Pristrasno i neuravnoteženo „obaveštenje“ RIK-a protivno je zakonu — Nijedna vlast nije jača od snage naroda rešenog da odbrani Ustav

Postupak promene Ustava Republike Srbije, zajedno sa referendumom koji je zakazan za 16. januar 2022. godine, predstavlja veliki izazov po već narušeni pravni poredak naše zemlje. U uslovima autoritarne vladavine jednog čoveka i odsustva medijskog pluralizma, insistiranje na promeni Ustava predstavlja opasnu avanturu, u kojoj vlast nastoji da zbuni i obeshrabri sve koji se protive ustavnim promenama te pokoleba rešenost građana da izađu na referendum i zakruže NE.

U red onih koji doprinose najpre relativizaciji pravnih normi, potom i otvorenom bezakonju, svrstala se i Republička izborna komisija.

Nijednom rečju dokument RIK-a ne navodi argumente druge strane — mnogobrojnih stranaka, udruženja i društveno odgovornih pojedinaca koji pozivaju građane da na referendumu zaokruže NE

Naime, Republička izborna komisija je donela odluku o Obaveštenju — Informaciji o predstojećem referendumu, koje je u štampanom obliku dostavljeno biračima širom Srbije na kućnu adresu. Međutim, sadržina obaveštenja RIK-a je takva da odražava stanovište samo jedne strane — korumpirane vlasti koja se zalaže za promenu Ustava, pravdajući to „napretkom u evropskim integracijama“ i „jačanjem vladavine prava“. Nijednom rečju dokument RIK-a ne navodi argumente druge strane — mnogobrojnih stranaka, udruženja i društveno odgovornih pojedinaca koji pozivaju građane da na referendumu zaokruže NE, ukazujući da bi eventualne izmene Ustava učinile pravosuđe trajno zavisnim od vladajuće klike i zakulisnih interesnih grupa, umesto da ono bude u službi građana kao nosilaca suverenosti.

Takvo neuravnoteženo i pristrasno obaveštenje RIK-a protivno je Zakonu o referendumu i narodnoj inicijativi. Da bismo ukazali na stepen protivpravnog delovanja Republičke izborne komisije, navodimo član 26. Zakona:

„Nadležna komisija je dužna da, u roku od 20 dana od dana raspisivanja referenduma, usvoji akt kojim građanima pruža objektivne informacije o pitanju, odnosno aktu o kome se odlučuje na referendumu i da ga objavi na zvaničnoj veb prezentaciji, u medijima, a naročito u republičkom i pokrajinskom medijskom javnom servisu i dostavi građanima na adresu prebivališta.
Informacija iz stava 1. ovog člana treba verno i u jednakoj meri da odražava stavove strana koje se zalažu za različite odgovore na referendumsko pitanje, i da budu dostupne na svim jezicima koji su u službenoj upotrebi na teritoriji za koju se raspisuje referendum.
Javni medijski servisi su dužni da omoguće jednak pristup stranama koje se zalažu za različite odgovore na referendumsko pitanje, kao i da omoguće ravnopravno i korektno obaveštavanje. Svi mediji su dužni da obezbede jednakost uslova za oglašavanje stranama koje se zalažu za različite odgovore na referendumsko pitanje.“

Na ovom mestu važno je ukazati i na član 2. Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi koji jasno određuje:

„Referendum se sprovodi, a narodna inicijativa ostvaruje u skladu sa pravnim poretkom Republike Srbije.
Prilikom sprovođenja referenduma i ostvarivanja narodne inicijative poštuju se Ustavom zajemčena ljudska prava i slobode, a naročito sloboda mišljenja i izražavanja, sloboda medija, sloboda kretanja, sloboda okupljanja, sloboda udruživanja i pravo na obaveštenost.“

Navedene odredbe Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, jasno opredeljuju pluralistički karakter celokupnog referendumskog procesa. To stvara međuzavisnost prava i obaveza. Na prvom mestu, obaveza se ogleda u normativnom zahtevu da se u aktima informacija/obaveštenja građanima jasno stave do znanja kako stavovi u korist podrške promeni Ustava, tako i stavovi koji su protivni promeni najvišeg pravnog akta. Posebno ukazujemo da se veliki broj političkih subjekata i nevladinog sektora već opredelio kao protivnik predložene promene Ustava.

Stoga je potpuno opravdano pitanje: Zbog čega informacija koju je RIK u štampanom obliku dostavio milionima građana ne sadrži i argumente tihe većine koja se protivi promenama Ustava?

Navedena obaveza RIK-a direktno proizlazi iz obaveze koja je utvrđena članom Članom 21. stav 1. Ustava Srbije, kojim je utvrđeno: „Pred Ustavom i zakonom svi su jednaki“.

Dostavljenim obaveštenjem, sprovodilac referenduma je sebe stavio u ulogu političkog protagoniste, a ne na mesto nezavisnog tela koje sprovodi zakon. Ujedno, na ovaj način ogoljena je procesna uloga raznih društvenih krugova u Srbiji. Na jednoj strani je samoproglašena elita („reformisano“ pravosuđe, zakonodavstvo, politika), na drugoj strani su građani Srbije — tiha većina koja sa nevericom posmatra kako se Srbija razgrađuje pred njihovim očima.

Ovom prilikom takođe ukazujemo da Ustavni sud Srbije i dalje ćuti povodom podnetih inicijativa za ocenu ustavnosti i zakonitosti Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi i Odluke o raspisivanju republičkog referenduma radi potvrđivanja Akta o promeni Ustava Republike Srbije.

Velika je nepoznanica način na koji će se sprovoditi referendum na teritoriji Kosova i Metohije i da li će uopšte biti organizovan referendum u našoj južnoj pokrajini, čime se dovode u pitanje osnovna ljudska i građanska prava Srba i svih drugih državljana Srbije na prostoru Kosova i Metohije.

Na osnovu navedenih činjenica jasno je da vlast svim silama nastoji da predstojeći referendum pretvori u nastavak sage o uništavanju pravnog poretka, pa je u tom cilju i Republička izborna komisija stupila na put otvorenog kršenja zakona.

Nijedna vlast, pa ni ova, nije jača od volje i snage naroda koji je rešen da odbrani Ustav, pravo i slobodu Srbije

Zbog svega navedenog, tražimo:

1. Da Republička izborna komisija u najkraćem roku usvoji i dostavi građanima novo obaveštenje o predstojećem referendumu o promeni Ustava, u kome će dosledno i nepristrasno primeniti važeće zakonske odredbe koje nalažu da se verno i u jednakoj meri odražavaju stavovi strana koje se zalažu za različite odgovore na referendumsko pitanje.

2. Da RIK u saradnji sa ostalim državnim organima omogući referendumsko izjašnjavanje građana Srbije na Kosovu i Metohiji, kao i naših državljana u rasejanju.

3. Da RIK zatraži od javnih medijskih servisa da bez odlaganja omoguće jednak pristup stranama koje se zalažu za različite odgovore na referendumsko pitanje, kao i da omoguće ravnopravno i korektno obaveštavanje.

Građane Srbije pozivamo da pokažu da nisu zastrašeni pritiscima i nezakonitim postupcima vlasti, i da u što većem broju izađu na referendum 16. januara 2022. i zaokruže NE! Nijedna vlast, pa ni ova, nije jača od volje i snage naroda koji je rešen da odbrani Ustav, pravo i slobodu Srbije.

Predsednik Svetosavskog saveza Obraz