Дефетистичко празнословље Александра Вучића

У сусрету са Лајчаком председник Србије одржао најоштрију конференцију у историји. Александра Вучић после сусрета са Мирославом Лајчаком – Курти спрема „Олују“ за косметске Србе. Дијалог на ивици провалије после уцена Приштине које је донео Мирослав Лајчак. Споразум из Брисела је  обесмишљен. Подле намере, неке светске силе преко Куртија призивају хаос на Косову како би  присилиле Србију да уведе санкције Русији. Пале фитиљ на КИМ- хоће да сломе  Београд. Ово су само неки од многобројних наслова објављиваних у медијима који  безрезервно подржавају напредњачку власт а били су публиковани  на њиховим  насловним странама након  „историјског“ и куражног , овога пута веома оштрог и „бескомпромисног“ обраћања јавности А.Вучића након још једног у низу неуспешних и немуштих сусрета са Мирославом Лајчаком специјалним изаслаником ЕУ са преговоре о Косову и Метохији. Била је то у ствари још једна у низу медијских  парада  његовог дефетистичког праснословља  којом се само припрема терен за „историјске“ одлуке о постизању компромисног решења за Косово, и Метохију/ а да нико нема елементарну представу шта тај компромис у суштини значи/.

Изражавајући по ко зна који пут одлучну приврженост мирном решавању питања Косова и Метохије као и спремност Србије да и даље буде део преговарачког процеса/без обзира што у тим преговорима само се  и даље дерогира  државне надлежности  Србије/ главни преговарач Србије А. Вучић је овога пута решио заоштри своју реторику и понуди нам неку врсту његове личне исповести о току тих тзв. преговора али и подели своју озлојеђеност и  разочараност лицемерством и недоследношћу Европске Уније и земаља које су главни ослонац у одбрани и заступању тзв. косовске независности.

При томе има се утисак након овог медијског наступа А. Вучића као да је неко други ових десет година водио преговоре и проглашавао низ „историјских“ победа а да је положај српског народа на Косову и Метохији све тежи и неизвеснији јер у овим тзв. преговорима Србија је само давала све веће уступке а да није добијала ништа за узврат

Ево само неколико главних акцената из ове добро одглумљене представе А. Вучића чији је главни циљ треба да послужи за унутрашње прилике и политичке сврхе и прикаже њега као бескомпромисног и куражно дозираног борца за српске националне интересе али и обави медијску припрему за потписивање обвезујућег споразума  Београда и Приштине, што претпоставља и међусобно признавање/што је  главни услов за даље спровођење процеса европских интеграција/. При томе има се утисак након овог медијског наступа А. Вучића као да је неко други ових десет година водио преговоре и проглашавао низ „историјских“ победа а да је положај српског народа на Косову и Метохији све тежи и неизвеснији јер у овим тзв. преговорима Србија је само давала све веће уступке а да није добијала ништа за узврат. Напротив, само је ојачавала позицију Приштине што је резултирало повлачењем  најважнијих српских државних  институција са Косова и Метохије.

Навођење неколико цитата из овог „историјског“ и „бескомпромисног“ обраћања А. Вучића само су додатно сведочанство о потпуном краху његове  политике на Косову и Метохије и он се не може прикрити овом његовом тирадом о лицемерству и хипокризији Запада јер то је давно препозната  константа у њиховом вођењу политике у односу на Србију и то не само када је Косово и Метохија  у питању.

“Од тог Бриселског споразума Срби су  све испунили. Једина ствар коју је Приштина требало да испуни није испуњена како је могуће да Квинта ћути а када  Срби окаче банер ЗСО то постаје проблем. Када год  поставите питање, где су вам принципи пошто видимо Русија је страшно погазила међународно право, па што бомбардовасте Београд, а не нападосте Москву и када то питате схватите да принципи и вредности не постоје. Када Албанци или други нешто траже, онда је то самопредељење које се слави као демократско право, а када Срби нешто траже онда је то сепаратизам и угрожавање  мира. Срам вас било шта радите, само изазивате кризу за кризом овде. Видите да нас занима мир, да чинимо све да сачувамо економију и онда нас притискате и притискате. Сада се већ у ваздуху држимо, ви мислите да још можете да нас гурате, али више не може више. Ми више немамо куд, 10 година се боримо за компромисно решење, али они неће компромис, само гледају да Србију унизе до краја, да нас оставе без ичега и протерају народ“.

Али веома је индикативно да је на  његову драматичну најаву могуће Олује на Косову и Метохији у септембру месецу која би довела до коначног етничког чишћења Срба са Косова и Метохије А. Вучић даје изузетно дефетистички интониран одговор који више личи на позив Србима на нову сеобу него што је  израз одговорног и јасно одређеног односа државе на ову  претњу

Пратећи ову јеремијаду и лицемерну кукњаву А.Вучића  у овом његовом „историјском“ обраћању нисмо  могли разазнати ништа ново или изненађујуће што већ одавно нисмо знали о  лицемерству и хипокризији Квинте, демонстрирању дуплих стандарда, безусловној и тешко разумљивој подршци  Албанцима и њиховој тежњи да етнички очисте Косово и Метохију, благонаклоном  односу према неиспуњавању обавеза које су преузели њихови албански штићеници, обесправљености Срба и сталним нападима на  њихову имовину и живот, али и тежњама да  Србија коначно призна тзв. независност Косова и Метохије. Напротив, још једном смо могли да видимо немоћ и вапијуће одсуство активног и одлучног приступа и односа  наше власи и А. Вучића у резолутној и осмишљеној одбрани нашег територијалног интегритета и опстанка српског народа  у нашој покрајини. Али веома је индикативно да је на  његову драматичну најаву могуће Олује на Косову и Метохији у септембру месецу која би довела до коначног етничког чишћења Срба са Косова и Метохије А. Вучић даје изузетно дефетистички интониран одговор који више личи на позив Србима на нову сеобу него што је  израз одговорног и јасно одређеног односа државе на ову  претњу.

“Наш одговор биће трезвен али убитачан и истинит. Ми никакве војне акције, овакве или онакве акције нећемо да предузимамо, али их молимо да да не покушавају да отимају имовину нашем народу и да не покушавају да прогоне наше људе, то је наша велика молба. Много молимо те силне и  моћне да то не чине“.

Поставља се веома једноставно питање, чему заиста служи наша војска осим за маневре и показивање и набављање савремене опреме ако она као снажни фактор одвраћања није спремна да брани српски народ на Косову и Метохији ако дође до спровођење Олује на северу наше покрајине

Овако изречен одговор само је још један доказ да А.Вучић не води активну и одлучну политику одбране српских националних интереса и голог опстанка Срба на Косову и Метохији. Јер кога ће он молити да се не отима имовина Срба на  Косову и Метохији када се то дешава свакодневно као и стални напади на српско становништво/починиоци насиља никада не буду откривени и судски процесуирани/. Не само да је  неприлично и нецелисходно да Председник Србије изјављује да Србија  неће  предузимати никакве војне акције/ у Олуји коју он најављује/ у одбрани права Срба на њихов опстанак већ се на тај начин само додатно охрабрује  албанска страна да буде још агресивнија и бахатија у спровођењу својих циљева у коначном решавању српског питања на Косову и Метохији.

Поставља се веома једноставно питање, чему заиста служи наша војска осим за маневре и показивање и набављање савремене опреме ако она као снажни фактор одвраћања није спремна да брани српски народ на Косову и Метохији ако дође до спровођење Олује на северу наше покрајине. Самим драматичним најављивањем могуће Олује/ веома је неприкладно да се користи овај термин јер подсећа на трагичну судбину Срба  из Хрватске и њихов прогон и брутално етничко чишћење / А. Вучић само подстиче несигурност, неизвесност и селидбу преосталог српског становништва са  Косова и Метохије. Можда то и јесте крајњи циљ да се понови начин на  који је  С. Милошевић „бранио“ Републику српску крајину и српски народ у Хрватској. Осим  што је изјавио да ће наш одговор бити убитачан и истинит као што је био и до сада , а последице за Србе на  Косову и Метохији су  све погубније и катастрофалније  А. Вучић никада није изнео шта ће бити стварни, истинит/да ли постоји и лажни / и проактивни  одговор српске државе и заједнице у случају драстичног погоршања безбедносне ситуације за Србе на Косову и Метохији, осим  неделотворних и испразних молби да се не уништава  имовина и не чини насиље над Србима на  Косову и Метохији.

Његове бескрајне монолошке тираде на конференцијама за штампу/ оне служе за његово  све гротескније јуначење и хвалисање о његовој храбрости и  бескомпромисности/ више немају ако су икада и имале икаквог реалнијег смисла осим  сталне бриге за његов рејтинг у бирачком телу као бескомпромисног заступника и борца за српске националнеинтересе

Његове бескрајне монолошке тираде на конференцијама за штампу/ оне служе за његово  све гротескније јуначење и хвалисање о његовој храбрости и  бескомпромисности/ више немају ако су икада и имале икаквог реалнијег смисла осим  сталне бриге за његов рејтинг у бирачком телу као бескомпромисног заступника и борца за српске националнеинтересе. Време за такве испразне и јалове представе је дефинитивно истекло, траже се јасни и одлучни одговори шта је суштина  проактивне политике  Србије на Косову и Метохији. Одговор је могуће садржан и у предлозима које је недавно дао Д. Анђелковић коментаришући могуће драстично угрожавање  положаја Срба На Косову и Метохији: поништити Бриселски споразум, поновно успостављање свих српских институција на Северу КИМ, обнављање цивилне заштите  као механизма ефикасне одбране. Обнављање  цивилне заштите  само има  превентивни смисао и значај  како би се  створили реални услови да не дође до  интервенције наше војске док је то могуће и сходно развоју догађаја.

У драгоценој књизи књижевног историчара Јована Пејчића Завет и чин- Милан Ракић на  Косову 1905- 1912, можемо наћи веома инспиративне и знаковитеисказе  Милана Ракића који је обављао дужност српског  конзула на Косову и Метохији. У  његовом извештају  из Приштине 22 Новембра 1911 године  Милан Ракић је записао. “Министарству је познато како су зулуми учестали и какво је несретно стање наступило у овим крајевима. Дипломатска акција  остала је без успеха, тако исто и молба локалним властима. Има засада само један начин да се нашим људима помогне а то је да им се да оружје. То и они увиђају и они сами траже оружје примајући последице на себе. Молим Вас, помозите ми у овој ствари, јер је мој положај врло незгодан. Сваког дана имам пун Конзулат несретних људи који траже оружје, који су очајни и који су готови на све“. У ноти коју је 26 маја 1898 године  Стојан Новаковић као српски амбасадор у Истамбулу упутио Тефик-паши министру иностраних послова Турске можемо прочитати  његовиследећи ставови “ Арбанаси, добро наоружани и поготово сигурни да неће бити кажњени, дали су потпуну слободу својим свирепим   нагонима, пошто њиховом фанатизму и њиховој необузданој мржњи ништа не стоји на путу. Злочини и пљачке дешавају се свакодневно,  а кривци не само да нису кажњени, већ их власти и не гоне.Број бегунаца, који прелазе границу да би живот спасли, огроман је  , и расте из дада у дан. Убиства, силовања и разбојништва, која  се чине непрестано, не могу више имати карактер дела усамљених и без последица, већ она очевидно показују- као што сам, уосталом, имао част напоменути Вам у пређашњој ноти-да су се Арнаути унапред решили да сасвим истребе хришћански елеменат, а нарочито Србе, из тог краја. И ја мислим, господине Министре да је крајње време да се без икаквог даљег одлагања предузму најоштрије мере, те да  се једном стане на пут овоме злу, које је већ постало неподношљиво, и које ће напослетку, изметнути се у несрећу и беду сасвим другог замашаја“.

Ове речи наших знаменитих историјских личности само нам указују да се ради о историјским појавама и догађањима дугог трајања и да свако  ко жели да решава положај српског народа на Косову и Метохији мора имати у виду ове  изузетно значајне увиде који су они изнели крајем деветнаестог и почетком двадесетог века. Захтеви и тежње су исти као и данас ,само треба имати храбрости  да се коначно формулише јасна, проактивна  и одлучна политика у одбрани српског националног интереса и државног јединства на  Косову и Метохији.

(НСПМ)