Početna strana > Rubrike > Politički život > Pismo “Helsinškog optuženika” sa sante leda
Politički život

Pismo “Helsinškog optuženika” sa sante leda

PDF Štampa El. pošta
Zoran Grbić   
sreda, 01. oktobar 2008.

 

Još od detinjstva i gledanja kaubojskih filmova, znam da su lokalne berbernice i “saluni” neka od najzanimljivijih mesta u svakom gradu. Iz tih filmova sam naučio da svaki kauboj nije morao da kupuje novine da bi saznao šta se dešava u svetu, nego da je bilo dovoljno da poseti svog berberina, koji bi mu za vreme brijanja do u detalje ispričao svaki detalj i svaku novost koja bi mogla da ga zanima.

Dok sam pre par dana sedeo kod svog brice, pažljivo sam slušao najnovije tračeve iz sveta domaće estrade, nove vesti o pevaljkama i njihovim projektima, uz poneku “insajdersku” informacije i sa svetske scene, vezane za skoro održani koncert Madone u Budvi. Onda sam dobio sms poruku u kome su me obavestili da se moje ime nalazi u famoznom Izveštaju o stanju ljudskih prava. Prvo mi je začudilo to što me moj, dobro obavešteni brica nije prvi obavestio o tome, pa sam ga onda pitao, mislio sam da je možda krio tu informaciju od mene, da me ne bi uznemirio u toj delikatnoj situaciji kakvo je šišanje. Nije me začudilo što nije znao za to, nego što nije znao ni za Helsinški odbor, ni za gospođu koja stoji iza toga, a kamoli za Izveštaj i sve ono što rade. Onda sam mu nabrojao još nekoliko imena poznatih gospoja/ica iz tog društvenog “sektora” od kojih nije znao ni jednu, iako mu obavezna upućenost u lokalne prilike stoji u opisu radnog mesta.

Naravno, za Hag i haške optuženike je čuo, nije on baš toliko neobavešten berberin. Tamo se, po njegovom mišljenju, nalaze pritvoreni srpski junaci, zatočeni od strane “belosvetske bagre”. Gledam ga, to je mladić od dvadeset i pet godina i mislim da je prosečan u svakom pogledu. Što se tiče politike, ne zanima ga puno, važnije su mu druge stvari, ali ume da prepozna nepravdu. Dame koje sam mu spomenuo bi ga iz cuga, bez razmišljanja, proglasile za srpskog nacionalistu. A on to nije, iako bi zbog svoje lične istorije i te kako imao puno pravo da to bude. Čak je na prošlim izborima glasao za Demokratsku stranku i Borisa Tadića. Jer i on, dobri neobavešteni berberin, iako sa razvijenim osećajem pravde, hoće da ide u Evropu. I hoće da živi bolje.

Ono što nepoznate gospođe i ostali pisci Izveštaja ne znaju jeste da većina ljudi o kojima su pisali ipak nisu nacionalisti, barem ne u onom smislu u kojem oni koriste tu reč. U Srbiji nacionalizam nikad nije bio dominantna pojava, pa čak ni u vreme Miloševića. Da je drugačije, Srbija bi danas bila mnogo, mnogo veća, a ti nepoznati pisci bi svoj Izveštaj pisali ili iz zatvora, ili iz dalekog egzila. Ozbiljna država nacionalista ne bi dozvolila da se takvi pisci slobodno šetaju i rade to što rade. Danas je Srbija sve manja, ali i dalje ostaje država koja na Balkanu ima najviše pripadnika nacionalnih manjina, koji svojim prisustvom obogaćuju ovaj prostor. Da je u Srbiji stvarno toliko nacional-šovinista koliko ih ima na pomenutom spisku, odavno bi kolone izbeglica krenule ka granicama, ka okolnim državama. No, i pored toga, Helsinškom odboru nije nikakav problem da gebelsovski ponavljaju horor-bajke o srpskim nacionalistima koji ugrožavaju čitav Balkan. Da je srpskih patriota danas više, i da ih je bilo više tokom devedesetih, barem upola onoliko koliko je patriota (pa i šovinista) bilo u Hrvatskoj, Sloveniji ili Makedoniji, siguran sam da bi danas za Srbiju sve bolje izgledalo, i da bi Balkan bio daleko stabilniji.

Razumem ja njih. I njihov profesionalni, a i lični, ljudski stav. Teško je prihvatiti da u Srbiji postoje mladići kakav je brica u mom komšiluku. Potpuno neobavešteni glasač Demokratske stranke i Borisa Tadića, mladić koji bi hteo u Evropu, a koji ipak smatra da je Srbiji učinjena nepravda i da je Hag nezemaljska tvorevina. Teško je prihvatiti da šovinizam nije isto što i patriotizam, što je reč za koju oni ne poznaju značenje. Teško je prihvatiti da srpski patriota može da se aktivno druži sa pripadnicima svih ostalih naroda, ali ne može da se izvinjava drugim narodima za nešto što nije kriv i ne može da se pomiri sa odvajanjem dela teritorije države u kojoj živi. Ne pristaje da bude na santi leda koja plovi okeanom u vreme globalnog zagrevanja. Čak i ako ne zna, niti može da zamisli, da postoje ljudi koji tako vide Srbiju i koji i pored toga s pravom očekuju da ovde i dalje budu tretirani kao ravnopravni građani države kojoj priželjkuju rastopljavanje u toplom moru.

Želeo bih da iskoristim priliku da se zahvalim nepoznatim piscima izveštaja, na časti koju su mi ukazali upisivanjem imena moje malenkosti. Što bi rekao Dule Savić (otprilike) “ponosan sam što sam tamo i zabrinuo bih se da nisam.”. Istovremeno se izvinjam što je ime spomenuto samo skromnih dva puta, ali neko opravdanje mi je da je ovo tek moj prvi ulazak na listu. To za mene prestavlja veliku čast, ali isto tako i veliku obavezu, jer znam da ću u budućnosti morati još više i napornije da radim, ne samo da bih opravdao moje spominjanje, nego da bih se sledeće godine našao tamo u širem i ozbiljnijem kontekstu.


 

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li mislite da će se Srbija pridružiti sankcijma EU protiv Rusije?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner