Srbija je ustala da ne bi nestala, ili zašto je danas, biti za studente i biti za Srbiju jedno te isto?!

Srbija je ustala da ne bi nestala. 

Na noge su je podigli oni za koje su mnogi govorili da su pripadnici izgubljene generacije, prikovane za ekrane mobilnih telefona, nezainteresovane za bilo šta što se u stvarnom životu oko njih dešava, okrenute isključuvo materijalnim dobrima, pogleda uprtih ka metropolama tuđih država.

U Srbiji se više ne postavlja pitanje da li su oni koji danas dostojanstveno i gospodstveno koračaju ulicama naših opustošenih i naruženih gradova, iz kojih je nakazna, naopaka i ubilačka vlast pokušala da protera i samu misao o pravdi i slobodi, dostojni svojih očeva, već da li su očevi, čak i oni koji se trude da uhvate njihov dug i brz korak, dostojni svojih sinova. Isto, naravno, važi i za sve majke i ćerke koje svojom lepotom, slobodoumljem i pravdoljubivošću, obasjavaju naše raskrsnice i trgove. Jer, pobuna protiv zla je privilegija po sebi, ali privilegija koje treba biti dostojan.

Danas je ulica velika, plamteća sudnica. Ali, na njoj ne gore sveže potpaljene lomače, već blistaju oči dece koja su preko noći odrasla u velike i plemenite ljude. Ova veličanstvena revolucija duha prva je za koju ni sam Andrić, pronicljiv i sumnjičav kakvim ga je Bog stvorio a balkanska vetrometina isklesala, ne bi pomislio da bi mogla poroditi čudovišta. Naprotiv, ova studentska revolucija kojoj se, pored mnogih, u sve većem broju priključuju i njihovi nastavnici, prva je u čitavom veku za nama koja nas čudovšita i čudovišnosti, oličenih u besprizornosti i bestidnosti vlasti, istinski oslobađa.

Začeta "u veličini i moralnoj čistoti" ona opstaje i jedino zahvaljujući njima istrajava, osvaja i rasplamsava srca i duše dobrih i plemenitih ljudi Srbije. Kako onih koji ovde žive tako i, svedoci smo toga, naših sunarodnika koji iz daleka posmatraju čudesno uspinjanje jedne generacije i na nju oslonjene, iz pepela podignute nacije.

Zbog toga je, danas, biti za pobunjene studente i biti za Srbiju jedno. Zbog toga je, biti i rečju i delom uz njih, dužnost svakog časnog i pravdoljubivog čoveka. Zbog toga je borba za slamanje tiranije i slobodu Srbije ne samo naš jedini zadatak, koji briše međugeneracijski jaz, već i naš jedini put.