среда, 30. новембар 2022.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Политички живот > Гасни споразум са Русијом - тројка за Вучића и нови фијаско грађанске опозиције
Политички живот

Гасни споразум са Русијом - тројка за Вучића и нови фијаско грађанске опозиције

PDF Штампа Ел. пошта
Живан Лазић   
уторак, 31. мај 2022.

Договоривши нови аранжман о испоруци гаса Србији, председник Вучић је близу решења крупног проблема из свакодневног живота. Али не само то.

Овим потезом показао се и супериорним у односу на опозицију која је снабдевање гасом претежно третирала као маргинално питање. 

 Исход недељног телефонског разговора са председником Русије Владимиром Путином је тријумф председника Србије. Кошаркашким речником - погодио је за три поена. Успех је остварен у тренутку када ни Вучић, ни његова Српска напредна странка, немају баш адуте за размахивање. 

 И влади блиски стручњаци већ су преполовили ранија очекивања у вези са растом БДП-а ове године, док је само у прва четири месеца на, иначе непотребну, одбрану курса динара утрошено чак 14 одсто државних девизних резерви. При томе је и дефицит у спољној трговини током првог квартала износио превеликих 2,65 милијарди евра, те би, ако се настави у истом ритму, до конца године достигао тешко схватљивих 10,7 милијарди.

Неупоредиво повољније

Договор са Путином не само што гарантује обезбеђење важног енергента по више него прихватљивој цени, већ у себи садржи снажан потенцијал да се реше, или битно ублаже, и многе друге овдашње економске муке

 Но, договор са Путином не само што гарантује обезбеђење важног енергента по више него прихватљивој цени, већ у себи садржи снажан потенцијал да се реше, или битно ублаже, и многе друге овдашње економске муке. За Вучића је, можда, још и значајније што је јавности себе представио као много промишљенијег и одговорнијег од свих опозиционих политичара.

 Дакле, током сваке од три наредне године у Србију ће из Русије стизати по три милијарде кубика гаса, што би уз око 400.000 кубика са овдашњих поља требало да буде довољно. Цена 2,2 миљарде кубика се везује за висину цене нафте на тржишту и по већ деценијама међу енергетичарима прихваћеној формули прерачунава у цену гаса. То је по купца неупоредиво повољније него да се узима цена на европском гасном тржишту. 

 Примера ради, тренутно, и поред тога што је цена нафте близу историјског пика, примена нафтне формуле би цену 1.000 кубика гаса одредила између 340 и 410 евра, отприлике три пута ниже него по којој се (1.100 евра) ових дана купује на европском тржишту. Зими је потрошња гаса вишеструко већа, тиме и потражња, па не чуди да и цена убрзано расте. Сам Вучић је проценио да ће, када заснежи, цена гаса достићи 2.000, можда и приметно више. Дакле, договорена цена гаса у "руском аранжману" биће и пет-шест пута повољнија у односу на тржишну. Остаје да се договори и цена за преосталих 800 милиона кубика сваке сезоне.

Грубо и неотесано

Тренутно, и поред тога што је цена нафте близу историјског пика, примена нафтне формуле би цену 1.000 кубика гаса одредила између 340 и 410 евра, отприлике три пута ниже него по којој се (1.100 евра) ових дана купује на европском тржишту

 Тиме је Србија обезбедила необично повољно снабдевање гасом, но да би овог енергента и убудуће било потаман и по коректној цени потребно је да проширимо складиште Банатском Двору, те изградимо још једно, у Итебеју. Надајмо се да су и "напредњаци" схватили да су обе инвестиције државни приоритет.

 Грађанска опозиција у Србији питању гаса поклања знатно мање пажње. И када је била на власти није имала искристалисану представу о развоју енергетике, посебно не о размаху гасификације. Сада се по шаблону држи става Европске комисије о потреби да "се Србија прикључи европској спољној и безбедоносној политици", што у овом случају значи увођење санкција према Русији. Наравно да у таквој политици нема ни помисли о било каквом гасном аранжману са најпространијом земљом на свету.

Овако груб и неотесан приступ важном енергетском питању већ је коштао опозицију. Када је, непосредно пред пролећне изборе, Европска унија у једном тренутку запретила да до Србије нафта не стиже Јадранским нафтоводом, те Бугарску нахушкала да грађане Србије заплаши најавом прекида транзита гаса, опозиција није дигла гас 

Овако груб и неотесан приступ важном енергетском питању већ је коштао опозицију. Када је, непосредно пред пролећне изборе, Европска унија у једном тренутку запретила да до Србије нафта не стиже Јадранским нафтоводом, те Бугарску нахушкала да грађане Србије заплаши најавом прекида транзита гаса, опозиција није дигла гас. По обичају, гласачи су ћутање протумачили као пристајање, а опозиција је остала са двадесетак  посланика мање него што су неколико дана раније показивала истраживања јавног мнења.

 Уштеда 2,65 милијарди евра

 Но, опозиција, изгледа, није извукла наук. Наставила је и даље да маргинализује питање гаса, а и када се оглашавала овим поводом преносила је оно што је чула по западним амбасадама у Београду. Штета, тиме само себи и даље умањује број присталица.

 Заправо, гасни аранжман је за Србију и одличан пословни потез. Замислимо само да сада плаћамо, попут осталих Европљана, тржишну вредност гаса. За српски буџет то би био екстремни издатак од готово 750 евра за сваких 1.000 кубика гаса. Подсетимо, зими би било и три-четири пута више, дакле и по 2.300 евра. Како када захлади трошимо отприлике три пута више гаса него лети, процена показује да бисмо 2,2 милијарде кубика гаса тржишно платили невероватних 3,45 милијарди евра. 

 По новом договору са Русијом иста количина ће нас коштати отприлике 800 милиона евра. Реч је о уштеди од 2,65 милијарди евра.

 Заправо, гасни аранжман је за Србију и одличан пословни потез. Замислимо само да сада плаћамо, попут осталих Европљана, тржишну вредност гаса. За српски буџет то би био екстремни издатак од готово 750 евра за сваких 1.000 кубика гаса

Западни Гасни споразум

 Србија уназад двадесетак година има развијене односе и са Европском унијом. Из Брисела повремено одвајају и нешто новца за земљу на брдовитом Балкану. Током претходног  седмогодишњег раздобља, окончаног 2020. године, Унија је сваке године за Србију неповратно одвајала у просеку 183 милиона евра, од којих се најмање половина враћала  у Европу на основу исплата трошкова гостујућих предавача. Није ни тај новац безвредан, али овога пута Москва је повукла много храбрији и потез којим не само да овдашњим грађанима јемчи топле станове током зиме, већ и српској економији, све више ослоњеној на гас, даје снажан конкурентски подстицај.

 Наравно да Србија од Европе има и много значајнијих бенефита него што су директна давања. Далеко највише инвестиција пристиже управо из Уније, две трећине наше укупне трговинске размене односи се на Унију, више од 750.000 наших људи посао је нашло у Западној Европи, све то чини да је Брисел убедљиво наш највећи економски партнер. 

 Друштвени и културни живот у Србији коначно се оформио баш у окриљу европске цивилизације и није спорно да је наша будућност унутар европског културног круга. Дакле, јесмо Европа и управо стога је тим веће изненађење да Брисел већ дуже време српску европску перспективу условљава наметањем по Србију не само крајње неугодних, већ и неприхватљивих образаца понашања. Потез Европске уније сличан Гасном споразуму допринео би учвршћивању заједничке политике Брисела и Београда неупоредиво више од било какве претње и условљавања.

(021.рс)

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће се Србија придружити санкцијма ЕУ против Русије?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер