O uzrocima i rešenjima

Vrednosti obnarodovane u dokumentu pod nazivom „Studentski edikt“, koji je objavljen dana 01.03.2025. godine na veličanstvenom skupu studenata i građana u Nišu, zaista predstavljaju osnovne vrednosti na kojima uređeno društvo treba da počiva i deluje. Opšte je poznata činjenica i da su u srpskom društvu u prethodnih gotovo 13 godina bezgranično i besprizorno, ali, da budemo pošteni, i pre toga, doduše, u manje surovom obliku, te vrednosti sistemski i sistematski urušavane, smišljeno duboko potiskivane na samo dno hijerarhije vrednosti, da bi danas one obitavale u javnoj sferi samo u malim i gotovo nepovezivim fragmentima. U tom smislu, njihovo ponovno afirmisanje u adekvatnoj sadržini i sa punim dejstvom u javnom sferi je nužno i insistiranje na tome u ovom studentskom dokumentu je, stoga, potpuno opravdano i za svaku pohvalu.

Međutim, da bismo znali kako da se za te vrednosti izborimo i kako da ih vratimo upravo tamo gde one pripadaju, moramo da označimo prave uzroke zbog kojih su one u „našim danima“ tu gde, nažalost, jesu i što je mnogo važnije, da te uzroke jasno (pro)kažemo u javnoj sferi, te da im se, odlučno i efikasno, odupremo i konačno ih otklonimo. Dužnost je da ukažemo na to koji su to činioci moći, čiji je interesni nalog presudno uticao na razaranje svih ustanova našeg društva i unižavanje njegovih osnovnih vrednosti.

Smatram da osnovni uzrok ovakvog stanja u srpskom društvu predstavlja dominatan zapadni uticaj u Srbiji i iz toga izveden kolonijalni status srpske države u odnosu na zapadne centre moći, te autokolonijalna svest kod trenutnih vršilaca vlasti u Srbiji, ali i kod većine javno vidljivih učesnika političkog, društvenog i akademskog života

Smatram da osnovni uzrok ovakvog stanja u srpskom društvu predstavlja dominatan zapadni uticaj u Srbiji i iz toga izveden kolonijalni status srpske države u odnosu na zapadne centre moći, te autokolonijalna svest kod trenutnih vršilaca vlasti u Srbiji, ali i kod većine javno vidljivih učesnika političkog, društvenog i akademskog života. Dominatni činioci i trenutne vlasti i takozvanih elita svih vrsta u Srbiji predstavljaju ništa drugo do izvršioce kolonijalnih naloga zapadnih sila. Iz kojih razloga oni to čine, da li zbog ucene, materijalne koristi i statusa ili iz nekakvih uverenja, nije od presudnog značaja. Bitne su jedino posledice takvog postupanja, a one se ogledaju upravo u poništavanju srpskih nacionalnih interesa i razaranju demokratije, pravne države i vladavine prava. To se radi u cilju održavanja i jačanja kolonijalne dominacije zapadnih činilaca na ovom prostoru. Jasno je da iza ostvarenja tog cilja stoje mnogo krupniji geopolitički razlozi ograničenja i isključenja uticaja Rusije na ovom prostoru.

Naime, interesi zapadnih činilaca svetske moći na ovom prostoru sastoje se u tome da srpski nacionalni prostor, koji su prethodno potpuno rasparčali tokom ratova za jugoslovensko nasleđe u poslednjoj deceniji 20. veka, po svaku cenu održavaju u stanju teritorijalnog, institucionalnog, pravnog i političkog provizorijuma, te da tako spreče bilo kakvu mogućnost za nastanak političkog pokreta srpskog naroda koji bi pokrenuo i uspešno vodio mirnu, demokratsku i celishodnu borbu za stvaranje jedinstvene i snažne srpske države na celom tom prostoru. Disolucija SFRJ izvršena je u potpunosti prema zapadnim planovima i nalozima, sa rešenjima koja su, u istorijskom i političkom smislu, bila krajnje nepoštena prema srpskom narodu. Naravno da je svemu tome znatno doprinela nacionalna neodgovornost i nedoslednost, te politička nezrelost tadašnjeg srpskog rukovodstva, koje je, ipak, u prelomnim trenucima tog vremena, nacionalnom interesu uvek pretpostavljalo sopstveni interes za očuvanjem vlasti i položaja. Međutim, dominantno razorno dejstvo po srpski položaj i interese izvršio je zapad.

Rešenje srpskog nacionalnog pitanja fragmentacijom njegovog nacionalnog prostora, koje je zapad nametnuo po raspadu bivše države, bilo bi dugoročno neodrživo u uslovima kada bi u Srbiji postojale demokratske ustanove i praksa

Rešenje srpskog nacionalnog pitanja fragmentacijom njegovog nacionalnog prostora, koje je zapad nametnuo po raspadu bivše države, bilo bi dugoročno neodrživo u uslovima kada bi u Srbiji postojale demokratske ustanove i praksa. Naime, za razliku od trenutnih izvršilaca kolonijalnih naloga u Srbiji, preovlađujuća većina srpskog naroda nema autokolonijalnu svest. Upravo suprotno tome, smatram da je kod većine, uprkos svemu, opstala svest o istorijskoj misiji naroda kome pripada, o njegovim kulturnim, političkim i državotvornim tekovinama, o tome šta im sve od toga i dalje pripada, o potrebi srpskog objedinjavanja u vrednosnom, kulturnom, političkom, pa i teritorijalnom smislu, kao i jasno saznanje o tome odakle dolaze pravi uzroci i razlozi sadašnjeg položaja u kome se nalazimo i prepreka koje se pred nas postavljaju. Moramo da znamo da su toga odavno postali svesni i na zapadu. Tamo su ispravno procenili da bi u uslovima kada bi u Srbiji zaista bilo primenjeno ono što, zapravo, predstavlja klasične zapadne vrednosti (ne mislim na postmoderno poimanje istih), dakle kada bi ovde zaista postojale vladavina prava i pravna država, poštovanje Ustava i zakona, te optimalna, funkcionalna i održiva demokratija bez stranih uticaja i naloga, u Srbiji bi na izborima redovno pobeđivala ili bar presudan uticaj na obrazovanje vlasti i vođenje državne politike imala stranka koja bi, po pravilu, bila nacionalne (suverenističke) orijentacije, sa oslanjanjem na Rusiju u spoljnoj politici i sa zalaganjem za primeren uticaj države na ekonomiju i privredne tokove. To zapadni činioci globalne moći nisu smeli da dozvole ni po koju cenu. Zamislimo Srbiju kao državu uređenu po najvišim zapadnim standardima upravo u domenu prethodno navedenih vrednosti, koja, u tom kapacitetu i svesna sebe u tom smislu, u domenu državne i nacionalne politike i dalje insistira na opstanku Kosova i Metohije u svom sastavu, na očuvanju izvorne Republike Srpske, na srpskom karakteru današnje Crne Gore, te na potrebi uspešnog povezivanja Srbije, Republike Srpske, Crne Gore i Makedonije. Takva Srbija bi dovela u pitanje i ugrozila mogućnost ostvarivanja njihovih interesa na ovom prostoru.

Da bi se to sprečilo, u Srbiji je ostvarivanje tih interesa zapadna politika pretpostavila primeni vrednosti koje navodno promoviše, odnosno narativ o zapadnim vrednostima postao je puko sredstvo za ostvarenje zapadnih interesa, a same te vrednosti su ispražnjene od bilo kakvog sadržaja. Zapad je ovde pribegao strategiji koja ima dvojak izraz, a vodi ka istom cilju potpunog potčinjavanja ovog prostora. Naime, bilo je potrebno, sa jedne strane, izvršiti manipulaciju nacionalnim osećanjima i stavovima prethodno pomenute većine srpskog naroda i njihovo akciono pražnjenje u jeftinim manifestacijama bez ikakve sadržine, dok je, sa druge strane, bilo neophodno simulirati postojanje pravne države, vladavine prava, demokratije, slobode i ostalih načela i vrednosti.

Manipulacija u nacionalnom polju izvršena je na taj način što je vlast na pojavnom nivou, svakodnevnim medijskim invazijama, manifestovala i insistirala na svojim, nazovi, nacionalnim atributima, dok je na delatnom nivou, u praksi, postupala potpuno antinacionalno

Savršen izvođač ovakvih radova pronađen je u sadašnjoj vlasti. Manipulacija u nacionalnom polju izvršena je na taj način što je vlast na pojavnom nivou, svakodnevnim medijskim invazijama, manifestovala i insistirala na svojim, nazovi, nacionalnim atributima, dok je na delatnom nivou, u praksi, postupala potpuno antinacionalno. Brojni su primeri za to. Ova vlast je deklarativno naricala o položaju Srba na Kosovu i Metohiji, dok je u praksi, „ispod žita“ sama sprovela potpuno povlačenje države sa Kosova i Metohije. To se iskazuje i u promeni narativa za vreme ove vlasti, koja govori o pravima srpskog naroda na KiM, kao da su Srbi manjinski narod u drugoj državi, umesto da govori o pravima države Srbije na delu svoje teritorije, kako su o tome bar govorile prethodne vlasti. Manifestativno se zaklinjala u očuvanje Republike Srpske, dok je u praksi vršila pritisak na izabrane predstavnike srpskog naroda radi potpunog obuzdavanja Republike Srpske u njenoj odbrani od samovolje kolonijalnih namesnika u BiH; navodno je pružala podršku srpskim strankama u Crnoj Gori, a radila sve što je u njenoj moći da pomogne opstanak na vlasti Mila Đukanovića, sve dok počivši mitropolit Amfilohije pred izbore 2020. godine nije odlučno, ali nažalost privremeno, presekao kanale uticaja ove vlasti na opoziciju u Crnoj Gori, što je i dovelo do smene DPS-a sa vlasti.

Umesto toga, u ustanove su dovedeni isključivo vlasti verni kadrovi, koji su se pobrinuli da opisani potezi vlasti prođu neprocesuirano i nekažnjeno, za šta su materijalno dobro zbrinuti, izbori su održavani uz primenu masivnih i sofisticiranih metoda njihovog preventivnog nameštanja i sprovođenja u pravcu željenog rezultata

Simulacija postojanja pravne države, vladavine prava, demokratije i slobode izražavanja bila je neophodna radi održavanja prethodno opisane nacionalne manipulacije. Naime, u uslovima stvarnog postojanja ovih vrednosti, trenutni režim bi izgubio vlast već na prvim sledećim izborima nakon 2012. godine, ako ne i ranije, nakon neminovnog osvešćivanja većine naroda, do kojeg bi došlo usled uviđanja protivustavnog i antinacionalnog postupanja vlasti suprotnog većinskom opredeljenju naroda. Međutim, kako bi se sprečilo da se o takvim potezima vlasti, koji nisu bili u skladu sa Ustavom, a nisu imali, niti će ikada imati većinsku podršku naroda, odlučuje meritorno u odgovarajućim ustavno-sudskim postupcima, slobodno na izborima i uz kritički sud svima dostupne javnosti, usled čega bi u Srbiji sigurno došlo do promene vlasti, pribeglo se potpunom pražnjenju sadržaja svih tih načela i vrednosti. Nisu ustanove ukinute, nisu izbori zabranjeni, nisu mediji pogašeni. Umesto toga, u ustanove su dovedeni isključivo vlasti verni kadrovi, koji su se pobrinuli da opisani potezi vlasti prođu neprocesuirano i nekažnjeno, za šta su materijalno dobro zbrinuti, izbori su održavani uz primenu masivnih i sofisticiranih metoda njihovog preventivnog nameštanja i sprovođenja u pravcu željenog rezultata, mediji i njihovi čelnici su izdašno finansirani od strane vlasti zarad odgovarajuće uređivačke politike, koja bi pokrila nacionalne nepodobštine vlasti. Stvoren je privid redovnog funkcionisanja države, međutim, ni jedna ustanova više nije vršila svoju funkciju. Zapadni činioci su sve to pratili i blagonaklono prihvatali, sve dok je u funkciji ostvarivanja njihovih interesa. I ne samo to, nego su kroz različite kreditne aranžmane, za koje će kamate otplaćivati građani Srbije i niko drugi, omogućili ogroman finansijski rezervoar za izvlačenje novčanih sredstava, kojima su finasirani prethodno opisani potezi radi osiguranja opstanka vlasti u uslovima njenog protivustavnog i antinacionalnog delovanja.

Sadejstvo zapadnih činilaca i njihovih izvršilaca na vlasti u Srbiji imalo je razoran uticaj na srpsko društvo. Ugrožene su i dovedene na ivicu opstanka sve vrednosti i načela na kojima ovo društvo treba da počiva

Sadejstvo zapadnih činilaca i njihovih izvršilaca na vlasti u Srbiji imalo je razoran uticaj na srpsko društvo. Ugrožene su i dovedene na ivicu opstanka sve vrednosti i načela na kojima ovo društvo treba da počiva. Zato posebno podvlačim da je od životnog značaja za sve nas suočavanje sa saznanjem da je pravi uzrok takvom stanju prekomerni i ničim opravdani zapadni uticaj u Srbiji. Takav uticaj je doveo do ovakvog stanja. To se mora otvoreno reći. Sledstveno tome, očigledno je da su se sve bitne okolnosti ove epohe ukrstile tako da borba za opstanak i vraćanje života vrednostima slobode, države, pravde, mladosti, dostojanstva, znanja, solidarnosti, kao i za budućnost uopšte, jeste borba za nacionalnu slobodu. Neprirodno je da u našim stvarima arbitrarno presuđuju oni faktori čiji su interesi duboko suprostavljeni srpskim interesima. Mi moramo da se konačno izborimo za svoju, srpsku državu, u kojoj obrazovanje vlasti neće ni na koji način zavisiti od bilo kog stranog faktora, a posebno ne od Zapada i čiji će potezi, bez obzira na to ko na istinski demokratskim izborima zasluži čast da vrši vlast, uvek da zavise isključivo od onoga što je srpski nacionalni interes, a ne od onoga što nam sa Zapada poruče da je naš interes. Sve što nas okružuje moramo da sagledavamo iz stajne tačke srpskog domaćina iz Šumadije, Metohije, Banata, Hercegovine, a ne berzanskog mešetara sa Menhetna.

U tom cilju mora da se ostvari sinergija nacionalnog i demokratskog. Potrebno je jednako snažno i istovremeno voditi borbu i za nacionalnu slobodu i za demokratiju. Bez nacionalne slobode ne mogu da postoje uslovi za optimalnu demokratiju

U tom cilju mora da se ostvari sinergija nacionalnog i demokratskog. Potrebno je jednako snažno i istovremeno voditi borbu i za nacionalnu slobodu i za demokratiju. Bez nacionalne slobode ne mogu da postoje uslovi za optimalnu demokratiju, jer bi se u toj situaciji samo nastavio dominantan manipulativni uticaj stranih činilaca na izborne procese u Srbiji u cilju postizanja za njih željenih rezultata. Možda bi njihov sledeći poželjan izbor bio za nas, naizgled, mnogo prijemčiviji, elegantniji i stoga prihvatljiviji od postojećeg na vlasti, ali bi posledice takvog mešanja po demokratiju bile jedanko razorne kao danas. Sa druge strane, najbolji način za odbranu i očuvanje nacionalne slobode jeste postojanje pravne i demokratski uređene države, u kojoj će vlast biti formirana u skladu sa većinskim nacionalnim opredeljenjem srpskog naroda i, za razliku od sadašnjeg stanja, istinski vršena u skladu sa tim opredeljenjem, a to znači u korist isključivo srpskog nacionalnog interesa.

Imajući u vidu da se, iz prethodno navedenih razloga, uticaj zapada na političke procese u Srbiji mora u što većoj mogućoj meri ograničiti, stava sam da nosiocima ovih protesta i subjektima opoziocionog delovanja uopšte, da bi zaista uspeli, ne preostaje ništa drugo nego da u svojoj borbi upravo objedine nacionalno i demokratsko i u metodama, tehnikama, intenzitetu i porukama borbe. U smislu prikazivanja kako bi to moglo da deluje u praksi, za sada hrabri oblik, dinamika, poruke i obeležja studentskih i narodnih protesta. Na tim protestima dominiraju srpske zastave i podsećanja na najznačajnije vrednosti srpske istorije, bez pozivanja na strano posredovanje ili pomoć. To je dobar znak da je, naročito kod mladih generacija, sazrela svest o samodovoljnosti u političkom delovanju. U pogledu samih opozicionih stranaka i značaja i dometa njihovog trenutnog delovanja, u ovom trenutku izvesnu sinergiju nacionalnog i demokratskog u akcionom smislu vidim jedino u postupanju Koalicije Nada (Novi DSS i POKS). Njihovi potezi u toku trajanja ovih protesta pokazuju izvesno pozitivno ukrštanje nacionalnog i demokratskog vektora u delovanju. Naime, sa jedne strane blokada gradilišta za izložbu „Expo 2027“, kao simbol borbe protiv složene neokolonijalne finansijske operacije kreditnog zaduživanja države radi izvlačenja njenog nacionalnog bogatstva kroz javne radove za potrebe održavanja izložbe, a sa druge strane blokada rada Narodne skupštine kao vid borbe protiv neustavnosti i nezakonitosti, te urušavanja svih ustanova i vrednosti. Takođe, borba za demokratske i slobodne izbore u Srbiji i zakonitost u radu državnih organa, sa jedne strane, ali i dalje istrajno zastupanje politike očuvanja državotvornih tekovina i nacionalnih interesa u pogledu opstanka Kosova i Metohije u sastavu Srbije, kao i odlučno protivljenje nasilnom nametanju nelegalnih i nelegimnih odluka K. Šmita srpskom narodu u Republici Srpskoj i jasna osuda poslednje presude Suda BiH Miloradu Dodiku. Ne bi bilo zgoreg da se sa ovakvim postupanjem sveukupno nastavi i u narednom periodu, a bilo bi dobro da se takvom delovanju pridruže i neke od ostalih opoziocih grupacija.

Stoga je dovoljno da se politička artikulacija svih protesta sada ostvari kroz stupanje u akciono sadejstvo studenata i naroda u protestima i opozicionih stranaka, kako bi se ubrzali procesi koji treba da dovedu do obrazovanja prelazne Vlade sa jasno ograničenim mandatom i u vremenskom i u sadržinskom smislu

Konačno, smatram da, ukoliko se žele ostvariti stvarne promene, svi ovi protesti u jednom trenutku, koji nije toliko daleko, ipak moraju da dobiju svoj politički izraz. Taj politički izraz ne mora da bude idejni, ni ideološko-politički. Imajući u vidu da je predsednik Vlade podneo ostavku, Vlada više ne može da bude adresat studentskih zahteva, niti više može da ih ispuni, a Predsednik Republike jednostavno nije nadležan. U takvim uslovima, organizovanje slobodnih i demokratskih izbora je nužan preduslov za promene, koje bi dovele i do sistema koji bi, za razliku od postojećeg, imao kapacitet da suštinski ispuni studentske zahteve. Do takvih izbora se može doći samo u slučaju obrazovanja prelazne Vlade za te potrebe.

Stoga je dovoljno da se politička artikulacija svih protesta sada ostvari kroz stupanje u akciono sadejstvo studenata i naroda u protestima i opozicionih stranaka, kako bi se ubrzali procesi koji treba da dovedu do obrazovanja prelazne Vlade sa jasno ograničenim mandatom i u vremenskom i u sadržinskom smislu. Ovo posebno iz razloga što se do takve prelazne Vlade ne može doći bez parlamentarnih stranaka, pošto takva Vlada, da bi imala legitimitet da organizuje slobodne i demokratske izbore, ne može da bude izabrana nikako drugačije nego u  Narodnoj skupštini.