Početna strana > Rubrike > Politički život > Sramno neizglasavanje rezolucije o genocidu u Jasenovcu u Narodnoj skupštini Republike Srbije
Politički život

Sramno neizglasavanje rezolucije o genocidu u Jasenovcu u Narodnoj skupštini Republike Srbije

PDF Štampa El. pošta
Marinko M. Vučinić   
subota, 19. februar 2022.

Rad narodne Skupštine Srbije u ovom privremenom i oročenom  mandatu bio je obeležen nizom skandala i nepočinstava, neprestanim  i besomučnim napadima na opoziciju i ljude koji imaju kritički odnos prema naprednjačkom režimu,ali i farsičnom promocijom tzv. mladih lavova  poteklih  iz  naprednjačke“ akademije“ u kojoj se regrutuje njihova  armija botova. Ova jednostranačka Skupština je definitivno uspela da razori i ono malo preostalog ugleda i smisla  postojanja ove institucije svodeći je  na poslušničku partijsku glasačku mašinu. Ali neizglasavanje Predloga Rezolucije o ustaškom genocidu nad Srbima, Jevrejima i Romima u NDH-a 12041-1945 i proglašenja 28. aprila za Dan genocida nad Srbima u 20. veku  koje se odigralo krajem Decembra 2021 godine vrhunac je beščašća, drastičnog ponižavanja i obesmišljavanja postojanja Narodne Skupštine.Tada je samo 30 poslanika glasalo za usvajanje ove  izuzetno značajne Rezolucije a 113 tzv. poslanika nije ni glasalo, glasova protiv nije bilo.

Vest o ovom skandaloznom postupku ovih tzv. poslanika zabeležena  je samo marginalno i sporadično u našim medijima. Ona nije dobila  očekivanu pažnju ni u medijima koji su spremni da pišu o važnim nacionalnim pitanjima a tzv. objektivni i   nezavisni mediji su pribegli apsolutnom prećutkivanju što nije bilo nikakvo iznenađenje, jer  se pitanje genocida nad srpskim narodom sasvim  ne uklapa  u njihovu uređivačku politiku. Oni zastupaju potpuno drugačiju koncepciju kulture sećanja u kojoj srpske žrtve dobijaju tek sporadičnu i ovlašnu pažnju.

Način na  koji je obavljeno ovo sramno i nedolično glasanje samo je prava slika i prilika kako u stvari funkcioniše naprednjačka Skupština i njeni tzv. poslanici. Možemo videti svo licemerstvo, slugeranjstvo i hipokriziju  na kojima  i počiva  ovaj autoritarni  režima u kome sve važne  odluke donosi jedan čovek Predsednik Republike Aleksandar Vučić 

Jedino je akademik Vasilije Krestića na pravi i argumentovan način tekstom "Ima li Srbija snage i volje da zaštiti nacionalne interese" reagovao na izostanak podrške za donošenje ove sudbinski značajne Rezolucije. “Kao drastičan primer toga može da posluži dešavanje u Narodnoj Skupštini Srbije kada je na dnevnom redu bilo postavljeno pitanje prihvatanja Rezolucije o ustaškom genocidu nad Srbima, Jevrejima  i Romima u NDH-a 1941-1945 i proglašenja 28. aprila za Dan genocida nad Srbima u 20. veku. Taj zahtev i predlog grupe poslanika na veliko iznenađenje javnosti Skupština nije prihvatila. Gospođa Smilja Tišma  poslanica Skupštine u mladosti zatočenica jasenovačkog logora, puna groznih viđenja i sećanja iz tog pakla na zemlji, doživela je frenetične aplauze posle izlaganja i zalaganja da Skupština izglasa pomenutu Rezoluciju. Međutim, većina poslanika prilikom glasanja nije se izjasnila za njen predlog, iza koga je stala manja grupa poslanika. Simptomatično je da je gospođa Tišma posle svog izlaganja dobila aplauze poslanika a onda su joj  ti isti predstavnici naroda uskratili poverenje i nisu glasali za njen predlog“. Način na  koji je obavljeno ovo sramno i nedolično glasanje samo je prava slika i prilika kako u stvari funkcioniše naprednjačka Skupština i njeni tzv. poslanici. Možemo videti svo licemerstvo, slugeranjstvo i hipokriziju  na kojima  i počiva  ovaj autoritarni  režima u kome sve važne  odluke donosi jedan čovek Predsednik Republike Aleksandar Vučić.

Tako je očigledno bilo i kada je u pitanju izglasavanje ove Rezolucije. Jasno je da se kao i o večini tačaka dnevnog reda zasedanja Narodne Skupštine ništa ne pitaju tzv. poslanici SNS-a jer oni samo bezrezervno i slepo  slede političku volju njihovog naprednjačkog vođe  a njegova svaka politička procena i odluka je za njih istinska zapovest koju disciplinovano i bez pogovora ispunjavaju. Zato odgovor zašto nije usvojena ova Rezolucija može dati samo A. Vučić jer je u njegovim rukama skoncentrisana sva moć odlučivanja.

Naprednjačka vlast i njen neprikosnoveni vođa se neprestano predstavljanju kao posvećeni čuvari srpskih nacionalnih interesa i koriste ih pre svega u svoje usko-stranačke interese i to kao deo permanentne izborne kampanje

Smilja Tišma nakon neuspelog glasanja u Skupštini je u zahtevu Vladi Srbije zatražila da se usvoji ovaj predlog Rezolucije. „ Donošenje Rezolucije o ustaškom genocidu u NDH-a je prioritetno pitanje. Na to čekamo punih 80 godina. Sada je došlo do ćutanja“ administracije i blokade glasanja u Parlamentu“. Ali očigledno  da za A. Vučića ovaj plemeniti zahtev poslanice koja je bila kao dete logoraš u Jasenovcu izglasavanje Rezolucije o ustaškom genocidu nad Srbima u NDH-a nije nikakav prioritet jer se ne  uklapa sada u njegovu aktuelnu „istorijsku“ i mesijansku ulogu u stvaranju tzv. otvorenog Balkana i obezbeđivanja regionalne stabilnosti čiji bi on bio  glavni garant. Verovatno bi ta njegova  jedinstvena „istorijska“ misija mogla biti narušena  donošenjem ove Rezolucije jer bi usledila reakcija Hrvatske i optužba da je Srbija i dalje remetilački faktor u ovom regionu jer posle toliko decenija bi  se moglo desiti  da genocid izvršen nad Srbima, Jevrejima i Romima u NDH-a  bude konačno potvrđen i u našoj Narodnoj Skupštini. Naprednjačka vlast i njen neprikosnoveni vođa se neprestano predstavljanju kao posvećeni čuvari srpskih nacionalnih interesa i koriste ih pre svega u svoje usko-stranačke interese i to kao deo permanentne izborne kampanje.

O tome jasno svedoči način na koji naprednjački režim „brani“ nacionalne i životne  interese srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. Ali kada treba izglasati Rezoluciju o izvršenom genocidu u Jasenovcu onda se u Narodnoj skupštini odigra nedostojna i sramna politikanska predstava a žrtve genocida ostanu u senci politički pragmatične odluke da još nije  vreme da se on na dostojan način  ugradi u našu kulturu sećanja kao nerazdvojni deo srpskog nacionalnog identiteta njenim izglasavanjem u Narodnoj Skupštini Srbije koja  oličava suverenitet našeg naroda. Ovo je direktan udar na dostojanstvo i nacionalni identitet i čast srpskog naroda i svetu uspomenu na nevine srpske, jevrejske i romske žrtve koje su brutalno likvidirane u jednom od najozloglašenijih i najkrvavijih koncentracionih logora u Drugom svetskom ratu.

Nakon sramotnog neizglasavanja ove Rezolucije jasno se vidi da i sadašnje vladajuće strukture i dalje robuju davno nametnutim  ideološkim matricama o opasnosti od velikosrpske hegemonije i srpskog nacionalizma, i toliko puta korišćene  ali i sada veoma prisutne optužbe da su Srbi bili i ostali glavni remetilački faktor na Balkanu. Nije veliko iznenađenje što se povodom ove Rezolucije nisu oglasile mnogobrojne dežurne ljudsko-pravaške para-političke nevladine organizacije a ni samozvane antifašističke organizacije koje se istrajno bave uterivanjem  srpske krivice za razbijanje Jugoslavije i izjednačavanjem počinjenih zločina u Srebrenici i  ustaškog genocida koji je sproveden u Jasenovcu. Sigurno bi snažno  i burno reagovale  da je ova Rezolucija o genocidu nad srpskim narodom u NDH-a bila kojim slučajem usvojena jer bi to za njih bio još jedan krunski dokaz o razornom dejstvu srpskog nacionalizma, antisemitizma i klero-fašizma čak se koristi i izraz. R. Konstantinovića o postojanju srpskog nacizma koji uporno  ne  može  da izađe iz senke svoje samoviktimizacije.

Ostaje posle svega otvoreno pitanje za nas ali  i dalje traumatična  dilema, koliko će još decenija proći da bi se  u našoj Narodnoj Skupštini stvorili uslovi i bilo podesno vreme da se donese  Rezolucija  o ustaškom genocidu sprovedenom nad Srbima, Jevrejima i Romima u Jasenovcu a da se  28. april proglasi kao Dan genocida nad Srbima u 20. veku

Jovan Cvijić je 1907 godine govoreći o nacionalnom radu izrekao za nas dalekosežne ocene koje nažalost dobijaju potvrdu i u ovom  našem vremenu.“ Ali se ne mogu usvojiti shvatanja pomenutih nesređenih duhova po kojima izgleda da je dopušteno voleti čovečanstvo i svaki drugi narod, samo ne svoj“.

Treba reći da se o sramnom neizglasavanju ove Rezolucije nisu oglasile ni opozicione stranke, što se realno nije ni moglo ni očekivati jer one sada imaju mnogo važnija posla: treba odrediti mesta na mogućim poslaničkim listama, usaglasiti kolone i koalicije za  predstojeće izbore, nastaviti potragu za  kontrolorima izbora  i tragikomično licitiranje o mogućim predsedničkim kandidatima. Ostaje posle svega otvoreno pitanje za nas ali  i dalje traumatična  dilema, koliko će još decenija proći da bi se  u našoj Narodnoj Skupštini stvorili uslovi i bilo podesno vreme da se donese  Rezolucija  o ustaškom genocidu sprovedenom nad Srbima, Jevrejima i Romima u Jasenovcu a da se  28. april proglasi kao Dan genocida nad Srbima u 20. veku.

 

Od istog autora

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li mislite da će se Srbija pridružiti sankcijma EU protiv Rusije?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner