Ko je dobio, a ko izgubio otkazivanjem "Parade"?

Gej populacija je svakako glavni gubitnik. Pod "gej populacijom" podrazumevamo obične ljude koji svoju seksualnost, kao i svi pristojni građani, ostavljaju za spavaću sobu i od nje ne prave egzibicionističku (ili političku) predstavu. U Srbiji je takva homoseksualnost do sada bila apsolutno tolerisana. Osim izvesne podsmešljivosti prema homoseksualcima, u srpskom društvu već godinama, pa i decenijama, nisu zabeleženi slučajevi diskriminacije čak ni prema ličnostima iz javnog života za koje se znalo da su "netipične seksualne orijentacije" ili koje su se i same deklarisale kao gej osobe. Ovaj koncept, da ga tako nazovemo, diskretne homoseksualnosti, ne samo da je bio tolerisan, već je praktično bio i prihvaćen od strane čitavog društva.

Aktivisti GLBT organizacija, međutim, uspeli su da preko "Parade ponosa" u srpskoj javnosti nametnu jedan drugi koncept homoseksualnosti. To je koncept egzibicionističke homoseksualnosti, odnosno koncept agresivne ideologije homoseksualizma. Svaki seksualni egzibicionizam, kao što smo već pisali[1], jeste vrsta agresije. Gej parada je, onako kako ona danas izgleda u pojedinim evroatlantskim metropolama, nesumnjivo egzibicionistička predstava, sa snažnim sado-mazo crtama. Takvu vrstu egzibicionizma tradicionalističko srpsko društvo moralo je doživeti kao svojevrsnu agresiju.

Što je najgore, pojedini drugosrbijanski ideolozi upravo su tu egzibicionističko-seksualnu crtu najavljivane Gej parade sa slašću isticali. Recimo, u E-novinama objavljen je tekst u kome se tvrdilo da je osnovna funkcija "Parade ponosa" seksualno oslobađanje zatucanih građana Srbije, odnosno "oslobađanja od tabua i obijanja ključaonice iza koje smo navikli da slušamo samo nepovezano dahtanje"[2]. Kao ilustracija tog "oslobađanja" stavljene su fotografije iz gej parada koje svojom eksplicitnom seksualnom porukom direktno provociraju svakog iole pristojnog čoveka u Srbiji[3].

Rezultat ove javne promene koncepta homoseksualnosti – od diskretne i društveno integrisane do egzibicionističke i agresivne – koja se dogodila za ovih mesec dana, bilo je povećanje "homofobije" kod običnih građana Srbije. Za običnog Srbina, naime, zahvaljujući promoterima Gej parade, homoseksualac više nije bio "simpatični komšija nezainteresovan za žene", već "perverznjak koji hoće da nam na ulici pokazuje onu stvar". Kroz te bestidne, u kožne gaćice obučene muškarce, i kroz te muškobanjaste žene, kratko ošišane i sa alkama u nosu, koje smo viđali na snimcima holandskih ili američkih gej parada, od sada će i srpska populacija da posmatra svoje homoseksualne komšije – ma kako pristojni i diskretni oni bili. Goru medveđu uslugu od strane "LGBT aktivista" naša homoseksualna populacija teško da je mogla da doživi.

Drugi veliki gubitnik je sama Srbija, odnosno njen ugled kao države. Drugosrbijanski propagandisti, koji kontrolišu veći deo medija, odmah su izbacili parolu da je "država kapitulirala pred fašistima"[4]. Oni dižu zaglušnu dreku kako Srbija, ako "hoće u Evropu", mora da se "obračuna sa fašističkim šljamom" i huškaju policiju i tužilaštvo ne samo na navijačke grupe, već i na nevladine organizacije iz nacionalnog dela političkog spektra, pa čak i na poslednje "nereformisane" medije. Tako Miljenko Dereta, iz NVO "Građanske inicijative", tvrdi da ga "atmosfera u Beogradu u poslednje vreme podseća na onu iz perioda ratova, kada su harale paravojne i kriminalne grupe". On dodaje da "ova sadašnja država pokazuje jednu nedopustivu neodlučnost da se obračuna sa onima koji prete nasiljem", odn. da država "ne čini ništa da demaskira one koji ih organizuju i podržavaju "[5]. Ko je to ko "organizuje i podržava" "one koji prete nasiljem" Dereta nije rekao. Ali, je na sajtu B92 kao glavni "organizator i podržavalac" nasilja protiv GLBT parade među komentatorima prozivana ni manje ni više nego Srpska pravoslavna crkva![6]

Kao rezultat ovog huškanja policije i političara na nacionalne organizacije već su započela hapšenja od kojih su neka, krivično i bezbednosno, potpuno neopravdana. Ako je i razumljivo što su privedeni ljudi iz SNP 1389 koji su se, 20. septembra, našli na Platou, možemo se samo zapitati zašto je uhapšen Miša Vacić, portparol 1389, tokom liturgije u Hramu Sv. Save?[7] Takođe, zlokobno je i to što je Slobodan Homen, državni sekretar u Ministarstvu pravde, najavio da će ovo ministarstvo pokrenuti inicijativu kod javnog tužioca da se trajno zabrane ekstremističke organizacije. On ih je i nabrojao: 1389, Obraz i – Dveri! (Utisak nedelje, 20. septembar). Ako se državni sekretar nije prebacio, onda je ovakva najava uvod u direktan konflikt države ne samo sa organizacijama koje se zaista teško susprežu da ne prete nasiljem, poput "Obraza", već i sa nacionalnim NVO koje su poznate po svojoj umerenosti i miroljubivim metodama – kakve su Dveri.

Ovaj konflikt, ako se ostvari, ne može a da ne izazove reakciju, koja će još više pojačati ionako duboke tenzije i podele u srpskom društvu. Neselektivna upotreba represije od strane nahuškane države (koju na nasilje protiv rodoljubivih građana podstiču ne samo domaći drugosrbijanci, već i strani politički mentori) pojačaće nasilne vrste odgovora i nužno ojačati nacionalističke ekstremiste. Time će građanistički dušebrižnici iz američkih NVO i američkih medija u Srbiji dobiti još više municije za tvrdnju da je Srbija "fašistička zemlja" u kojoj vlast ne ume da se izbori sa "nacizmom", i da zato treba vlast predati "pravim" evroatlantistima – „natoidnim“ strankama (LDP, G17, neke frakcije u DS) i njihovim medijskim i ideološkim filijalama (B92, E-novine, Peščanik, NUNS, HOS, Jukom itd).

A upravo su ovi samokandidovani kvislinzi i satrapi jedini dobitnici čitave ove gužve. Posebno u dobitnike spadaju i samozvani "predstavnici GLBT zajednice". Ko bi ikada čuo za Draganu Vučković Dušana Kosanovića, Majdu Puaču, Milicu Đorđević, Mariju Savić, Gorana Miletića i ostale GLBT aktiviste, da se nisu, tokom ove medijske i političke parade, samoproglasili kao ovlašćeni glasnogovornici svih srpskih homoseksualaca i zaštitnici prava svih srpskih seksualnih manjina? Oni i njihove bizarne organizacije ne samo da su ovim dobile ogroman publicitet, već su na sebe i skrenuli pažnju briselskih i vašingtonskih fondodržaca, koji će, već koliko sutra, na njih da izruče svoj  "rog izobilja" u vidu grantova, stipendija, suportova...

Ovi GLBT političari i "NVO profesionalci" su, međutim, odbijanjem da paradu održe pred palatom "Srbija", već pokazali svoju tvrdokornost i ideološku isključivost ("beskompromisnost"). Potpuno je jasno da će tako ideološki bornirane osobe, koje će u narednom periodu tumačiti prava i interese homoseksualaca, još više doprineti zaoštravanju političkih i društvenih sukoba i samo pojačati atmosferu napetosti, sumnjičenja i straha koja već postoji u Srbiji.

Odavno je zaključeno da tzv. „Druga Srbija“ želi da stavi ovu zemlju pod svoje autoritarno starateljstvo. Najnovije opravdanje za oduzimanje slobode čitavom jednom narodu jeste priča o "diskriminaciji" i "netoleranciji" koju Srbija, navodno, pokazuje prema homoseksualcima. Ali ova propagandna histerija u kojoj se traži zabrana "fašističkih" i "ekstremističkih" organizacija providna je taktika, koja je već više puta viđena i koja može da da rezultate samo pod pretpostavkom potpune suspenzije demokratije u Srbiji. Znamo da takvu suspenziju Druga Srbija svesrdno priželjkuje. Na nama je da ne nasedamo na provokacije, da sačuvamo razum, da ne posežemo za ekstremnim rešenjima i da tako odbranimo slobodu.

Te slobode ima manje nego što nam treba, jer je medijski i politički prostor jvelikim delom pod okupacijom. Ali, ono što je ostalo od slobode moramo da branimo odlučno i pametno – perom i rečju, pravom i znanjem, verom i istinom. U njihovim napadima, neprijateljima slobode neće pomoći ni manipulacija homoseksualcima, ni huškanje korumpiranih političara na pristojne građane, ni "veseli" i "prijateljski" mediji. Isuviše su građani ove zemlje siromašni da bi sebi mogli da dozvole gubitak poslednje vrednosti kojom još raspolažu – slobode da misle, govore, udružuju se i protestuju. Ko misli da će Srbiju lako da opljačka i "olakša" i za tu, poslednju preostalu vrednost, pokazuje da ne zna ni šta je sloboda, niti šta je Srbija.