петак, 25. септембар 2020.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Политички живот > Позиционирање политичких странака
Политички живот

Позиционирање политичких странака

PDF Штампа Ел. пошта
Павле Поповић   
петак, 25. април 2008.
Председнички избори, проглашење независности Косова и криза владе по питању даље сарадње са ЕУ појачали су међустраначке сукобе. Од дана формирања владе јављала су се трвења између коалиционих партнера, поједини министри су својим изјавама и деловањем све више одступали од заједничке платформе а повремени компромиси само су одлагали оно што је неминовно а то су избори. Предстојећи ванредни парламентарни избори довешће до значајног прекомпоновања политичке сцене у Србији. Све је очигледније разврставање странака у две политичке опције, са различитим и веома удаљеним погледима на важна државна и друштвена питања: судбина Косова, сарадња и могуће придруживање ЕУ, сарадња са Русијом и другим земљама које нису под кишобраном САД, даље вођење реформи (решавање растућих економских проблема-висока незапосленост, дефицити биланса плаћања, раст спољних и унутрашњих дугова са једне стране и све веће материјално и друштвено раслојавање, са друге стране). Може се закључити да се поларизација одвија по свим државним и друштвеним питањима данашње Србије.

Председнички избори и изостанак подршке ДСС коалиционом партнеру у влади као и спорења око Споразума о придруживању уздрмали су коалицију. Проглашење независности Косова и слање Eulex мисије су коначно довели до распада коалиције и ванредних парламентарних избора. Председнички избори су наговестили а договори о изборним коалицијама за парламентарне изборе су потврдили прегруписавање странака.

Каква је природа предизборних и могућих постизборних коалиција с обзиром на ставове странака по појединим важним државним и друштвеним питањима? Да ли се ради о коалицијама које треба да обезбеде већину у парламенту без обзира на програмске разлике? Колико су такве коалиције функционалне и да ли обезбеђују одрживост у дужем временском периоду? Да ли ''неприродне '' коалиције могу да испуне сва предизборна обећања или се прави компромис на уштрб делотворног деловања? Колико ће страни фактор утицати на трајање коалиција, посебно у случају да евроскептици образују владу? На следећим дијаграмима графички је приказано позиционирање странака по питањима статуса Косова, сарадње са Западом и Истоком и економских политика. На овим питањима се граде изборне стратегије странака и коалиција и утврђују општи правци будућег развоја земље.

На првом дијаграму је дато позиционирање СРС, ДСС, Нове Србије и СПС, потенцијалних кандидата за постизборну коалицију евроскептика. На другом дијаграму друга група странака, ДС и Г17 које иду заједно на изборе и ЛДП као кандидата за другу, супарничку постизборну коалицију евроентузијаста. На овом дијаграму су се нашли и социјалисти који би могли по изјавама функционера ДС да се прикључе послеизборној коалицији под вођством демократе, мада председник социјалиста искључује такву могућност. Није приказано позиционирање регионалних странака Чанка и Љајића, СПО-а које су у изборној коалицији са демократама и странака мањина.

Коришћене су три осе које се секу у О (неутралној тачци). Оса обележена са КНз – КСр, показује ставове странака по питању Косова у распону безусловног признавања независности (крајња тачка КНз) до прихватања аутономије у степену који има Војводина (Косово у Србији). Странка која не прихвата независност Косова али прихвата прикључење ЕУ, ближа је признавању независности од странке која не жели да Србија уђе у ЕУ без Косова. Друга оса обележена са I – Z показује ставове странака у односу на сарадњу са Истоком (Русијом и другим земљама које се не крећу у орбити САД) и Западом, посебно ЕУ. Крајње тачке I и Z одражавају ставове искључивости, ослонац на Исток или Запад, између су градације ставова тј. прихватање сарадње са обе стране са различитим степенима блискости и поверења. Тешко је замислити да странка која суштински а не само емотивно не прихвата Косово као независну државу, може имати поверење у спонзоре ампутације дела територије Србије тј. да у својој програмској агенди преферира сарадњу са Западом. Постоји висок степен међусобне повезаности ставова. Странке која прихватају или се мире са независности Косова, залажу се такође за отварање привреде и сарадњу са ЕУ уз прихватање свих услова за придруживање ЕУ. Те странке нерадо гледају на тешње везе са Русијом или их прихватају као нужно зло (случај НИС -а и гасног аранжмана). На другој страни странке које не прихватају независност Косова и по цени удаљавања од ЕУ, по природи ствари се окрећу ка Русији тј. Истоку. Трећа оса обележена са L - S показује ставове странака у погледу устројства домаће економије у распону потпуно неолибералне економије (крајња тачка L) и високог степена социјално одговорне економије (крајња тачка S). ДОСови експерти-технократе су наметнуле један модел либералне економије (по систему ''copy-paste'') који по непристрасним оценама стручњака не даје жељене резултате. Обукавши страначке дресове, исти експерти су у свим потоњим владама обезбеђивали континуитет импортованог модела.

Самозаљубљени у своју моћ и неприкосновеност догме, не виде да и САД напуштају принципе либералне економије после кризе хипотекарних кредита и пратећих потреса на финансијским тржиштима када држава инекцијама капитала спашава посрнуле финансијске корпорације, што је доскора било незамисливо. Захтеви да се регулишу светска финансијска тржишта такође говоре да се концепт ''laisser-faire'' економије напушта.

Да ли је дошло време да управљање домаће економије преузму нови људи који ће измењеним економским политикама да модификују постојећи либерални концепт привреде, да повећају социјалну одговорност државе и корпорација а уједно обезбеде и прилив страних инвестиција и већи извоз? Доста тежак али не и немогућ задатак! Морају се наћи модалитети да производња и извоз буду генератори привредног развоја а не лична потрошња на бази енормног увоза и кредита. Такође брига за социјално угрожене мора имати значајно место а која би се финансирала из већег опорезивања луксузне потрошње, велике личне имовине и рентијерства. Социјално одговорна држава такође мора да обезбеди бесплатно опште образовање, квалитетну здравствену заштиту, сигурност грађана и одговарајућу заштиту животне средине.

У ставовима странака залагање за социјално одговорну економију није тако изражено, како би се могло закључити из претходних међузависности. Све странке изузев СПС не поклањају довољне пажње социјалним проблемима. ДС која кокетира са идејама социјалдемократије, нема потпуно дефинисане ставове у погледу социјалне одговорности државе, шта више у свим владама њени министри су били стегоноше либералне економије. У предизборној кампањи када се олако деле обећања председник ДС се обраћа радницима са позивом на социјални дијалог!

Могуће да ће исход избора одлучивати они са нижим социјалним статусом те задовољавање њихових основних потреба мора имати место у предизборним порукама али и у постизборном деловању.

Ако се посматра позиционирање странака кандидата за ''популистичку'' постизборну коалицију (дијаграм 1), све странке имају приближно исте ставове по тзв. неидеолошким питањима: судбина Косова и сарадња са Русијом и другим земљама као су Кина, Индија, земље Јужне Америке и Африке а које самостално делују у међународним односима у односу на ''великог брата'' САД. Нијансе у ставовима (мекши или тврђи у односу на 0 позицију) се могу уочити на датом дијаграму. Већа одступања се налазе у идеолошким поставкама привредних реформи и економским политикама. ДСС као чланица групације Европских народних партија се залаже за либералну економију, исте ставове има Нова Србија блиски партнер ДСС-а. Не треба занемарити ни чињеницу да у две последње владе у којима је водећу улогу имала ДСС, кључне привредне ресоре су држали коалициони партнери из другог табора, Г-17 и ДС-а који нису одступали од смера и обухватности привредних реформи трасираних у ДОС-овој режији. ДСС мора прихватити да самим чином немешања има ''одговорност'' да се концепт либералне економије упорно примењивао, без обзира на високу социјалну и економску цену.

Дијаграм 1

 

Потенцијални коалициони партнери СРС и СПС се више залажу за социјално одговорну економију и искорењивање системске корупције. У предизборној кампањи и ДСС и Нова Србија говоре о социјалној правди и борби против корупције што нам говори да се ставови ових партија мењају и приближавају ставовима потенцијалних партнера у будућој влади. Не треба занемарити чињеницу да гласачко тело које подржава популисте тражи праведнију расподелу терета транзиције, смањење социјалних разлика као и брже уклањање сиромаштва.

У коалицији народњака ДСС и Нова Србија могу да изгубе имиџ бораца за демократију сарађујући са странкама које су 90-тих година били на власти. Времена су се променила, за ове странке важнија је борба за очување територијалног интегритета Србије и по високој цени неприступања европским интеграцијама и критика и изласка из групација тзв. демократских странака. За СРС и СПС, посебно за СРС која између свих странака има највећу подршку бирача, преузимања одговорности власти значи много, поред заштите националних интереса и веће бриге за социјалну правду, имају прилику да покажу да се и ове странке део демократског корпуса странака који ће сарађивати са светом на равноправним основама.

Језгро коалиције под вођством ДС-а је такође хомогено по свим кључним питањима, са мањим одступањима (дијаграм 2). Уочавају се мале разлике у ставовима по питањима реформи и организовања привреде где је концепт либералне економије уграђен у основним програмским опредељењима евроцентричних странака. Одступања се јављају код ДС. Ова странка је чланица Социјалистичке интернационале и опредељује се као социјалдемократска странка али њени министри у свим владама су били творци ригидних мера либералне економије од којих су одступали у ретким приликама у циљу сакупљања политичких поена (враћање штедних улога онима који су се коцкали у систему пирамидалне штедње, одобравање субвенција које су продужавале агонију великих друштвених фирми а које су либерализацијом увоза или другим реформским потезима доведени у банротство, формирање НИП-а и његово нефункционално усмеравање. Позив председника ДС-е синдикатима на социјални диалог представља део изборне кампање а не суштинске промене политика према раду и радним односима.

Остављајући по страни класичне дефиниције екстремизма на линији левице и деснице, у односу на све странке како у оквирима групације евроскептика тако и евроентузијаста, једина екстремна странка по ставовима у погледу статуса Косова, сарадње са ЕУ и залагања за крајње либерални концепт економије јесте ЛДП, њој се по ставовима приближава Г-17, на супротној страни је СПС са нешто мање искључивости у страначким ставовима.

СПС се такође налази на дијаграму 2 у складу са најавама демократа да је ова странка прихватљива за коалицију при чему се заборављају оштре критике упућене ДСС-у што је прихватила подршку ове странке у претходној влади. СПС се позиционира на супотној страни у односу на језгро коалиције што нам говори о неприродној вези која не гарантује дуговечност сарадње изузев огољене желе да се освоји или учествује у власти без обзира на програмске ставове и на међусобне односе у не тако далекој прошлости.

У предизборној коалицији са ДС се налазе поред Г-17 и Санџачка демократска партија (Љајић), ЛСВ (Чанак) и СПО (Драшковић). Шта је заједнички именилац партнера ДС: страх да неће прећи изборни праг ако би самостално изашли на изборе.

Дијаграм 2

Како би освојио већину у новом парламенту ДС је формирала копију ДОС-а, рачунајући такође на постизборну подршку ЛДП-а и представника странака мањина (Мађара, Албанаца и Рома). Проширени састав ДС коалиције са малим странкама не нарушава напред наведену хомогеност ставова по питањима Косова, сарадње са ЕУ и економских политика које се односе на либерализацију економије. Проблеми настају са могућим партикуларистичким захтевима малих странака по другим питањима, као што су статус Војводине, аутономије за мањине или неки други захтеви (функције за чланство!). У постизборним коалиционим договорима са ЛДП-ом тешкоће могу наступити уколико ЛДП инсистира на брзом и безусловном признању независности Косова. У овако широкој коалицији које су користи и штете за ДС? Могућност освајања власти и мисија лидера велике коалиције која води земљу у Европу су на страни ''користи'' насупрот одступању од сопственог програма како би се задоволили разни захтеви партнера (у широком распону уступака у погледу програма и поделе функција), последичне неефикасноси у оперативном деловању и незадовољству присталица ДС-а због коалиционих уступака, на страни ''штете''. И пре избора уочава се притисак коалиционих партнера ДС; по захтевима ЛСВ и асистенцију Г-17 одложен је почетак радова на аутопуту Београд-Пожега и није ратификован гасни аранжман. Политичка трговина је почела а какве размере ће тек узети ако мале странке буду онај најмањи тег на ваги који одлучује судбину владе.

Оставимо по страни ружну слику трговине и упитајмо се колико једна сложе на коалицији са танком већином може трајати и колико би била делотворна? Коалиције са мањим бројем партнера лакше усаглашавају ставове око заједничког програма, оперативније и ефикасније су у свом деловању и тиме имају веће шансе за опстану до краја мандата.

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће у наредних годину дана у Србији бити одржани нови парламентарни избори?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер