Одређени кругови на Западу не желе да виде Русију као моћну државу

У ексклузивном интервјуу за портал „Нове српске политичке мисли“, амбасадор Руске Федерације у Србији, њ.е.  Александар Васиљевич Конузин, говори о изазовима за унутрашњу српску политику, руско-српској сарадњи, наступању Русије на међународној сцени и својим утисцима током боравка у Србији.

Ваша екселенцијо, шта грађани Србије могу да очекују од предстојећег сусрета Владимира Путина са председником Србије Томиславом Николићем, и које су главне тачке најављеног споразума о стратешком партнерству Русије и Србије?

Са сигурношћу се може очекивати да ће недавно минули сусрет председника Руске Федерације В. В. Путина са председником Србије Т. Николићем дати нови снажан импулс развоју односа две стране. Руководства наших држава чврсто су опредељена да учине односе између наших земаља и народа још ближим и интензивнијим него до сада. Лично очекујем да ће након овог сусрета министарства и институције двају земаља добити инструкције да почну разраду конкретних пројеката сарадње. Окосницом дугорочне сарадње остаће, природно, енергетика, и очекујемо да ће ускоро започети изградња српске деонице гасовода „Јужни ток“. Постоје и друге перспективе за сарадњу, пре свега везано за железничку мрежу и пољопривреду.

Декларација о стратешком партнерству између Русије и Србије управо и има за циљ да одреди и зацрта кључне смернице наше билатералне сарадње, као и области унутар којих ће наше земље заједнички деловати на међународној арени.

Који су по Вама мотиви оспоравања легитимитета избора Владимира Путина за председника и јаке медијске кампање вођене поводом тога у делу западне јавности, као и недавне медијске експлоатације случаја „Пуси рајот“ од стране тих истих центара?

Одређени кругови на Западу не желе да виде Русију као моћну државу, која на међународној арени заузима место које јој припада. Управо у том циљу се и користе најразличитијим средствима и полугама, у које спада и експлоатација тзв. „случаја 'Пуси рајот'“.

У ком правцу ће се кретати однос са ЕУ, као једног од најважнијих партнера Русије, а посебно са Немачком, као водећом земљом Уније? Да ли покретање антимонополске истраге Европске комисије против „Гаспрома“ може пореметити однос Русије и ЕУ?

Ми желимо да односи Русије и Европске уније, укључујући и Немачку као једну од највећих европских држава, наставе да се крећу у смеру продубљивања сарадње, разумевања и евентуалног заједничког наступања на међународној арени. Односи између Руске Федерације и Европске уније имају толико дубоке корене и толико су важни за обе стране, да антимонополско истраживање Европске комисије везано за „Гаспром“ не може да наруши њихов суштински карактер. „Гаспром“ је једна од највећих руских компанија са великим државним учешћем, и убеђен сам да се поменуто истраживање неће одразити на њену делатност.

Да ли је могуће доћи до заједничког става Русије, ЕУ и САД поводом питања Ирана и Сирије? Да ли очекујете даљу ескалацију сукоба у Сирији и даље погоршање укупне ситуације на Блиском истоку?

Неслагања Русије, ЕУ и САД по питањима Ирана и Сирије произилазе из различитих принципијелних приступа понашању на међународној сцени. Нама је неприхватљив диктат и наметање сопственог модела „демократије“, као и вођење политике са позиције силе. Заједнички приступ Русије, ЕУ и САД иранском и сиријском питању могућ је само на основу уважавања међународног права.

Даљу ескалацију оружаних сукоба у Сирији, нажалост, није могуће искључити. Већи број држава не може одолети жељи да прекраја карту Блиског истока по својим аршинима. Сирија је једна од кључних земаља у овом региону и од њене стабилности зависиће и општа ситуација у том делу света.

Последњих година Русија активно настоји да спроведе процес интеграције на постсовјетском простору, чији би велики део требало да се нађе обједињен у Евроазијској унији. Докле се стигло у том процесу?

Интеграције на постсовјетском простору не диктирају ничије субјективне жеље, већ објективни процеси. Продубљивање интеграције омогућиће значајне предности за све државе које у том процесу учествују. Већ је пређен велики део пута, опредмећен у оснивању Царинског савеза између Русије, Белорусије и Казахстана и формирању Јединственог економског простора (ЕЭП). Сматрамо да ће се ови интегративни кораци са успехом завршити са оснивањем Евроазијске уније.

Да ли је досадашњи став Русије у погледу подршке уласку Србије у ЕУ донекле промењен? Да ли сматрате да даљи напредак Србије ка чланству у Унији може да доведе до погоршања економских и политичких односа са Русијом?

Русија није мењала свој однос према уласку Србије у Европску унију. Евентуална интеграција Србије у ЕУ несумњиво ће изискивати одређене корективе у неколико аспеката наших односа. Али ја сам дубоко убеђен да будуће чланство Србије у ЕУ неће довести до погоршања наших билатералних економских и политичких веза.

Да ли сматрате да будућа Евроазијска унија може да буде системска алтернатива за Србију и евентуално неке друге европске земље?

Несумњиво, што се успешније буду одвијали евроинтегративни процеси на постсовјетском простору и што се успешнијом покаже Евроазијска унија, утолико ће ти процеси и бити примамљивији за друге државе.

С обзиром на досадашњу политику САД, ЕУ и НАТО на овом простору, да ли мислите да је Србија у опасности од даљег нарушавања њеног територијалног интегритета? Да ли сматрате да су могући нови сукоби и ново прекрајање граница на Балкану?

Територијална целовитост Србије заиста се налази у опасности. Ми пажљиво пратимо напоре које чини Влада Србије у трагању за решењем косовског проблема које би допринело учвршћивању стабилности у целом региону. Надам се да је време оружаних сукоба и прекрајања граница на Балкану иза нас.

Како гледате на покушаје Приштине да успостави контролу на северу Косова и Метохије? Да ли сматрате да су преговори Београда и Приштине довели до позитивних резутата и помака у решавању косовског проблема?

Ми се негативно односимо према покушајима Приштине да успостави своју контролу на северу Косова, поготово насилним средствима. Да ли су преговори Београда и Приштине довели до позитивних резултата тешко је рећи, пошто ниједна страна фактички још увек није приступила реализовању договорених решења.

Какав је став Русије по питању тежњи за изменом Дејтонског споразума и промене садашњег устројства БиХ на штету Републике Српске?

Позиција Русије по питањима устројства Босне и Херцеговине кристално је јасна. Ми у потпуности подржавамо очување Дејтонског споразума, који је установио статус Републике Српске и Федерације БиХ. Било какве измене садашњег државног устројства БиХ могуће су само на основу сагласности између ентитета и три конститутивна народа.

У којим областима ће се реализовати будућа руска улагања у Србију и да ли имате утисак да је у Србији до сада било политичких препрека за долазак руског капитала и зашто?

Претпостављам да ће нове руске инвестиције у Србији бити пре свега усмерене на енергетику, железничку инфраструктуру и пољопривреду. Нисам уочио отворене политичке препреке на путу руских инвестиција, али морам искрено рећи да је неопходно побољшање опште инвестиционе климе, са чиме је добро упозната садашња српска влада, која већ чини кораке у том смеру.

Да ли можемо очекивати долазак Владимира Путина у Србију поводом почетка радова на гасоводу „Јужни ток“ и какав ће, по Вашем мишљењу, бити ефекат овог пројекта на Србију и регион?

Пролазак гасовода „Јужни ток“ преко територије Србије имаће многоструко позитиван утицај, како на вашу земљу, тако и на цели регион. Србија ће постати важно дистрибутивно чвориште на Балкану. Повећаће се безбедност и поузданост снабдевања природним гасом. Магистрални гасовод даће нови замајац развоју гасне мреже у Србији и самим тим повећаће се број потрошача гаса међу домаћинствима и индустријским објектима. Природни гас је енергент који омогућава производњу чисте електричне енергије, као што представља веома цењену сировину за развој хемијске индустрије. Најзад, сам пренос велике количине гаса кроз цевовод значи крупне приходе за државни буџет на име транзитних такси. Председник Т. Николић позвао је В. В. Путина да присуствује церемонији отварања радова на изградњи гасовода, али ја за сада не могу да потврдим долазак руског шефа државе. За то ће бити потребно још мало стрпљења.

Будући да ускоро одлазите са садашњег положаја, можете ли нам рећи какве ћете утиске понети из Србије?

Из Србије носим са собом најпозитивније и дубоке утиске. У питању је мала земља која је прешла огроман историјски пут, као и блистава, самосвојна култура на једној од најживљих раскрсница света. Србија располаже са значајним ресурсним потенцијалом, чије искоришћење ишчекује предузимање активних корака у будућности. Памтићу такође вашу људску издржљивост пред различитим претњама и саблазнима, народну духовност и бескрајну љубав и симпатије према руским сународницима.