Референдум за „Корхецов статут!“

Како смо већ показали, војвођански аутономаши, сви редом су противници „Корхецовог статута“. Пошто је њихов вид аутономаштва рођен са противречношћу[3], не смета им да од Скупштине Србије захтевају усвајање тог Предлог против којег се отворено изјашњавају[4].

Тек Агоштон је први поменуо да би Статут Војводине требало донети референдумом. Међутим, он је том приликом говорио и о некаквом „мађарском Статуту“ (јавност уопште не зна о каквом документу се ради). Да ли Агоштон сматра да Војвођани треба да се изјасне о „Корхецовом статуту“ на референдуму? Мало је вероватно, а у најмању руку је нејасно.

Референдум, као могуће решење за посрнули „Корхецов статут“, први је отворено навео сам Тамаш Корхец пре пар дана[5]. Све је почело у вези са једном врло неповољном изјавом по политичке интересе новосадског аутономаштва[6], а нарочито поводом седнице ГО ДС-е, кад је постало јасно колико је ова странка подељена по питању „Корхецовог статута“[7].

Иако је председник ПИВ показао како је за његово поимање изјава председника ДС-е и Србије (политички) „коректна[8]“, и тиме показао да је „савио шију“(како би рекли у Војводини), мађарски политичари из Војводине нису били способни да процене како им се измиче главни савезник.

Сада је јасно да је за подршку спасењу „Корхецовог статута“, војвођанским Мађарима, нажалост, најпоузданији савезник ЛСВ, која је тај документ безброј пута критиковала. Са овако поузданим савезником се тешко може далеко стићи. Међутим, мађарски политичари из Војводине су поново применили тактику претњи[9] Влади Србије, плашећи је недостатком скупштинске већине. Уместо Мађара, претње је почела да износи ЛСВ[10]. Ова тактика ће се сигурно показати катастрофалном по њихове запослене кадрове сутра, када Пајтићева бирократија буде морала да почне отпуштање запослених на државном буџету.

Мађарске политичке грешке у борби за „Корхецов статут“

Мађарски политичари су у борби за „Корхецов статут“ починили низ катастрофалних грашака.

Иницијална грешка је била у њиховом повезивању с ЛСВ, када су удружени почели да се боре за интересе новосадске аутономашке бирократије.

Мађарски политичари до дан данас нису увидели како се њихови савезници све више измичу, остављајући их саме да воде борбу. Има безброј примера за ово. Крајем 2008. године је Корхец био главни протагониста борбе за Статут Војводине, а Ратковић, Пајтић и Чиплић су својим изјавама само збуњивали јавност. Сада су се сасвим уклонили из промовисања Статута.

Корхец није никад лично стао иза документа који је, према Агоштону, написао.

Председник Скупштине Војводине, Шандор Егереши је јавно, али неуспешно, молио Палму за подршку „Корхецовом статуту“. „Ићи на ноге“ „србијанском“ паланачком политичару „на злом гласу“ био је стратешки аутогол аутономашком политичком моралу.

Мађарски политичари из Војводине, пустили су Балинта Пастора да најпре запрети, а потом су покушали блокаду Скупштине Србије када се гласало о Закону о судовима. Тада се видело колико лако Влада Србије може гласовима ЛДП-е да надомести мађарске гласове, а ради се о странци која подржава „Корхецов статут“ много доследније од ЛСВ.

Балинт Пастор се опет излетео са најавом истоветне претње Влади Србије, овог пута у вези Статута[11]. Ко ће то да подржи? Шеф ПИВ се изгледа у међувремену приклонио свом партијском шефу, а шеф квазиопозиционе ЛДП-е прелиминарно обећава подршку Влади[12]. Шеф ЛДП-е није, попут мађарских политичара, заборавио како би свака друга влада била мање „проевропска“ и „проамеричка“ од ове. Друго, Цветковићеву Владу у ово кризно време нису озбиљно уздрмали ни много моћнији од једног Пастора.

Најновија грешка

Политичари војвођанских Мађара нису морали да прихвате наводе политичких неистомишљеника. Међутим, морали су да схвате упозорење почасног председника СВМ Јожеф Касе, из априла ове године, да од „Предлога статута Војводине“ неће бити ништа[13]. Могао се недавно озбиљно узети у обзир и критички став Ласла Вегела о овом документу[14].

Пропустивши битне противаргументе, мађарски политичари из Војводине сада чине нову грешку. Пошто су годину дана крили од Војвођана чињеницу да је Тамаш Корхец аутор „Корхецовог статута“, пошто две деценије нису говорили о референдуму за статут Војводине, сад су се сетили потребе да грађани Војводине о Статуту буду питани. Тек након што су о Статуту питали све редом у Београду, Јагодини, Загребу, Будимпешти, Бечу и разним сајамским и вашарским местима, хоће да у јалову расправу о „Корхецовом статуту“ питају и Војвођане. Тек кад су „кола запела у блато“, зову се комшије у помоћ, пошто нико други неће да се каља. Уз то, изгледа више немају озбиљних савезника у томе.

Чим „дође до густог“, једини преостали савезници измаћиће се, као и увек. Тада ће колеге из ЛСВ рећи: „Па знали смо ми да ће то пропасти, ми смо одувек и критиковали тај Предлог статута“. Тек тада, кад буде прекасно схватиће мађарски политичари из Војводине колико су грешака починили срљајући у борбу за „Корхецов статут“ и колико су свог драгоценог времена пропустили борећи се за интересе својих неискрених савезника, окупљених око новосадских аутономашких бирократа. Тада им неће за све бити крив нико други, већ они сами.