четвртак, 18. јул 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Политички живот > Протести грађана и њихова политичка артикулација
Политички живот

Протести грађана и њихова политичка артикулација

PDF Штампа Ел. пошта
Маринко М. Вучинић   
петак, 16. јун 2023.

 Након  месец дана од почетка Протеста против насиља  све чешће се поставља неколико изузетно важних питања од чијег доследног решавања зависи и њихов даљи ток и стварни акциони и политички домет. Шта даље, постоји ли излазна стратегија, могу ли политичари и опозиционе странке да преузму Протест  побуњених грађана/ до сада су пружали само техничку и организациони оквир за њихово одвијање/, како и на који начин даље политички артикулисати захтеве и тежње грађана. Све су то дилеме које све више избијају у први план и траже  јасан и добро осмишљен одговор. Досадашњи успех овог Протеста постигнут је пре свега захваљујући упорности и доследности  грађана, они  су листом стали иза испуњења предочених  и већ добро познатих захтева у борби  против  насиља које непрекидно заговара, спроводи и репродукује осиона  напредњачка власт  и њен велики вођа. Председник Републике није случајно рекао да они имају све време овога света и да су спремни да чекају колико треба на разговор и могући компромис, а то је само прозирно фингирање дијалога о захтевима Протеста и тежња да се он и његова клептократска клика прикажу као конструктивни чинилац  у овој дубокој политичкој кризи, како би се остварио тзв. реални компромис. Све опозиционе странке/ и оне које не учествују у непосредној организацији Протеста/ су резолутно одбили овај лицемерни и бесмислени позив на разговор и заједно са грађанима траже потпуно испуњење испостављених захтева. Нико не може да оспори да је вештина остваривања циљева  у политици у великој мери  заснована на постизању одрживог компромиса у коме се уважавају интереси свих страна које учествују у дијалогу и договору. Али како је говорио Борислав Пекић компромис је у политици једино могућ  и делатан ако не нарушава основно осећање мере и не урушава темељна морална начела.

А управо ови Протести  показују сву  своју виталност и снагу јер су  засновани на доследној тежњи грађана да се реафирмишу основне моралне и цивилизацијске вредности и смисао политике  као заступање  етичких принципа и одбране јавног интереса

А управо ови Протести  показују сву  своју виталност и снагу јер су  засновани на доследној тежњи грађана да се реафирмишу основне моралне и цивилизацијске вредности и смисао политике  као заступање  етичких принципа и одбране јавног интереса. Ради се о поштовању истинских вредности , начела демократије и људског достојанстава: поштовање права на слободу мишљења, људског интегритета, светост живота сваког човека, сузбијање насиља као постојећег метода  владавине, подела власти и спречавање појаве  апсолутистичких и аутократских тенденција  личне владавине, поштовање Устава ,  елиминисање  партијске  државе, остваривање темељних социјалних и радних права и коначно  увођење у политички живот принцип одговорности.

Зато и није више остало простора за изнуђени компромис око захтева  протеста како је он иначе могућ и пожељан у сфери класичног политичког деловања. Јер ови протести побуњених грађана у својој основној појавности су негација досадашњег начина схватања и вођења политичких догађаја и деловања политичких партија, јер у себи садрже основно полазиште, да више није могуће и прихватљиво трпети ову аутократску/и све више диктаторску/  насилничку и бахату власт проистеклу из анахроног и фарсичног култа личности и личног облика владавине у којој се непрестано крши наш Устав и темељни цивилизацијски узуси друштвеног и политичког живота У књизи Тврђава Меше Селимовића можемо наћи инспиративне редове о суштини страха  и његовог деловања  на човекову судбину. “Није то храброст, већ стид од себе пониженог. Страх је најгора издајица, рекао је Осман. А мени се чини да је страх највећа срамота овог свијета, и највеће понижење човјеково. Измахнут над њим, као бич уперен у грло, као нож. Човјек је опкољен страхом, као пламеном, потопљен њиме, као водом. Плаши га  судбина, плаши га сутрашњи дан, плаши га владајући закон, плаши  га моћнији човек и он није оно што би хтео бити, већ оно што мора да буде. Умиљава се судбини, моли се сутрашњем дану, послушно понавља закон, понизно се смјеши мрском моћном човјеку, помирен да буде наказна творевина сачињена од страха и пристајања“. 

Досадашњи ток и одвијање овог Протеста побуњених грађана  против насиља  управо показује да десетине хиљада грађана својим мирним али одлучним корачањем улицама Београда снажно поручују да неће више да прихватају судбину коју им је наменио овај бахати, антицивилизацијиски напредњачки режим и њиховог унезверени „велики „ вођа и не желе да буду наказне творевине сачињене од страха и пристајање

Досадашњи ток и одвијање овог Протеста побуњених грађана  против насиља  управо показује да десетине хиљада грађана својим мирним али одлучним корачањем улицама Београда снажно поручују да неће више да прихватају судбину коју им је наменио овај бахати, антицивилизацијиски напредњачки режим и њиховог унезверени „велики „ вођа и не желе да буду наказне творевине сачињене од страха и пристајање. Ослобођење од страха и  доследно непристајање на насиље напредњачког режима/ у чијој је основи сејање страха и егзистенцијалних уцена/обележили су ове Протесте грађана . Они све више прерастају у Покрет за радикалну и темељну промену наказног напредњачког режима, истрошеног и оптерећеног корупцијом, непотизмом, ароганцијом, ширењем просташтава и примитивизма, гушењем сваке слободне и критичке мисли, клијентелизмом и пљачком која више нема граница, апсолутном контролом медија, али он у својој даљој политичкој артикулацији прераста у Покрет за слободне и демократске изборе.

Пратећи стална и свакодневна реаговања Председника Републике  Александар Вучића/ до сада је  забележено  270  обраћања нашој јавности / и његових послушника и трабаната јасно је да се он настоји да очува своју недодирљивост и монолитност његове клептократске олигархије трудећи се да што више одуговлачи са прихватањем захтева Протеста као би купио себи додатно време не би ли на тај начин консолидовао добро  уздрмани напредњачки режим. При томе непрестано понављајући да нема намеру да испуни захтеве Протеста побуњених грађана знајући  да ће на тај начин показати слабост и спремност на повлачење, што би додатно дестабилизовало његови истрошену и анахрони владавину. Тиме се руши и његова месијанска тзв. историјска улога као неприкосновеног вође чији је циљ да остави траг у нашој историји. 

Зато је одговор на питање шта даље и која је излазна стратегија од посебне важности за садашњу фазу ових протеста без обзира што је на шестом окупљању грађана наговештена измена начин Протеста и његова радикализација ако у току следеће недеље у Скупштини не буду усвојене захтеви грађана, што судећи по досадашњем  реаговању напредњачких посланика и Председника Републике није никако извесно

Зато је одговор на питање шта даље и која је излазна стратегија од посебне важности за садашњу фазу ових протеста без обзира што је на шестом окупљању грађана наговештена измена начин Протеста и његова радикализација ако у току следеће недеље у Скупштини не буду усвојене захтеви грађана, што судећи по досадашњем  реаговању напредњачких посланика и Председника Републике није никако извесно. Одговор се налази у доследном и безусловном захтеву за испуњењу постављених захтева јер свако њихово разводњавање/на чему се интензивно ради/ и ублажавање довешће до осипања Протеста, посебно што они представљају само полазну фазу у темељним променама овог режима које су неминовне јер су захтев времена у коме више нема места за режим који не поштује елементарно достојанство грађана и свакодневно вређа њихову интелигенцију. Испуњавање ових захтева отвара простор за далекосежнију и свеобухватнију политичку артикулацију ових Протеста и стварање услова за одржавање слободних, равноправних и демократских избора. То је тим значајније јер више није могуће изаћи на намештене и поткупљене изборе, зато је бојкот Вучићевих наговештених избора неминован и једино могуће решење. Александар Вучић је показао своје наказно лице у последњем обраћању јавности када је предлажући по ко зна који пут његове „епохалне и историјске“  економске мере још једном нам пружио непосредни доказ да презире и отворено понижава грађане Србије и да се обраћа само свом бирачком телу нудећи и овога пута отворену куповину гласова/нашим новцем и додатним задуживањем/ што је иначе његов опробани метод у вођењу изборне кампање. Његови режимски медији објављују данима посебне додатке и упутства како ће  наши грађани моћи да дођу до обећаних надница за изборе. Ово је још један доказ о истрошености  и превазиђености овог режима јер они и даље мисле  и надају се да могу у недоглед да купују достојанство наших грађана. Не могу да схвате да  слобода није на продају.

Овом режиму највише одговара да се овај Протест и даље одвија без одлучније и јасније политичке артикулације која ће додатно мотивисати и подупрети решеност и одлучност грађана који желе пре свега темељну промену овог ауторитарног и насилничког режима

Посебно што се на Протестима све чешће  могу чути громогласни захтеви - Вучићу одлази-. Грађани који протеклих недеља учествују на Протестима против насиља шаљу јасну поруку да препознају да су управо он и његов начин  спровођења апсолутистичке власти  главно извориште насилничке, бахате и аутократске владавине. Стога је неопходно да се крене у отворенију  и бескомпромисну артикулацију политичких захтева ових Протеста у чему поред непосредне улоге грађана и опозиционих странака учешће морају узети  представници удружење грађана, професионалних и стручних организација, представници Универзитета и јавне  личности које поседују осведочени лични и професионални интегритет. Овом режиму највише одговара да се овај Протест и даље одвија без одлучније и јасније политичке артикулације која ће додатно мотивисати и подупрети решеност и одлучност грађана који желе пре свега темељну промену овог ауторитарног и насилничког режима.

Ако су Протести тако организовани да у свом средишту оправдано имају борбу против насиља као разумети селективни приступ који се посебно односи на изостављање осуде насиља којем су непрестано изложени Срби на Косову и Метохији/само је на једном скупу поменуто је Косово и Метохија/ а изостала је и подршка протестима Срба против угрожавања њихових основних људских и националних права, они трају већ неколико недеља у Звечану, Лепосавићу  и Косовској Митровици, управљени су против насилне  политике А. Куртија и његове владе

Ако су Протести тако организовани да у свом средишту оправдано имају борбу против насиља као разумети селективни приступ који се посебно односи на изостављање осуде насиља којем су непрестано изложени Срби на Косову и Метохији/само је на једном скупу поменуто је Косово и Метохија/ а изостала је и подршка протестима Срба против угрожавања њихових основних људских и националних права, они трају већ неколико недеља у Звечану, Лепосавићу  и Косовској Митровици, управљени су против насилне  политике А. Куртија и његове владе. Историчар Милош Ковић као представник Покрета за одбрану Косова и Метохије са пуно права се запитао након протеста одржаних у Београду поводом напада на Србе на северу наше покрајине  „да ли прећуткивање нашег протеста и злонамерне интерпретације показују да се овде не трпи било какво залагање за заустављање прогона на Косову и Метохији“. Овакав став отвара дилему зашто се сваки протест против политике А. Вучића на Косову и Метохији и настојање да се укаже на њену погубност за опстанак Срба на Косову и  Метохији сврстава у десничарење и промовисање екстремног национализма. Ако на протестима говоре жртве неправди и насиља напредњачког режима зашто не може да се спомене и тегобна судбина Драгице Гашић, она се  вратила у Ђаковицу после 22 године изгнанства и живота у централној Србији и опстаје упркос многим проблемима и изложеношћу насиљу у албанској средини. О њеној судбини недавно је писала на страницама Политике Биљана Радомировић. “Од јануара је не чувају припадници косовске полиције, а комшије Албанци у згради у којој је до 1999  године живело 300 Срба, једва да је отпоздраве на њено добар дан. Обилазе је припадници КФОРа , јер им је наложено. Ова жена борац, која је недавно била на удару и локалне самоуправе, албанских невладиних организација, екстремних Албанаца, попут продавца у оближњој радњи, који је радницима забранио да јој продају хлеб и намирнице. Драгици Гашић хлеб траје по три, четири дана, јер је оболела од дијабетеса и сама  себи даје инсулин четири пута дневно. Нерадо се сећа плачке, када су јој из стана однели и личне ствари, али и инсулин“.

Ови Протести побуњених и огорчених грађана су велика историјска шанса да се ово сада заробљено друштво ослободи насиља, бахатости, примитивизма, антидемократског ,ауторитарног начина  личне владавине у коме је погажено људско достојанство, испољавање критичког мишљења и што је најважније слобода и правда као основне претпоставке за функционисање основних цивилизацијских и демократских начела и вредности. Грађани су се у овим Протестима ослободили страха, сада је на реду да остваре слободу као људи који користе природно право на побуну у годинама када је угрожавано њихово достојанство и опстанак као слободних и усправних људи. Ерих Фром је у тексту о Непослушности записао.“ Човек је наставио да се развија преко својих дела непослушности. Ако способност за непослушност чини почетак људске историје, послушност би заиста могла, поновимо то, проузрокова крај људске историје“.

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер