Избори без избора

Предстојећи парламентарни избори расписани су са само једним циљем – да СНС добије већину гласова и могућност да спроведе тзв. реформе, боље рећи да преда државу у чврст загрљај крупног капитала и ЕУ и НАТО. Са јаком унутрашњом и спољном подршком Александар Вучић већ фигурира као апсолутни победник. Изборна трка води се за друго и треће место, односно за статус будућег коалиционог партнера, а могуће и за најдражег опозиционара, за шта такође има довољно кандидата.  

СНС и ППВ су сигурни у своју победу и подршку већине грађана, иако ни странкa ни њен лидер не нуде ништа ново, већ уместо тога отворено најављују да ће из народа исцедити суву дреновину. Предизборне анкете дају СНС-у чак и до 45% гласова, а водећа странка сада већ размишља да ће се у Скупштини Србије после преливања гласова партија које неће прећи цензус успети да се домогне и свих 130 посланика, што би јој, уз савез са неком мањинском странком, обезбедило сигурну владавину. Победа овог и оваквог СНС-а, са све Вуком Драшковићем у пакету, иде у прилог тези да су Срби мазохистички и глуп народ, што би могло да се прихвати као тачно када би наш политички систем заиста био демократски, а избори заиста одражавали вољу грађана.

Жалбе РРА без ефекта

Недавно одржани локални избори у Земуну и Вождовцу показали су велику апстиненцију бирача, што је омогућило освајање власти уз значајно мали број гласова у односу на укупно бирачко тело. Резигнација и апатија грађана један је од проблема савременог политичког система Србије, који је још од својих почетака, раних 90-их, показивао бројне деформације. Милошевићеве године остале су између осталог запамћене по бесомучној пропаганди и обоготворењу вође, да бисмо се, иронијом судбине, на српском „европском путу“ нашли у рециклираним 90-им, са ППВ-ом уместо Слобе, и тајкунским плаћеницим уместо страних, и масом медија, које нам Европу и напредњаке сервирају за доручак, ручак и вечеру.

Правила изборне кампање нису утицала на рад медија, а извештаји који говоре о заступљености политичких странка на водећим радио и ТВ каналима, показују велику несразмеру у времену које су добиле владајуће странке, посебно СНС. За праве опозиционе странке готово да није било места, због чега су ове партије и званично употиле протест Републичкој радиодифузној агенцији, због - како су у својим приговорима навели - директног кршења закона о радиодифузији и дискриминације.

Разматрајући представке Двери, СРС и Треће Србије Савет РРА је на ванредној седници потврдио неравномерну заступљеност учесника изборне кампање у програмима емитера, и у свом саопштењу „упозорио емитере да су дужни да обезбеде равномерну заступљеност свих учесника у изборном процесу у програмима у складу са законом“. И то је била сва реакција овог регулаторног тела, које очигледно и није способно, нити предвиђено да врши своју функцију.

Као маску објективности, РРА је недавно објавио и Извештај о раду емитера током предизборне кампање[1], у периоду од 29. јануара до 12. фебруара. У укупном предизборном програму највише је, наравно, била заступљена изборна листа ''Александар Вучић - будућност у коју верујемо", али према подацима из овог извештаја РРА, несразмера у промовисању једне странке и није толико велика.

Листа СНС је имала 24,67 одсто времена у предизборним програмима, изборна листа ДС 21,08 одсто, листа Бориса Тадића 17,43 одсто, Остале изборне листе имале су, појединачно, заступљеност мању од 10 одсто (ЛДП - 9,31 одсто, ДСС - 8,76 одсто)...

Према Извештају РРА, гледано појединачно по емитерима, изборна листа "А. Вучић - будућност у коју верујемо" била је највише заступљена на РТС 1, РТС 2, РТВ 1, РТВ 2, ТВ Пинк и ТВ Б92. Изборна листа "Борис Тадић" на ТВ Прва, а изборна листа "ДС" на Хепи ТВ. Изборна листа "А. Вучић - будућност у коју верујемо" била је највише заступљена и у дневним информативним емисијама (вестима и дневницима), у програмима свих телевизија (22,71 одсто) и у централним информативним емисијама, у програмима свих телевизија (22,79 одсто).

Интересантно је да је према овом извештају РРА (подсетимо у периоду од 29. Јануара до 12. фебруара) у емисијама редовног програма посвећеним изборима свих телевизија највише била заступљена изборна листа ДС (28,07 одсто), а листа СНС је тек на другом месту (23,17 одсто), док је на трећем Борис Тадић – НДС (20,17 одсто). Остале изборне листе биле су у емисијама редовног типа посвећеним изборима заступљене са по мање од 10 одсто.

Медијска доминација СНС

РРА је недавно објавила још један извештај о статистици предизборног програма, за период од 29. јануара до 20. фебруара[2], који такође исказује сличне проценте као и претходни, и такође сугерише да медијско фаворизовање једне странке није изражено у толикој мери да би могло да се постави питање о регуларности целог изборног процеса. Међутим, предмет анализе РРА су били само предизборни блокови у оквиру информативних програма, а независне анализе показују знатно другачије величине.

Према агенцији за праћење и анализу медија "Клипинг", напредњаци су више од дупло заступљенији од другопласиране изборне листе окупљене око Бориса Тадића, и заузимају готово половину времена на телевизијама. Према објашњењима, агенција "Клипинг", за разлику од РРА, не посматра извештавање медија о предизборним активностима искључиво унутар предизборних блокова, већ бележи појављивање свих представника, како владајућих, тако и опозиционих странака, у главним информативним емисијама.

У извештаје "Клипинга" увршћени су сви прилози који не спадају у протоколарне послове државних функционера и реакције на актуелне догађаје у земљи и окружењу, и зато у њиховој анализи представници владајућих политичких партија имају знатно већу минутажу од представника опозиције, будући да су у финални обрачун ушли и прилози у којима се говори о, на пример, посетама државних функционера фабрикама и компанијама које послују у Србији или најавама државних функционера о мерама владе након предстојећих избора. [3]

Тако је, према подацима ове агенције, у другој седмици предизборне кампање (9-15. фебруар)[4], у главним информативним емисијама националних ТВ станица (РТС1, ТВ Пинк, ТВ Б92, ТВ Прва, ТВ Хепи) емитовано укупно 14.688 секунди посвећених представницима странака, а од појединачних политичких опција убедљиво највише медијског простора су добили су представници коалиције око Српске напредне странке - 6115 секунди, односно 41,63% укупног времена. Иза СНС-а следе остале парламентарне странке: СПС-ПУПС-ЈС (1592 секунде), коалиција око Бориса Тадића (1384 секунде), ДСС (1308 секунди), ДС (1304 секунде) и УРС (1208 секунди).

Према агенцији "Клипинг", најуравнотеженије извештавање о активностима странака имале су ТВ Хепи и РТС1, а највећа разлика у количини медијског простора датог СНС-у и осталим партијама уочава се у извештавању ТВ Пинк и ТВ Прва, које су коалицији око напредњака посветиле и више од 50% медијског времена. У исто време, поређења ради, СРС је имао само 348, Двери 169, а Трећа Србија само 7 секунди. 

У трећој седмици предизборне кампање (16–22. фебруар)[5] у главним информативним емисијама ТВ станица било је укупно 15.327 секунди посвећених функционерима политичких партија. Представници коалиције око СНС имали су 5791 секунду, СПС-ПУПС-ЈС 2177 секунди, а следе ЛДП, ДС, УРС и ДСС. У овој седмици забележен је драстичан пад медијског простора који је добила коалиција око Бориса Тадића, као и мали раст времена издвојеног за ванпарламентарне странке СРС и Двери - 665, односно 470 секунди, а Трећа Србија 74. 

У четвртој седмици предизборне кампање (23. фебруар – 1. март)[6]  смањена је разлика између Српске напредне странке, и осталих политичких опција. СНС је добила 3879 секунди, а следи коалиција СПС-ПУПС-ЈС (1635 секунди), ДС (1228 секунди), ДСС (1073 секунде) и ЛДП (1045 секунди). Према наводима агенције "Клипинг", РТС је у овој седмици владајућим странкама посветио занемарљиво већи простор у односу на остале партије, док су ТВ Пинк, ТВ Прва и делимично ТВ Б92 у знатној мери више секунди дале Српској напредној странци.

Изнети подаци одличан су показатељ медијске униформности и грубог фаворизовања СНС, док се одређен простор даје странкама које су чиниле владајућу коалицију. У медијима се толеришу опозиционе странке које заступају наставак евроинтеграција по сваку цену, и које су сасвим спремне да сутра уђу у коалицију са СНС. Алтернатива овој погубној политици је, како се види, у предизборној кампањи готово потпуно маргинализована. Грубо кршење правила изборне кампање врши се на начин већ виђен у Србији 90-их, чиме се уједно нарушава и сам легитимитет изборног процеса, а Србија клизи у специфичан облик проевропске диктатуре.