Да ли ће Украјина постати пуноправна чланица НАТО?

Као што је аутор ових редова 2014. године написао у свом тексту под насловом „Русија пред новом претњом - Украјина улази у НАТО?“, те године постојала је реална претња, али што је још важније, те године су постављени политички темељи кандидатури Украјине у Северноатлантској алијанси.

Ове године, у марту, прва потпредседница Врховне Раде Ирина Герашченко написала је на свом налогу на Фејсбуку да се на сајту НАТО појавила информација да је Украјина добила статус кандидата за пријем у ову организацију.

“НАТО је одобрио Украјини статус земље-кандидата у Северноатлантском пакту, написала је Герашченко.

Према њеним речима, ова информација се појавила на сајту НАТО-а.

„НАТО је одобрио статус земље-кандидата за Украјину! Корак по корак приближавамо се пуноправном чланству у Алијанси“, написала је она.

Прес-служба Северноатлантског пакта такође је објавила да су у овом тренутку „четири партнерске земље изразиле своју жељу за чланством“, а то су Босна и Херцеговина, Грузија, Украјина и Македонија.

Герашченкова је нагласила да је 9. марта одржан састанак заменице премијера Украјине Иване Климпуш Цинцадзе и заменице генералног секретара НАТО-а Роуз Гетемилер, током којег су њих две разговарале о овом питању.

Такође, до 2020. године Украјина мора да обезбеди пуну компатибилност својих оружаних снага са снагама земаља НАТО-а. Украјински парламент је 2014. године изгласао великом већином укидање статуса неутралности земље. Претходно је Украјина, наводно под притиском Русије, 2010. године усвојила статут по коме је Украјина неутрална земља. Овај статут је Украјини онемогућавао да се прикључи одређеним војним блоковима.

Украјински председник Петро Порошенко је нацрт закона о укидању неутралности парламенту упутио 19. децембра. У објашњењу нацрта закона Порошенко је изјавио: „Статус неутралности Украјине показао се као неефикасан у контексту одбране земље од стране агресије и притиска. Чињеница да се Украјина налази у сивој тампон-зони између моћних система колективне одбране на дуже стазе јесте додатни изазов за нашу земљу".

Велика грешка Русије је што је допустила Украјини да укине закон о неутралности. Питање је, пошто је Петро Порошенко већ био легално изабрани председник Украјине, колико је ту Русија могла да се умеша. Највећа грешка Русије је што је допустила државни удар и свргавање Јануковича.

Међутим, Украјина не може да постане пуноправна чланица НАТО све док траје сукоб у Донбасу. С обзиром на то да Русији никако не би одговарало да Кијев уђе у НАТО, јер би онда Американци и њихови Западни савезници били још ближе срцу Русије - нарочито са антиракетним штитом тј. системом „Аегис“ који од одбрамбене фазе може веома брзо да се доведе у офанзивну и да се почне са испаљивањем нуклеарних пројектила. Русији би одговарало да се рат у Донбасу претвори у „тихи рат“ који ће трајати годинама. У том случају, и само у том случају, Украјина не би могла да уђе у НАТО.

С друге стране, Петро Порошенко чврсто је убеђен да ће Украјина задовољити све критеријуме за чланство у НАТО:

„Поједини политичари унутар Украјине и изван њених граница такође не верују да ћемо добити и перспективу чланства у Европској унији и перспективу чланства у НАТО. Ми ћемо те баријере превладати. Променићемо земљу. Украјина ће одговорити на критеријуме који су неопходни да би се пријавила за чланство. Наставићемо свој европски и евроатлантски пут“, рекао је Порошенко наступајући на Светском конгресу Украјинаца“.

Ова два става је немогуће помирити и зато не треба очекивати у блиској будућности смиривање тензија између Москве и Кијева.