонга није расизам већ патриотизам - империјализму се треба супростављати одакле год да долази
Политички живот

Борба против Линглонга није расизам већ патриотизам - империјализму се треба супростављати одакле год да долази

PDF Штампа Ел. пошта
Мирослав Самарџић   
понедељак, 20. децембар 2021.

Недавна Резолуција Европског паламента (ЕП) о принудном раду у Линглонгу и еколошким протестима у Србији скренула је пажњу европске и светске јавности на збивања око градње гигантске кинеске гумаре у Зрењанину. Треба, ипак, скренути пажњу и на ограничене домете ове акције европарламентараца.

Најпре, треба истаћи да је у Резолуцији споменут само један од многих проблематичних аспеката у вези са Линглонгом. Није било говора о економској и еколошкој штети који од овога пројекта могу имати Банат и Србија, а недовољно је указано и на бројне повреде домаћих прописа. Наводи о тешком положају вијетнамских радника на градилишту су тачни. Кинеска компанија намерно је раднике из своје земље држала у повољнијем положају како би запослени били подељени по етничкој основи и онеспособљени за колективну акцију у одбрани својих права. Третман Вијетнамаца на градилишту представља велики преседан и уколико одговорни не буду кажњени, такво поступање може постати уобичајена пракса. Новинари и невладине организације које су обелоданиле чињенице у вези са овим скандалом заслужују честике. Такође, исказана је и  солидарност према унесрећним радницма из Вијетнама. Тај добар пример требало би следити и у другим, сличним ситуацијама.

Да је Србија правна држава, Резолуција ЕП би била непотребна. Наводим део чл. 26. Устава Републике Србије: “Нико не може бити држан у ропству или у положају сличном ропству. Сваки облик трговине људима је забрањен. Забрањен је принудни рад. Сексуално или економско искоришћавање лица које је у неповољном положају сматра се принудним радом.”

Вероватни стварни мотив за реаговање ЕП нису били наведени догађаји у Србији већ прилично благ покушај да се Александар Вучић упозори да није испунио обећања која је дао када су га из западних центара моћи 2012. подржали да дође на васт. Од њега они очекују, а он им је то вероватно и обећао, да испуни следеће захтеве: да призна Косово, да истера Русију са Балкана и да ликвидира Републику Српску

У политичком систему ЕУ, Европски парламент има много мањи значај од неких других органа, рецимо Комисије, а његове резолуције нису правно обавезујуће. Ради се о декларативном исказивању забринутости. Вероватни стварни мотив за реаговање ЕП нису били наведени догађаји у Србији већ прилично благ покушај да се Александар Вучић упозори да није испунио обећања која је дао када су га из западних центара моћи 2012. подржали да дође на васт. Од њега они очекују, а он им је то вероватно и обећао, да испуни следеће захтеве: да призна Косово, да истера Русију са Балкана и да ликвидира Републику Српску. Осим тога, на Западу нерадо гледају на све већи утицај Кине на Балкану, а Србија постаје основно географско упориште тог утицаја.

У Кини и бројним трећесветским земљама велике европске компаније имају своје фирме у којима положај радника није много бољи, или је сличан, ономе у коме се налазе запослени на градилишту Линлонга. Ни ЕП ни друге европске инситуције поводом тога не изражавају забринутост. Осим тога, само радно право ЕУ знатно је испод стандарда који су постојали у развијеним европским државама пре усвајања споразума из Мастрихта и оснивања ЕУ. Један од разлога због којих је ЕУ створена је и да би права радника и политичка моћ радничке класе били умањени.

Најзад, највећи утицај на одлуке које се доносе у Бриселу има Влада Немачке. У овој држави аутомобилска индустрија је моћан политички фактор. Немачким произвођачима аутомобила требају јефтине гуме које се брзо, због географске близине, могу допремити из Србије. Што положај радника у Линглонгу буде тежи, а они буду мање плаћени, гуме ће бити јефтиније, а аутомобили произведени у Немачкој и другим чланицама ЕУ биће конкурентнији. Отуда не треба очекивати да ћемо у борби против Линглонга и штете коју нам он наноси из ЕУ добијати велику подршку.

Власт је донела је до сада низ одлука које фаворизују ову компанију на шету домаћег становништва. Да је јавни новац који је поклоњен Линглонгу био утрошен на решавање комуналних проблема, Зрењанинци би већ сада имали исправну воду за пиће и неупоредиво бољу комуналну инфраструктуру

Ипак, и поред свега реченог, треба констатовати да Резолуција ЕП представља мали корак у интернационализацији проблема са којим су суочени Зрењанинци. Али, проблем се тиче и целе Србије, јер се за потребе ове фабрике троше огромна средства из нашег државног буџета. Власт је донела је до сада низ одлука које фаворизују ову компанију на шету домаћег становништва. Да је јавни новац који је поклоњен Линглонгу био утрошен на решавање комуналних проблема, Зрењанинци би већ сада имали исправну воду за пиће и неупоредиво бољу комуналну инфраструктуру.

Комунистичка партија Кине најављује да ће у наредном периоду привредни развој више него до сада бити усмерен на смањивање неједнакости и спречавање даљег загађивања животне средине. Због појачаних еколошких инспекција производња гума водећих кинеских произвођача већ је поскупела. То је један од разлога због ког Линглонг долази у Србију. Заштита животне средине није приоритет наших власти, што се може видети и на примеру Рио Тинта. Александар Вучић и СНС свесно уништавају суверенитет Србије и народ и државу претварају у колонију у којој стране компаније могу да раде шта хоће.

Сваки капитализам, па и кинески, у развијеним фазама мора да се шири у простору, да осваја нова тржишта, изворе сировина и да тражи најјефтинију радну снагу. Таква пракса названа је империјализам. Србија је изложена великој агресији глобалног капитала чији је циљ да природна и привредна богатства наше земље подреди својим потребама и да до максимума експлоатише наше људе

Сваки капитализам, па и кинески, у развијеним фазама мора да се шири у простору, да осваја нова тржишта, изворе сировина и да тражи најјефтинију радну снагу. Таква пракса названа је империјализам. Србија је изложена великој агресији глобалног капитала чији је циљ да природна и привредна богатства наше земље подреди својим потребама и да до максимума експлоатише наше људе.

Поводом Резолуције ЕП огласила се и кинеска амбасада у Београду. Преносим њено саопштење у целини:

„Релевантна резолуција Европског парламента је неоснована, типична политичка манипулација која на основу лажних информација и предрасуда, неутемељеним и злонамерним клеветањем дискредитује кинеска предузећа и кинеско-српску сарадњу, и то најоштрије осуђујемо. Сарадња кинеских предузећа која послују у Србији и Србије заснована је на узајамном поштовању и обостраној користи и функционише у оквиру закона Србије, дајући позитиван допринос економском и друштвеном развоју Србије. Свака злокобна намера да се подрива пријатељска сарадња Кине и Србије и кочи развој Кине и Србије неће успети“

Занимљиво је да се у саоштењу поводом Линглонга говори о српско-кинеској сарадњи која је, према амбасади, обострано корисна. Таква констација је, наравно, нетачна. Од те „сарадње“ само кинеска страна ће имати корист, а ми штету. Линглонг ће остваривати профит, нама ће остати загађена животна средина, испражњен буџет и нарушена људска права. За становништво Кине добро је да се прљава индустрија из њихове земље пребаци у Србију. Али, за нас није. У том погледу интереси су нам различити.

Највећи допринос у разобличавању пројекта Линглонг до сада је дала невладина организација Грађански преокрет (ГП). Њени активисти и аналитичари изложени су у последње време оштрим нападима не само СНС-а већ и појединих, често анонимних, домаћих квазилевичара који ГП оптужују за антикинески расизам. По тој логици би се и Махатма Ганди могао оптужити да је антибритански расиста. И сви други антиколонијални и антимперијални покрети у трећем свету били су национално-ослободилачки. Борба против настојања глобалног капитала, без обзира одакле долази, је оправдана.

Указивање ГП да од Линглонга Србија може претрпети велику штету је оправдано. Ако сутра ова фабрика буде загађивала нашу животну средину неће због тога избити демоснтрације у Пекингу, баш као што се нико не узнемирава у Берлину кад Дрекслмајер, или нека друга немачка фирма, отпушта раднике у Србији. А ни кинески радници на градилишту Линглонга нису се солидарисали са Вијетнамцима

Кинеска држава просторно ширење своје привреде покушава да прикрије наводном бригом за развој других земаља и пријатељством. Осим тога, кинески капитализам и империјализам прикривају се социјалистичком реториком. По званичком ставу Комунистичке партије Кине, у тој земљи и даље постоји социјалистички систем. У многим западним државама и неке левичарске организације укључене су у пропагирање таквих ставова. Марта месеца ове године социолог Јово Бакић напустио је новосновану Партију радикалне левице. Тим поводом он је саопштио да је Председништву странке, између осталог, засметала критика кинеског империјализма.

Критичари Грађанског преокрета често се крију иза лажних фејсбук налога и не смеју да се огласе именом и презименом. Више од свега требало би да их брине што, као наводне левичаре, радници у Србији не желе да их следе. Њих то много и не занима, важно им је да добијају донације за своје „пројекте“ и да се додворавају кинеском империјализму.

Указивање ГП да од Линглонга Србија може претрпети велику штету је оправдано. Ако сутра ова фабрика буде загађивала нашу животну средину неће због тога избити демоснтрације у Пекингу, баш као што се нико не узнемирава у Берлину кад Дрекслмајер, или нека друга немачка фирма, отпушта раднике у Србији. А ни кинески радници на градилишту Линглонга нису се солидарисали са Вијетнамцима.

Југословенски комунисти имали су паролу “туђе нећемо, своје не дамо“. Борба за очување сувернитета и животне средине је обавеза свих грађана. Интереси страних компанија и држава које иза њих стоје супротни су интересима већине нашег становништва. Супротстављање таквим настојањима страних компанија и великих сила не сме се означавати као национализам или расизам. То је патриотизам.

Аутор је политиколог из Зрењанина

(gradjanskipreokret.rs)

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће се Србија придружити санкцијма ЕУ против Русије?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер