Шта год да Србија уради, Русија ће је подржати

(Данас, 2.9.2010)

Београд - Руска Федерација не покушава да намеће Србији било какву тактику деловања. Наш став добро је познат. Ми подржавамо напоре српске стране у вези са заштитом суверенитета и територијалног интегритета земље. А, Срби треба сами да одреде како ће то радити.

Ми ћемо свакако бити уз њих - истиче у разговору за Данас Александар Васиљевич Конузин, амбасадор Руске Федерације у Србији, одговарајућу на питање како званична Москва гледа на евентуалне измене или повлачење српског предлога резолуције о Косову и Метохији, што пред седницу Генералне скупштине УН од Београда траже САД и ЕУ.

Амбасадор Конузин наводи и да су, поводом заседања ГС УН, руске дипломате спремне да пруже "додатну помоћ" Србији, уколико ју је она буде затражила. Конузин, у исто време, упозорава да су "могући неочекивани преокрети" у вези српске резолуције, па чак и током дискусије 9. септембра, с обзиром да "делегације неће прекидати консултације... директно у сали заседања".

Да ли се Београд приликом писања предлога резолуције консултовао с Москвом и колико су тачне приче из дипломатских извора да је Руска Федерација била за "тврђи текст"?

Српска страна је самостално формулисала текст нацрта резолуције. Не видим неку посебну крутост у тексту, који одражава владин прилаз решавању проблема.

- Москва и Београд, у вези са косовским питањем, имају сталне контакте на различитим нивоима. Имамо потпуно међусобно разумевање. Српска страна је самостално формулисала текст нацрта резолуције. Не видим неку посебну крутост у тексту, који одражава владин прилаз решавању проблема.

Да ли је Русија укључена у текуће консултације о српском предлогу резолуције и да ли се и под којим околностима може очекивати нека руска иницијатива у ГС УН?

- Руска делегација у Њујорку, као и делегације других држава чланица УН, учествује у консултацијама у вези с предстојећим разматрањем српског нацрта резолуције на заседању Генералне скупштине. Најактивније контакте, разуме се, остварујемо са истомишљеницима. Уколико српској страни буде неопходна додатна помоћ, руске дипломате биће спремне да је пруже.

Најактивније контакте, разуме се, остварујемо са истомишљеницима. Уколико српској страни буде неопходна додатна помоћ, руске дипломате биће спремне да је пруже.

Као дипломата с вишегодишњим искуством у УН, шта очекујете од предстојеће расправе у УН о Косову и Метохији и саветодавном мишљењу Међународног суда правде? У медијима се спекулише о контрарезолуцијама, амандманима ЕУ и САД, дипломатским лобијима, притисцима?

- Током дана који ће претходити разматрању овог питања на заседању Генералне скупштине, 9. септембра, очекујем затегнутију политичку борбу између присталица и противника поделе Србије. Борба ће се водити како у Њујорку, тако и у престоницама. На жалост, треба предвидети и коришћење метода утицаја које сте споменули - притисак и лобирање. Жеља је да ове "дипломатске технологије" не буду попут оне праксе која је често примењивана током 20. века и која је довела до драматичних догађаја. Могући су неочекивани преокрети. Већ током дискусије о овој тачки дневног реда, делегације неће прекидати консултације у вези с резултатима ове дискусије, директно у сали заседања. Не смеју се искључити и варијанте које предвиђају потезе који се не своде само на усвајање резолуције. Правила процедуре Генералне скупштине допуштају такве могућности.

Колико је саветодавно мишљење МСП "оптерећујуће" за покушај Србије да косовско питање с правног врати на политички терен?

- Сматрам да те ствари не треба супротстављати. Права је само она политика која се ослања на право. А међународноправна основа за решавање постоји - то је Резолуција Савета безбедности УН 1244, чијим је доношењем стављена тачка на бомбардовање Србије.

Поједини западни аналитичари тврде да би разговори Београда и Приштине могли да се воде само ако српска страна "прихвати реалност да је Косово независно". Какве су процене Москве - да ли је у садашњим околностима дијалог Београда и Приштине могућ, о којим "отвореним питањима" и под којим условима?

- Такав дијалог, прецизније - преговори, не само да су могући, него су и неопходни. За то је потребна политичка воља. У Приштини је нема, јер су је од самог почетка подстицали на једностране потезе. Дневни ред преговора треба да садржи сва питања за које сваки од учесника буде сматрао да их је потребно размотрити, све до коначног регулисања свих постојећих проблема. Што се тиче модалитета и формата преговора, пракса у тој области израдила их је у довољној количини.

Како коментаришете то што се од објављивања мишљења МСП интересовање Приштине и Запада додатно концентрисало на будућност севера Косова и Метохије? Како Русија гледа на то, као и на евентуалну поделу КиМ?

- Такво појачано "интересовање" за северни део Покрајине има за циљ да се на њега прошири режим који је једнострано успостављен у јужном делу. Што се тиче поделе Косова, ово питање је за протеклих десет година више пута покретано у академским, експертским и политичким круговима. Међународна пракса сусретала се с случајевима територијалних подела. Не знам да ли је до тога дошло овде. Неки сматрају да би то била гора варијанта. Али, може бити и једина. Понављам: не знам. У сваком случају, ово питање мора бити решено само мирним путем.

Док је Србија, од момента доношења Резолуције 1244 у СБ УН доследно ишла ка решавању мирним, дипломатским путем, Грузија је деловала другачије. Она је систематски избегавала усвајање споразума о некоришћењу силе у решавању конфликата.

Шта саветодавно мишљење МСП о Косову значи за спор у вези Абхазије и Јужне Осетије?

- Иако се томе приписују многе аналогије, сама природа тих конфликата је различита. Док је Србија, од момента доношења Резолуције 1244 у СБ УН доследно ишла ка решавању мирним, дипломатским путем, Грузија је деловала другачије. Она је систематски избегавала усвајање споразума о некоришћењу силе у решавању конфликата. На крају крајева, Тбилиси је, кршећи Повељу УН и упркос одлукама СБ УН, као и постојећим међународним споразумима, упутио војску на цивилно становништво. А, када је Грузија после пораза изјавила да неће одустати од решавања проблема уз употребу војске, постало је очигледно да је одвајање од ње једина могућност за Осетине и Абхасце да преживе.

Русија у Приштини има своју канцеларију. Какви су њени контакти и сарадња са институцијама самопроглашене косовске државе?

- У Приштини ради Канцеларија Амбасаде Русије у Србији. Она нема званичне контакте с приштинским властима.

Ви сте први амбасадор Руске Федерације који је од увођења протектората УН на Косову и Метији присуствовао обележавању Видовдана у Грачаници и на Газиместану. Зашто сте се ове године одлучили на такав потез?

- Својом посетом Газиместану тог дана желео сам да искажем солидарност са оним Србима који бране достојанство свог народа, противе се подели земље, чувају историјско сећање. То није данак политичкој високопарности којој се подсмевају они који не памте свој род. Видео сам сузе живих људи који желе да живе на земљи својих родитеља и предака. На својој земљи. Био сам веома ганут оном топлином коју су испољили према једном Русу.