Наставак бриселских преговора у Цириху, или Сеп Блатер уместо баронице Ештон

Република Косово, америчка колонија на делу територије Србије, упорно и на све могуће начине настоји да се свету представи као добро организована државна заједница. У те сврхе сваки је покушај вредан пажње, те је и спорт добродошао. Вође Албанаца из Приштине правилно су процениле да управо кроз међународне спортске организације могу да постигну потврду свог статуса и стекну нова признања и пријатеље у свету.

Како је фудбал један од најомиљенијих спортова на планети, то су водећи албански политичари дошли на идеју да од ФИФЕ (Међународне организације задужене за фудбал у свету), односно УЕФЕ (Уније европских фудбалских асоцијација), затраже одобрење за одигравање званичних међудржавних утакмица фудбалске репрезентације Косова (она засад има дозволу само за пријатељске мечева). То, међутим, према статуту УЕФЕ, није могуће, јер у њему изричито пише да ниједан савез – ако његова земља није чланица Уједињених нација, не може постати члан УЕФА, те из чега јасно произилази да не може добити ни одобрење за званичне међународне мечеве у неком такмичењу.

Мада је овај члан статута сасвим јасан, ипак је недавно је у Цириху, а под покровитељством Јозефа-Сепа Блатера, председника ФИФА, одржан састанак представника фудбалских Савеза Србије и Косова, због “косовског питања у фудбалу”. У трочланој делегацији ФСС-а били су председник Томислав Караџић, потпредседник задужен за међународна питања Иван Ћурковић, и генерални секретар Зоран Лаковић. Они су у Цириху 45 минута разговарали са такође трочланом делегацијом Косова, коју је предводио председник фудбалског савеза Косова Фадиљ Вокри, некадашњи играч београдских црно-белих.

Први људи наше фудбалске организације свакако нису ишли у Цирих као туристи, већ, како су рекли, да се свим дипломатским средствима труде (и засад у томе успевају) да Косово не добије одобрење за званичне утакмице. Сем тога, подсетили су нашу јавност на (у оваквим приликама веома важне) личне везе Ивана Ћурковића са председником УЕФА Мишелом Платинијем и његово дугогодишње пријатељство са председником ФИФА Сепом Блатером. Исход четрдесетпетоминутног састанка је договор да се разговори трочланих делегација наставе крајем новембра, а пре седнице Извршног комитета ФИФА, која је предвиђена за почетак децембра.

Јавност у Србији вероватно може да буде додатно “охрабрена” изјавом генералног секретара ФСС-а како је одлазак наше делегације у Цирих последица и наставак срдачних односа из месеца јуна ове године Сепа Блатера и председника наше Владе, који се, иначе, да се подсетимо, ничим изазван (што је често говорио његов шеф од пре двадесетак година), током преговора у Бриселу, истакао причом о столици за Косово у Уједињеним нацијама. А ништа није мањи повод за забринутост податак да је наша делегација пре одласка у Цирих добила инструкције од државних органа Србије како да се понаша током разговора. То су, случајно, они исти органи који “никада неће признати Косовску републику”, већ само њене законе.

Пре неколико месеци управа ФК Црвена звезда, оценивши да Томислав Караџић ради против њених интереса, захтевала је од њега да поднесе оставку на место председника ФСС-а. После доста жучних расправа у јавним гласилима и на седницама ФСС-а, Томислав Караџић је изјавио да ће се повући крајем године. То је довело до смирења у фудбалској организацији Србије, а у исто време изазвало и велико задовољство међу навијачима Звезде, који Караџића сматрају веома заслужним за Партизанова освојена првенства последњих година.

Но, како је време одмицало, Караџић је о својој најави о повлачењу са места председника почео да размишља на други начин, можда и под утицајем неких нових околности. Тако је прошлог месеца изненадио јавност саопштењем да о његовој оставци не одлучује само он, већ и ФСС, државни органи (!), затим и УЕФА и ФИФА. Ова његова изјава, међутим, после недавног састанка у Цириху и не изгледа тако неоснована када се схвати од кога очекује подршку, односно коме препушта одлуку о свом положају!

У сваком случају, “косовско питање у фудбалу” пружа доста основа за зебњу, јер је основно је питање: која је сврха ових разговора са Фудбалским савезом Косова и шта на њима уопште треба да се “одлучује” кад је статут УЕФА недвосмислен, а Косово није у Уједињеним нацијама? Да ли се то можда УЕФА - уверена да ће челници ФСС-а показати исту онакву спремност за сарадњу као и српски преговарачи пре неки месец у Бриселу – припрема да заборави сопствени услов за пријем у Унију европсих фудбалских асоцијација?