Да ли Ђиласов ДС преузима улогу Чанкове Лиге

``Демократска странка је осам година губила време, тапкала у месту, а некада чак ишла и у рикверц, уместо да највећом брзином иде ка остваривању циљева због којих је и основана. Та странка данас не личи на организацију у коју сам се учланио пре тачно 20 година и шест месеци. Она више није ни демократска, нити је странка. Организација у којој све зависи од договора два човека не може се назвати ни политичком партијом, а посебно не демократском.``

Зоран Живковић, премијер Р. Србије од 12. марта 2003. године до 3. марта 2004. године

Шта је данас Демократска странка? Интересна група која је до јуче господарила свим полугама државне моћи, јавна организација са тајним пословима или идеолошки сливник за сва наличја популизма? Понешто од свакога? Засигурно јесте, али ту се садашња ДС, онако како је Драган Ђилас обликује, не завршава. Каква је то шајка којом Ђилас кормилари, шта је на палуби а шта у потпалубљу, и која се застава спрема да замени дојучерашњу “И Косово и Европска Унија”?

Да се не лажемо, када се двојица договоре да фингирају партијске изборе, па један буде председник а други “почасни председник”, странка коју воде не може бити демократска. Ја их разумем. Охолим и бахатим - са сарадницима, министрима и партнерима огрезлим у криминал, али без полуга власти да заташкавају истраге - тај савез им је био неопходан. Али потребно им је и нешто више - у рукаву скриван адут, који би игру окренуо у другу страну.

Главна Ђиласова карта је војвођански национализам, који је, као и у црногорском сценарију, засад скривен иза наводне грађанске оријентације. Носећа конструкција је ту, као и извршиоци радова, егзекутор српске државности северно од Саве и Дунава. И улога жртве српског национализма, која би требало да му обезбеди наклоност САД и кључних земаља чланица ЕУ. У таквом сценарију, ДС је већ преузела улогу распарчане Лиге социјалдемократа Војводине.

Овај терен је већ припремио Бојан Пајтић, иако је сам био неспреман да јавно заигра на ту карту. Њему никад није одговарао Ненад Чанак као појединац, зато је сломио Лигу, ишчупао потоњег творца Војвођанске партије Александра Оџића, а онда и Александру Јерков. Госпођица Јерков има своју политичку профилацију – антидржавни став са републиканским аспирацијама када је Војводина у питању. Нова Демократска странка је заправо Демократска лига, која је већ стварала парадржавне институције, високоризичне експерименте: Развојну банку Војводине, Фонд за капитална улагања, Војвођанску академију наука и уметности… Ове параинституције су створене зарад стварања Војводине републике, а потписе на тако ризичне пројекте су стављали доктори наука. Откуд толика смелост? Зашто после ђурђевданских избора нису стали на кочницу, него су још јаче додали гас?

Одговори на ова питања биће очигледнији ако погледамо чиме се бави нови капетан те лађе. Драган Ђилас је произвођач магле и продавац секунди на телевизијама. Он се није обогатио на производњи хране, него тргујући маглом у магли, и спреман је да лансира свој нови производ – војвођански национализам. То је постало јасно недавно, након мајских избора, када је уместо професора др Илије Ћосића – некомпромитованог, зрелог и угледног декана ФТН-а – за симбол новог смера изабрана Александра Јерков, демагошко-идеолошки лик Војводине републике. Да се разумемо, мени не смета што се мој комшија изјашњава као Војвођанин. Али њему ће за годину дана, у случају остварења таквог пројекта, сметати то што се ја не изјашњавам тако.

У свему што је претходило томе, ДС је у својој суштини била квази-странка. Квази-европска, јер је нарко картелима на тацни било нуђено да инвестирају у пољопривреду, туризам, хотелијерство, а то нису могли да ураде инвеститори из ЕУ; квази-државотворна јер су сваки камен државе подривали; квази-реформска јер су фингирали реформу правосуђа; квази-демократска јер су гушили слободу медија и још увек то раде.

Нови војвођански војвода није Бојан Пајтић, него Драган Ђилас. Постављање тајкуна на чело те организације, и то усред сезоне лова на тајкуне, само је логичан наставак такве политике. Истовремено, то је политички аутогол који ће такву ДС, супротно очекивањима тајкуна који је води, гурнути на политичку маргину, на исто место где су демократе одбациле Чанка и његову Лигу.

Аутор је члан политичке организације „Трећа Србија“