петак, 19. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Политички живот > Које је право лице Србије
Политички живот

Које је право лице Србије

PDF Штампа Ел. пошта
Маринко М. Вучинић   
петак, 09. октобар 2009.
Шта је данас стварна слика Србије? Можемо ли у овој медијској какофонији препознати право лице Србије? Да ли је разорни идеолошки и политички дух деведесетих година изашао из боце или је реч о још једном политичком лову у мутном?

Из редова друге, грађанске Србије могу се чути оцене о убрзаној фашизацији земље, апсолутној доминацији насиља у јавном и политичком животу, преовлађујућој ксенофобији и расизму, једном речју Србија је данас земља тоталног хаоса и безумља и треба је ставити у идеолошки и политички карантин и спровести денацификацију, депацификацију и деконтаминацију. Као да је куцнуо час да идеолози грађанске Србије могу да огласе свој идеолошки и политички тријумф. Показало се у последњим недељама да су њихове оцене о надирућем и свепрожимајућем фашизму имале утемељење и да се свако довођење њих у питање сврстава у национални екстремизам и смишљену релативизацију никад пораженог национализма. Ову позицију најбоље осликавају речи Владимира Арсенијевића „Србија је данас, тужна заостала, десничарска, паланачка државица, ксенофобична, неповерљива, дозлабога конзервативна, скучене, таблоидне свести – дезоријентисана изнад свега. Понекад се чини да из овог ковитлаца нема правог излаза.“

С друге стране, јављају се гласови који упозоравају да се не може читав друштвени и политички живот у Србији поистоветити са деловањем национално оријентисаних екстремистичких група и организација које су прешле ону демаркациону линију демократског друштва и прибегле отвореном залагању и спровођењу насиља и самим тим себе искључиле из демократског живота. Оне у исто време представљају и негацију саме српске националне идеје јер она се не може бранити насиљем, популизмом и идеолошком конфузијом. Реаговање десетине хиљада људи на погибију недужног навијача из Француске означило је неопходну цивилизацијску баријеру која постоји у сваком демократском друштву. Још једном се показало да само јако друштво, делатна јавност и самосвесни грађанин могу бити најефикаснија одбрана демократског друштва.

Веома је важно да се у овом ковитлацу идеолошких обрачуна и узбурканих страсти не дође до манипулације националним идентитетом и националним осећањима. Очигледно је да је из редова грађанских и анационалних идеолога потекла бујица напада и дисквалификација и на сам помен српског националног идентитета. У овим оспоравањима иде се до његове потпуне негације и елиминисања из јавног живота. Ми иначе поседујемо ретку особину да смо веома склони самонегацији и самооптуживању, они настају увек након велике националне егзалтације, не узимајући увек у обзир целину политичких и историјских догађања. Мора се утврдити граница до које један народ може ићи у свом националном мазохизму и самооптуживању.

Ових дана је ова граница пређена уз усхићење грађански оријентисаних идеолога. Изгубљена је толико неопходна политичка и идеолошка равнотежа и одмереност у сагледавању узрока и последица, разбуктавања и разобручавања насиља на нашим улицама. Зато се и поставља питање да ли је ово право лице Србије, јер оно има и другу страну, национално освешћену, окренуту јачању јавности и стабилизацији демократских институција. О томе је сведочио и шведски амбасадор Кристер Брингеус. „Србија се труди, жели и стреми да буде чланица ЕУ, а једна од основних вредности јесте толеранција. Зато је и цело српско друштво на овај напад реаговало с великим гнушањем. Али не смемо да заборавимо да се овакво понашање хулигана не догађа само у Србији, већ да тога има у другим земљама, па и у Шведској. Верујте да сам добио изненађујуће велики број коментара по питању овог пријема. Један број људи ми је прилазио на улици и честитао ми. Било је и негативних коментара, али је већина позитивно реаговала. То ме само учвршћује у убеђењу да је Србија толерантно друштво.“

Само проналажење равнотеже између два идеолошки сукобљена погледа на стварност Србије може ублажити садашњу политичку заоштреност у нашој јавности и друштву. Нико не може имати монопол на заступање и тумачење антифашизма, историјске истине и националног интереса. То је од суштинске важности за даљи развој и стабилизацију демократских институција у Србији. Ово није време за тријумфализам и идеолошку искључивост, већ за одбрану темељних демократских начела. Једино тако ћемо моћи да спознамо које је право лице Србије.

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер