Izbori bez izbora

Predstojeći parlamentarni izbori raspisani su sa samo jednim ciljem – da SNS dobije većinu glasova i mogućnost da sprovede tzv. reforme, bolje reći da preda državu u čvrst zagrljaj krupnog kapitala i EU i NATO. Sa jakom unutrašnjom i spoljnom podrškom Aleksandar Vučić već figurira kao apsolutni pobednik. Izborna trka vodi se za drugo i treće mesto, odnosno za status budućeg koalicionog partnera, a moguće i za najdražeg opozicionara, za šta takođe ima dovoljno kandidata.  

SNS i PPV su sigurni u svoju pobedu i podršku većine građana, iako ni stranka ni njen lider ne nude ništa novo, već umesto toga otvoreno najavljuju da će iz naroda iscediti suvu drenovinu. Predizborne ankete daju SNS-u čak i do 45% glasova, a vodeća stranka sada već razmišlja da će se u Skupštini Srbije posle prelivanja glasova partija koje neće preći cenzus uspeti da se domogne i svih 130 poslanika, što bi joj, uz savez sa nekom manjinskom strankom, obezbedilo sigurnu vladavinu. Pobeda ovog i ovakvog SNS-a, sa sve Vukom Draškovićem u paketu, ide u prilog tezi da su Srbi mazohistički i glup narod, što bi moglo da se prihvati kao tačno kada bi naš politički sistem zaista bio demokratski, a izbori zaista odražavali volju građana.

Žalbe RRA bez efekta

Nedavno održani lokalni izbori u Zemunu i Voždovcu pokazali su veliku apstinenciju birača, što je omogućilo osvajanje vlasti uz značajno mali broj glasova u odnosu na ukupno biračko telo. Rezignacija i apatija građana jedan je od problema savremenog političkog sistema Srbije, koji je još od svojih početaka, ranih 90-ih, pokazivao brojne deformacije. Miloševićeve godine ostale su između ostalog zapamćene po besomučnoj propagandi i obogotvorenju vođe, da bismo se, ironijom sudbine, na srpskom „evropskom putu“ našli u recikliranim 90-im, sa PPV-om umesto Slobe, i tajkunskim plaćenicim umesto stranih, i masom medija, koje nam Evropu i naprednjake serviraju za doručak, ručak i večeru.

Pravila izborne kampanje nisu uticala na rad medija, a izveštaji koji govore o zastupljenosti političkih stranka na vodećim radio i TV kanalima, pokazuju veliku nesrazmeru u vremenu koje su dobile vladajuće stranke, posebno SNS. Za prave opozicione stranke gotovo da nije bilo mesta, zbog čega su ove partije i zvanično upotile protest Republičkoj radiodifuznoj agenciji, zbog - kako su u svojim prigovorima naveli - direktnog kršenja zakona o radiodifuziji i diskriminacije.

Razmatrajući predstavke Dveri, SRS i Treće Srbije Savet RRA je na vanrednoj sednici potvrdio neravnomernu zastupljenost učesnika izborne kampanje u programima emitera, i u svom saopštenju „upozorio emitere da su dužni da obezbede ravnomernu zastupljenost svih učesnika u izbornom procesu u programima u skladu sa zakonom“. I to je bila sva reakcija ovog regulatornog tela, koje očigledno i nije sposobno, niti predviđeno da vrši svoju funkciju.

Kao masku objektivnosti, RRA je nedavno objavio i Izveštaj o radu emitera tokom predizborne kampanje[1], u periodu od 29. januara do 12. februara. U ukupnom predizbornom programu najviše je, naravno, bila zastupljena izborna lista ''Aleksandar Vučić - budućnost u koju verujemo", ali prema podacima iz ovog izveštaja RRA, nesrazmera u promovisanju jedne stranke i nije toliko velika.

Lista SNS je imala 24,67 odsto vremena u predizbornim programima, izborna lista DS 21,08 odsto, lista Borisa Tadića 17,43 odsto, Ostale izborne liste imale su, pojedinačno, zastupljenost manju od 10 odsto (LDP - 9,31 odsto, DSS - 8,76 odsto)...

Prema Izveštaju RRA, gledano pojedinačno po emiterima, izborna lista "A. Vučić - budućnost u koju verujemo" bila je najviše zastupljena na RTS 1, RTS 2, RTV 1, RTV 2, TV Pink i TV B92. Izborna lista "Boris Tadić" na TV Prva, a izborna lista "DS" na Hepi TV. Izborna lista "A. Vučić - budućnost u koju verujemo" bila je najviše zastupljena i u dnevnim informativnim emisijama (vestima i dnevnicima), u programima svih televizija (22,71 odsto) i u centralnim informativnim emisijama, u programima svih televizija (22,79 odsto).

Interesantno je da je prema ovom izveštaju RRA (podsetimo u periodu od 29. Januara do 12. februara) u emisijama redovnog programa posvećenim izborima svih televizija najviše bila zastupljena izborna lista DS (28,07 odsto), a lista SNS je tek na drugom mestu (23,17 odsto), dok je na trećem Boris Tadić – NDS (20,17 odsto). Ostale izborne liste bile su u emisijama redovnog tipa posvećenim izborima zastupljene sa po manje od 10 odsto.

Medijska dominacija SNS

RRA je nedavno objavila još jedan izveštaj o statistici predizbornog programa, za period od 29. januara do 20. februara[2], koji takođe iskazuje slične procente kao i prethodni, i takođe sugeriše da medijsko favorizovanje jedne stranke nije izraženo u tolikoj meri da bi moglo da se postavi pitanje o regularnosti celog izbornog procesa. Međutim, predmet analize RRA su bili samo predizborni blokovi u okviru informativnih programa, a nezavisne analize pokazuju znatno drugačije veličine.

Prema agenciji za praćenje i analizu medija "Kliping", naprednjaci su više od duplo zastupljeniji od drugoplasirane izborne liste okupljene oko Borisa Tadića, i zauzimaju gotovo polovinu vremena na televizijama. Prema objašnjenjima, agencija "Kliping", za razliku od RRA, ne posmatra izveštavanje medija o predizbornim aktivnostima isključivo unutar predizbornih blokova, već beleži pojavljivanje svih predstavnika, kako vladajućih, tako i opozicionih stranaka, u glavnim informativnim emisijama.

U izveštaje "Klipinga" uvršćeni su svi prilozi koji ne spadaju u protokolarne poslove državnih funkcionera i reakcije na aktuelne događaje u zemlji i okruženju, i zato u njihovoj analizi predstavnici vladajućih političkih partija imaju znatno veću minutažu od predstavnika opozicije, budući da su u finalni obračun ušli i prilozi u kojima se govori o, na primer, posetama državnih funkcionera fabrikama i kompanijama koje posluju u Srbiji ili najavama državnih funkcionera o merama vlade nakon predstojećih izbora. [3]

Tako je, prema podacima ove agencije, u drugoj sedmici predizborne kampanje (9-15. februar)[4], u glavnim informativnim emisijama nacionalnih TV stanica (RTS1, TV Pink, TV B92, TV Prva, TV Hepi) emitovano ukupno 14.688 sekundi posvećenih predstavnicima stranaka, a od pojedinačnih političkih opcija ubedljivo najviše medijskog prostora su dobili su predstavnici koalicije oko Srpske napredne stranke - 6115 sekundi, odnosno 41,63% ukupnog vremena. Iza SNS-a slede ostale parlamentarne stranke: SPS-PUPS-JS (1592 sekunde), koalicija oko Borisa Tadića (1384 sekunde), DSS (1308 sekundi), DS (1304 sekunde) i URS (1208 sekundi).

Prema agenciji "Kliping", najuravnoteženije izveštavanje o aktivnostima stranaka imale su TV Hepi i RTS1, a najveća razlika u količini medijskog prostora datog SNS-u i ostalim partijama uočava se u izveštavanju TV Pink i TV Prva, koje su koaliciji oko naprednjaka posvetile i više od 50% medijskog vremena. U isto vreme, poređenja radi, SRS je imao samo 348, Dveri 169, a Treća Srbija samo 7 sekundi. 

U trećoj sedmici predizborne kampanje (16–22. februar)[5] u glavnim informativnim emisijama TV stanica bilo je ukupno 15.327 sekundi posvećenih funkcionerima političkih partija. Predstavnici koalicije oko SNS imali su 5791 sekundu, SPS-PUPS-JS 2177 sekundi, a slede LDP, DS, URS i DSS. U ovoj sedmici zabeležen je drastičan pad medijskog prostora koji je dobila koalicija oko Borisa Tadića, kao i mali rast vremena izdvojenog za vanparlamentarne stranke SRS i Dveri - 665, odnosno 470 sekundi, a Treća Srbija 74. 

U četvrtoj sedmici predizborne kampanje (23. februar – 1. mart)[6]  smanjena je razlika između Srpske napredne stranke, i ostalih političkih opcija. SNS je dobila 3879 sekundi, a sledi koalicija SPS-PUPS-JS (1635 sekundi), DS (1228 sekundi), DSS (1073 sekunde) i LDP (1045 sekundi). Prema navodima agencije "Kliping", RTS je u ovoj sedmici vladajućim strankama posvetio zanemarljivo veći prostor u odnosu na ostale partije, dok su TV Pink, TV Prva i delimično TV B92 u znatnoj meri više sekundi dale Srpskoj naprednoj stranci.

Izneti podaci odličan su pokazatelj medijske uniformnosti i grubog favorizovanja SNS, dok se određen prostor daje strankama koje su činile vladajuću koaliciju. U medijima se tolerišu opozicione stranke koje zastupaju nastavak evrointegracija po svaku cenu, i koje su sasvim spremne da sutra uđu u koaliciju sa SNS. Alternativa ovoj pogubnoj politici je, kako se vidi, u predizbornoj kampanji gotovo potpuno marginalizovana. Grubo kršenje pravila izborne kampanje vrši se na način već viđen u Srbiji 90-ih, čime se ujedno narušava i sam legitimitet izbornog procesa, a Srbija klizi u specifičan oblik proevropske diktature.