Početna strana > Rubrike > Politički život > Humor i satira su ispunili svoju ulogu – sada je vreme za konkretno delovanje. Nema opravdanja za pasivnost. Ako padnemo na ovom ispitu, neće biti popravnog!
Politički život

Humor i satira su ispunili svoju ulogu – sada je vreme za konkretno delovanje. Nema opravdanja za pasivnost. Ako padnemo na ovom ispitu, neće biti popravnog!

PDF Štampa El. pošta
Boris Malagurski   
petak, 21. januar 2022.

U poslednjoj emisiji „Crno-beli svet sa Đorđem Vukadinovićem“ gostovao je režiser, novinar i društveni aktivista Boris Malagurski. Ovaj mladi publicista koji je kao medij odabrao dokumentarni film radije nego pisanu reč, poznat je po brojnim dokumentarnim filmovima sa anti-imperijalističkom tematikom i rodoljubivom, ali izrazito progresivnom porukom, kao što je trilogija „Težina lanaca“, i dugogodišnjii serijal „Malagurski ukratko“, koji su mu pribavili epitet „srpski Majkl Mur“. Svoje formativne godine je proveo u Kanadi, gde je započeo i karijeru filmadžije, Svoje istupanje u Srpskoj javnosti započeo je upravo na stranicama NSPM, gde je najpre skrenuo pažnju javnosti svojim satiričnim tekstovima.

Satira već ispunila svoju ulogu, te da je došlo vreme za konkretnije delovanje

„Humor je koristan da bi se ljudi oslobodili straha, ali ponekad može i da uljuljka. Smejemo se već iz godine u godinu, ali se ništa konkretno ne menja na bolje“

„Kako vreme više prolazi, iskren da budem, sve mi je manje do smeha, a sve više do nekih promena… Mislim da ima puno ljudi koji se danas trude da budu jako duhoviti i gledaju na ovu našu svakodnevicu iz nekog satiričnog ugla, ali mislim da smo sada već toliko daleko odmakli u ovom trulom sistemu koji zaista mora pod hitno da se menja… Da možda taj humor donekle ljude i uljuljka, nekako stvara neki osećaj da nije sve toliko strašno čim se još uvek smejemo, i da bunt pretvara u smeh“, kaže  Malagurski, dodavši da je satira već ispunila svoju ulogu, te da je došlo vreme za konkretnije delovanje. „Kada vidimo koliko ljudi učestvuje na nekim protestima, blokadama, koji su spremni da krše zakon da bi se izborili za ono što smatraju da je ispravno… Za te ljude više nije potreban humor, oni su osvešćeni, oni su se oslobodili (…) I to sad iz godine u godinu već gledamo i smejemo se, ali se ništa konkretno ne menja na bolje, i ne vidimo da postoji nekakav način da se ljudi konkretno organizuju i da nešto konkretno i promene u ovoj zemlji i da se ovaj sistem na neki način menja. Tako da da, humor, satira, sve je to potrebno, ali sada nam je već potreban drugi korak. Mislim da nam je, u ovom trenutku, kada postoji po meni dovoljno ljudi koji su voljni da se bore, potrebno nešto više od toga.“

 „Mislim da je to dužnost svih nas koji želimo da opstanemo u ovoj državi, da imamo zemljišta ne kojem možemo da gajimo hranu, da imamo vodu koju možemo da pijemo, da imamo vazduh koji možemo da udišemo“

Ako padnemo na ovom ispitu, zaista nema popravnog. I mislim da je to dužnost svih nas moji želimo da opstanemo u ovoj državi, da imamo zemljišta ne kojem možemo da gajimo hranu, da imamo vodu koju možemo da pijemo, da imamo vazduh koji možemo da udišemo

Sagovornici su se dotakli i danas izrazito aktuelnih ekoloških pitanja, a kojima se Malagurski već godinama bavi u svojim filmovima. Na pitanje šta ga je navelo da pokloni pažnju baš očuvanju živorne sredine, režiser odgovara: „Teško je uopšte odgovoriti na pitanje zašto sam se uključio… Zato što želim da nastavim da postojim. Zato što želim da moj narod opstane posle svega ovoga, posle ovih turobnih vremena. Mi smo u prošlosti prolazili kroz vrlo teška vremena, kada je naš narod ubijan, kada je proterivan, kada je bilo uništeno sve u državi… Ali uvek je postojala nada da će proterani da se vrate, da ćemo uništeno ponovo da izgradimo. Ovde se govori o trajnom zagađenju zemljišta. Dakle, tu nema popravnog posle toga… Ako padnemo na ovom ispitu, zaista nema popravnog. I mislim da je to dužnost svih nas moji želimo da opstanemo u ovoj državi, da imamo zemljišta ne kojem možemo da gajimo hranu, da imamo vodu koju možemo da pijemo, da imamo vazduh koji možemo da udišemo. Tu nema više nekih političkih podela i nema više opravdanja za pasivnost, nema više čekanja da neko drugi rešava te probleme, već moramo mi sami.“

 „Čak i kolonizatori shvataju da je na kraju krajeva ipak narod Srbije taj koji odlučuje“

Govoreći o stranom uticaju na Srbiju, Malagurski je ponovio stav koji, kako kaže, zastupa duže od decenije – da je Srbija „kolonija zapadnih ekonomskih interesa“ i istakao da je to očigledno na primerima kao što je Rio Tinto, pristup režima infrastrukturnim projektima.

Treba da budemo svesni sile koja je protiv nas, ali istovremeno da budemo borbeno raspoloženi i da se toj sili suprotstavimo

„Ja mislim da svako u Srbiji treba da bude svestan ogromnog uticaja koji strani faktor ima u Srbiji, ali da to ne treba da bude nešto što će narod da obeshrabri. Ima puno ljudi u Srbiji koji su svesni tog stranog uticaja i onda kažu: ’Ma ne možemo mi ništa, to dok se ne odluči u inostranstvu, neće se ništa promeniti u Srbiji.’ Ja mislim da je to pogubno razmišljanje i mislim da treba da budemo svesni sile koja je protiv nas, ali istovremeno da budemo borbeno raspoloženi i da se toj sili suprotstavimo. (…) Vučić, koliko god bio poslušan prema tim stranim interesima, i on isto na kraju biva primoran da se povuče pod pritiskom javnosti. I ne može ni da gura svoju priču toliko jako… Ne može niko, Ne samo Vučić. Sutra da Vučić padne, da dođe neko drugi na vlast, pa pokuša nešto da sprovede što je sprovodio Vučić, ako postoji narodni pritisak, i to se pokazalo na ovim blokadama, neće moći(…) I nisu ni ovi stranci blesavi, znaju i oni da će on prosto pasti s vlasti, ako ga budu previše pritiskali, i tu će biti završena njihova priča. Čak i ti kolonizatori shvataju da na kraju krajeva narod Srbije odlučuje, i zato oni konstantno vrše pritisak preko kontrolisanih političara, preko medija, i oni na taj način zapravo pacifikuju narod – to je ključ svega onoga što rade. Da nas ubiju u pojam, da jednom delu javnosti kažu – ne možete bez nas. A drugom – ne možete protiv nas. A nije istina ni jedno ni drugo.“

 „Šta je bilo koji građanin Srbije profitirao od bilo kakvog ulaganja UAE? Ja nisam video ništa korisno, video sam samo štetu. Mlađan Dinkić je važna karika u toj priči“

Malagurski je podsetio na obnovu zemlje posle Drugog svetskog rata i činjenicu da je Jugoslavija nekada gradila puteve širom sveta, dok Srbija trenutno ne može sebi da izgradi auto-put bez stranog kredita. „Mi smo izgradili fabrike, gradove, stambene blokove, a sad, tobože, ne možemo ni par zgrada da izgradimo bez da dođu arapski investitori i neke silne pare ulože – i odjednom je to neki „projekat od nacionalnog značaja“, aludirao je Malagurski na kontroverzni projekat Beograd na vodi.

„Uprkos tome što se na društvenim mrežama često raspravlja o tome da li je Srbija kolonija i da li je više pod šapom Zapada (SAD, Nemačka, EU), ili istočnih sila, brižljivije kad pogledaš, čini se da smo za sada najbliže nekako tome da smo arapska, odnosno emiratska kolonija. Je li to neka vrsta devalvacije“, upitao je Vukadinović kroz smeh.

„Mnogo je više argumenata da smo kolonija Ujedinjenih Arapskih Emirata nego bilo koje druge strane sile, ali još uvek je upliv stranih ambasadora sa Zapada, mnogo veći nego što je upliv ambasadora Ujedinjenih Arapskih Emirata. Mada mislim da bi vlast u Srbiji možda bila srećnija da bude prevashodno kolonija UAE, a ne toliko nekih drugih“, odgovara Malagurski.

„Pa oni u tom pravcu i rade“, nadovezao se domaćin, i postavio pitanje koje često postavlja gostima: „Kako je, po Vama, do toga došlo? Otkud sad odjednom ta arapska priča? Ovo drugo je jasno: Amerika je globalna sila, Zapad, pobednica hladnog rata. Jasno zašto je tu Kina – globalna sila u usponu. Rusija – tradicionalni uticaj i ostalo… Ali ja stvarno priznajem da sam bio zaprepašćen i iznenađen, i još uvek ne mogu do kraja da shvatim i prihvatim tu priču o Emiratima kao bitnom faktoru.“

Šta je bilo koji građanin Srbije profitirao od bilo kakvog ulaganja UAE? Ja nisam video ništa korisno, video sam samo štetu

„Koliko sam ja upućen, Mlađan Dinkić je uveo u Srbiju u celu tu priču, on je povezao Srbiju sa UAE, i očigledno je veliki finansijski interes, jer interes građana je nula, apsolutna nula“, kaže Malagurski. „ Šta je bilo koji građanin Srbije profitirao od bilo kakvog ulaganja UAE? Ja nisam video ništa korisno, video sam samo štetu… O šteti Beograda na vodi sam snimio svojevremeno emisiju (ljudi nek ukucaju na Jutjub ’Malagurski ukratko –Beograd na vodi, da ne bih ulazio u detalje.) To su zaista stravične stvari i ljudi treba da ispitaju kolika je šteta i to će se verovatno tek otkriti nakon što se smeni vlast, na koji način je sve država Srbija i naš državni interes oštećen saradnjom sa UAE. Dakle, ja nekako mislim da Dinkić stoji iza svega toga. Nekako je baš u tom periodu Dinkić i nestao sa javne scene i odjednom su Emirati nekako zamenili Dinkića.“, odgovorio je Malagurski i predložio Vukadinoviću da pozove bivšeg kontroverznog ministra u emisiju da govori na ovu temu. Domaćin je rekao da bi to rado učinio, ali da je gotovo siguran da ovaj ne bi pristao na razgovor.

 „Političare na vlasti treba menjati često koliko i pelene, i iz istog razloga. Ne postoji ni teoretska šansa da se kandidujem na OVIM izborima“

Vukadinović je istakao da prema nekim istraživanjima javnog mnjenja koja je on sprovodio, ili u njih imao uvid, Malagurski ima veoma visok rejting, te je pitao aktivistu da li možda i on razmišlja o peedsedničkoj kandidaturi u narednom periodu?

„Što se tiče ovih sledećih izbora ne postoji teoretska šansa. A što se tiče nekih budućih izbora, postoji šansa, da budem iskren… Ja sam neko ko zaista zagovara promenu svesti u smislu da građani treba da glasaju na izborima protiv loše vlasti ne toliko opsednuti toliko time ko će doći umesto njih. Naravno, treba da bude važno ko će da dođe posle, kada postoje neke izgrađene institucije, kada postoji luksuz u jednoj državi da sad mi možemo da sedimo ovde i pričamo o programima… (…) Ali mi smo još toliko daleko od toga da bismo mogli da ulazimo u te rasprave. Mislim da mi ovde prosto samo treba da pričamo o tome da li nam treba da se izgrade jake institucije ili nam treba jak vođa. Ja mislim da treba da budu jake institucije i da svaka vlast koja ne radi na tome treba da leti. Apsolutno odmah.“, rekao je Malagurski i istakao da uopšte nije bitno ko dolazi nakon Vučića, već da li će raditi na pomenutom zadatku ili ne.

Malagurski kaže da ne treba ni pristajati na cikluse od po 12 godina za smenu režima. „Argentinci su promenili pet predsednika za dve nedelje, jer su tačno znali šta hoće, a šta neće… Ne moramo mi baš na dve nedelje, ali hajde makar za dve godine da vidimo, ili godinu dana, da li će neko da krene ispravnim putem ili ne.“ On kaže da zdrava demokratija podrazumeva redovnu smenu vlasti, a ne opsesivnu potragu za „mesijom“, te je podsetio gledaoce da „apsolutna vlast korumpira apsolutno“, te da „političare na vlasti treba menjati često koliko i pelene, i iz istog razloga“. „Ako bi se stvorili neki uslovi u nekoj budućnosti, da postoji ta svest, i da bi moj ulazak u politiku stvarno doneo neke konkretne promene, i da eto nema drugog načina da se stvari ostvare, ne bih bežao od toga. Ali u ovom trenutku mislim da je moja misija u buđenju te svesti mnogo bitnija, nego eventualno delovanje kroz politiku.“

(NSPM)

 

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li će, po vašem mišljenju, Rio Tinto otvoriti rudnik litijuma u dolini Jadra?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner