Sekularnost i "bogomdana" politika Aleksandra Vučića

Kada je Mitropolit Crnogorsko – Primorski Amfilohije kao jedan od potpisnika Apela za odbranu Kosova i Metohije izrazio svoju opravdanu bojazan da politika A. Vučića vodi priznavanju samoproglašene kosovske države bio je izložen  bezočnoj harangi i hajci od strane naprednjačkih funkcionera, ministara i režimskih tzv. analitičara. On je optužen da se bavi politikanstvom i rušenjem državnih institucija i da to radi u sprezi sa Milom Đukanovićem. Pri tome se u našoj javnosti, osim putem plaćenog oglasa u Politici, nije mogla videti ni jedna reč iz ovog Apela koji je do sada potpisalo  blizu pet hiljada ljudi. I potpisnici Apela nisu takođe zavredeli da budu spomenuti u našoj javnost iako se među njima nalaze ugledni akademici profesori Univerziteta, reditelji, lekari i pisci.

Očigledno je da je selektivnim izdvajanjem izjave Mitropolita Amfilohija trebalo dezavuisati samu pojavu ovog Apela koji je u sebi sadržava osnovne ideje da se „prvi put u srpskoj istoriji nadvila opasnost da srpska ruka  potpiše predaju Kosova i Metohije  u tuđe ruke, razgovor sa predstavnicima Albanaca sa Kosova i Metohije valja nastaviti neoročeno i neuslovljeno pod okriljem Saveta bezbednosti UN do konačnog rešenja u skladu sa Ustavom Republike Srbije, sadašnje međunarodne okolnosti su takve da do pravednog rešenja nije moguće doći, zamrznuti konflikt (poput konflikta na Kipru i drugde) je jedina razumna odluka, budući naraštaji neće biti najnesrećniji ako su im u nasleđe ovo pitanje ostavimo nerešeno, ali će biti najnesrećniji ako sebe i njih zauvek osramotimo odričući se Kosova i Metohije, svoje časti i svog Jerusalima, to nikada nije učinio ni jedan narod“. Ovi najvažniji akcenti iz Apela nisu nikako mogli da dopru do naše javnosti ali su zato u režimskim medijima prodefilovalo sijaset pretplaćenih   ideoloških jurišnika koji su na otvoreno politikantski i prizeman način diskvalifikovali  Mitropolita Amfilohija i potpisnike Apela optužujući ih čak da prizivaju novi rat na Kosovu i Metohiji. Moglo se čuti i stav B. Ružića funkcionera SPS-a da Mitropolita Amfilohija treba sankcionisati na Sinodu SPC.

Glavni urednik Politike je izjavio da je uredništvo ovog lista bilo izloženo velikom pritisku da ne objavi Apel za odbranu Kosova i Metohije bez obzira što se radilo o povoljnom komercijalnom poslu. RTS čije je geslo sadržano u često ispraznoj poruci da imamo pravo da znamo sve, nije objavila ni jednu reč iz ovog Apela ali ni ime nijednog potpisnika, osim što se veoma prilježno pridružila napadima na Mitropolita Amfilohija. U saopštenju za javnost (koje naravno nije nigde ni spomenuto) pokretača i potpisnika Apela za odbranu Kosova i Metohije  jasno se kaže “Ako se svi mi koji smo pokrenuli, odnosno podržali inicijativu za neodustanak od Kosova i Metohije varamo u svojoj proceni toga kuda vode tekući pregovori o našoj južnoj pokrajini, zašto niko od vlastodržaca, koji se danima nadmeću u besomučnom vređanju rodoljuba zabrinutih za sudbinu dela srpske zemlje, ne kaže - Kosovo i Metohija nikada neće dobiti stolicu u UN, već će, kad-tad biti reintegrisani u ustavno – pravni sistem Republike Srbije.

Takva ili slična rečenica otklonila bi sve nesporazume i sumnje, na zadovoljstvo i vlasti i potpisnika Apela. Nikome u Srbiji ne treba „unutrašnji dijalog“ čiji je ishod unapred poznat: faktično priznanje nezavisnosti „Kosova“ uz konstrukciju lažnih argumenata o tome da se to tobože nije uradilo, u šta bi mogli da „veruju“ samo nosioci vlasti - i to samo dok bi bili na vlsti. Zato takve pregovore treba ili hitno radikalno revidirati, ili okončati, do sticanja povoljnijih uslova“. Bahati i bezobzirni napadi  na potpisnike Apela samo govori  da je u on pogodio osnovni problem koji očigledno ima ova vlast a sadržan je u dilemi kako ići dalje u priznavanje nezavisnosti Kosova, a da se to u isto vreme proglasi kao još jedna u nizu velikih političkih i istorijskih pobeda.

Samo je još potrebno da to prođe bez reagovanja i otpora u našoj javnosti ali i da se i dalje govori kako se samo sprovodi Briselski sporazum koji je i doveo do faktičnog priznavanja kosovske nezavisnosti. Ako se izjava Mitropolita Amfilohija karakteriše kao politizacija i mešanje predstavnika SPC u  državne poslove kako se onda može  označiti izjava Patrijarha Irineja da „Blagodarimo Gospodu što nem je podario čoveka koji se lavovski bori za srpski narod a posebno za mučeničko i stradalno Kosovo i Metohiju. Ljudi mogu da  pričaju ovo ili ono ali mi vidimo koliko se on sa svojim saradnicima bori da sačuva taj najsvetiji deo naše zemlje, Kosovo i Metohiju, tu našu Palestinu, tu našu svetu zemlju sa onim  svetinjama brojnim, velikim i slavnim na Kosovu i Metohiji“. Da li se i ovde radi o neprihvatljivom politikanstvu i mešanju SPC u državne poslove u Srbiji. Da li ovom izjavom Patrijarh Irinej drastično narušava sekularnost srpske države i otvoreno podržava naprednjačku vladajuću političku strukturu. Ali za njega očigledno ne važe isti aršini i merila jer je ova njegova izjava o bogomdanom vođi koji se lavovski bori za Kosovo i Metohiju dočekana sa velikim oduševljenjem i entuzijazmom u režimskim medijima i među naprednjačkim ministrima i funkcionerima. Ona im služi sada kao krunski dokaz da oni i njihov, sada i miropomazani vođa, vode bogomdanu politiku na Kosovu i Metohiji. Ovde se radi o klasičnom primeru korišćenje duplih standarda, politikanstvu i očitoj zloupotrebi SPC u partijske i političke svrhe.

Reagovanje na Apel kome smo svedočili ovih dana samo je još jedan dokaz više kako naša  vladajuća  politička oligarhiji svaki kritički stav neprestano proglašava kao izraz lične mržnje i neovlašćenog mešanja u državne i političke poslove koristeći se pri tome najgrubljim diskvalifikacijama i otvorenim ideološkim i medijskim hajkama i denuncijacijama.