среда, 16. октобар 2019.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Политички живот > Бриселске лекције - чланство у НАТО не гарантује безбедност
Политички живот

Бриселске лекције - чланство у НАТО не гарантује безбедност

PDF Штампа Ел. пошта
Стефан Ђукић   
субота, 26. март 2016.

Након трагичних напада који су се одиграли 22.марта у Бриселу, сједишту НАТО алијансе, неопходно је да добро анализирамо безбједносни аспект потенцијалног уласка у НАТО чланство. Као одговорни грађани, једна од главних ствари према којој треба да се одредимо је везана за обезбјеђење сопствене сигурности, нарочито данас када се присјећамо НАТО бомбардовања наше тадашње домовине у којој је страдало много невиних људи. Прије него што то урадимо, морамо извршити двије пред-радње, видјети да ли је напад изолован инцидент и због чега се одиграо.

Одговор на прво питање је прост – нисмо заборавили терористички напад у Паризу као и то да је један од главних осумњичених за њега, Салах Абдеслам недавно ухапшен у Бриселу и да се сматра да је у некој, још неразјашњеној форми, учествовао у организацији ових страшних догађања у Бриселу. Зато да се позабавимо другим питањем – зашто се овај напад догодио? Они који желе да вас збуне ће прије свега називати Брисел де факто главним градом Европске Уније, а не и главним центром НАТО збивања желећи од вас да заборавите да се терористички напади, макар када се ради о Европи, догађају углавном у земљама чланицама НАТО савеза. Такође ће вам рећи да се напад одиграо „зато што радикални исламисти мрзе европски стил живота“, зато што су „против слободе“ и слично. Ово није тачно. Европа је живјела овако и раније. Брисел је био исти град и прије 10, 20 година па овако нешто није било замисливо. Терористички напади постају учестали на тлу Европе након формализовања НАТО алијансе као свјетског полицајца који служи промјенама режима кроз само-прозвани „рат против терора“ како га је крстио Џорџ Буш млађи. Након што су земље чланице директно или индиректно утицале на промјене режима у Авганистану, Ираку, Либији те покушају преврата у Сирији и још многобројним акцијама у Јемену и Пакистану, дошло је до ширења и јачања терористичких покрета, било да говоримо о Ал-Каиди, Ал-Нусра фронту, Исламској држави или Боко Хараму. Дакле умјесто да „рат против терора“ заштити свијет, он га је гурнуо у нестабилније и опасније мјесто, јер се гомилање терориста догађа управо у земљама које су прошле НАТО „третман“ било кроз директну акцију савеза било кроз самосталне акције његових чланица.

Иако је донекле неукусно пребројавати трагедије и погинуле, као прагматични грађани који се налазе пред важном одлуком баш то морамо учинити. У последњих 5 година на тлу Европе су забиљежена 34 терористичких напада повезана са радикалним исламским фундаментализмом. Од тога: 12 у Француској, 6 у Турској, 5 у Русији, 3 у Бих, 2 у Њемачкој, 2 у Белгији, 1 у Бугарској, 1 у Данској и 1 у Великој Британији. Када ове државе подијелимо на НАТО и не-НАТО добијамо овај омјер – 26 терористичких напада у НАТО чланицама у односу на 8 у онима које то нису. Што се броја погинулих тиче, укупно је страдало 514, од тога 426 у државама чланицама НАТО савеза а 88 у онима које то нису. Урачунати су само терористички напади на тлу Европе, дакле искључујући нападе на амбасаде европских земаља ван Европе, као и страдања туриста и војника у Африци, Азији и слично. Напади у азијским дјеловима Русије и Турске су укључени у овај збир. Шта нам ово говори? Очигледно је да, упркос покушају спина од стране НАТО промотера, оних у власти али и оних у опозицији већа опасност од тероризма пријети житељима НАТО чланица, док су у највећем страху од њега земље којима је НАТО донио демократију – Ирак, Либија и Авганистан што нам заправо говори да се ради о закону акције и реакције у којима страдају прије свега невини на обје стране.

Насупрот поменутима, у земљама Европе чијем моделу неутралности Црна Гора треба да тежи, Аустрији, Ирској, Швајцарској, Финској, Кипру, Малти и Шведској није забиљежен нити један терористички напад и то су генерално најсигурније државе у погледу безбједности од тероризма (као и од неких других пошасти). Колико год саосјећамо са народима Белгије, Турске, Француске као и са народима Русије, Сирије, Либије, присјећајући се и страдања наших људи под НАТО бомбама као и у другим земљама морамо заузети прагматичну позицију која каже, ако желимо сигурност од тероризма који спроводе радикалне исламистичке групе, морамо се борити за неутралност јер једино су неутралне земље поштеђене ове опасности. Одговорни политичари, прагматични државници неће грађане Црне Горе замајавати причама и флоскулама о „систему вриједности“, о „подијељеним изазовима колективног система безбједности“ већ ће погледати ове цифре, одвагати и јасно рећи – када се ради о борби против тероризма радикалних исламиста, сигурније је бити неутралан.

Аутор је филозоф, члан УО Покрета за неутралност

 

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, до краја 2019. бити постигнут споразум Београда и Приштине?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер