Председникова смешна понуда и бајка о легитимитету

"На захтев већине свих народних посланика или најмање 100.000 бирача Народна скупштина расписује референдум о питању из своје надлежности, у складу са Уставом и законом", прописано је чланом 108 Устава. Дакле, довољно је 126 посланичких гласова, колико председник у Скупштини свакако има, а не фамозних 85 + 85. Зашто онда сам, преко својих посланика, ако му је то толико важно, не иницира проверу свог легитимитета путем референдума? Шта ће му за то гласови опозиције?

Али хајде да, пре него што дођемо до коначног одговора, најпре погледамо да ли се о легитимитету председника уопште може расписати референдум. Јер, то што се у ставу 2 члана 108 Устава таксативно набраја шта тачно не може бити, никако не значи да све друго може бити предмет референдума.

Тако је, чланом 10 Закона о референдуму и народној иницијативи, прописано да је "референдум облик непосредног изјашњавања грађана о питањима за која је то Уставом, законом и статутом аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе одређено (обавезни референдум), као и о питањима из надлежности Народне скупштине, скупштине аутономне покрајине и скупштине јединице локалне самоуправе (у даљем тексту: скупштина) за која скупштина одлучи на захтев већине народних посланика Народне скупштине, посланика скупштине аутономне покрајине односно одборника скупштине јединице локалне самоуправе или на захтев одређеног броја бирача (необавезни референдум)". Истим чланом предвиђено је да се "референдум расписује ради изјашњавања грађана о предлогу акта, о потврђивању усвојеног акта или о питању од општег значаја".

Овде ће, претпостављам, они који су уверени у правничку безгрешност председника поскочити и узвикнути "ето, референдум се може расписати и о питању од општег значаја, а легитимитет председника то јесте"! Али, срећу ће им покварити члан 17 Закона који гласи: "Скупштина може расписати референдум о питању од ширег значаја из своје надлежности ради прибављања мишљења грађана о одлуци која треба да буде донета у вези са тим питањем (саветодавни референдум)".

Дакле, може и референдум о питању општег или ширег значаја, овде те две речи треба тумачити као синониме, али у сваком случају реч мора бити о питању из надлежности Народне скупштине. А да ли је питање легитимитета председника у надлежности Народне скупштине? Па јесте, наравно, исто онолико колико је у њеној надлежности и потенцијално референдумско питање "Да ли сте за то да од 1. јануара 2024. године 2 + 2 не буде 4 него 5". Дакле, није ни најмање. Питање у њеној надлежности је оно које се односи на суви легалитет, односно евентуално утврђену повреду Устава од стране председника, а не филозофско-морално-правно теоријско питање легитимитета.

И где смо сад? Дакле, не само да за организовање референдуму на захтев народних посланика није потребно 85 + 85, већ 126 гласова, него "провера легитимитета председника" и не може бити предмет референдума, пошто није реч о питању из надлежности Народне скупштине. А све и да се уз употребу правне акробатике и вербалне гимнастике утврди чак и да јесте, могао би се организовати само саветодавни референдум, чији резултати не обавезују никога нинашта.

Довољно је 126 посланичких гласова, колико председник у Скупштини свакако има, а не фамозних 85 + 85. Зашто онда сам, преко својих посланика не иницира проверу свог легитимитета путем референдума? Шта ће му за то гласови опозиције?

Јасно је, дакле, да је у најновијој председниковој понуди опозицији реч искључиво о шегачењу и магарчењу грађана Србије. Они би, уместо да се баве суштинским темама и председниковим кршењем Устава прихватањем такозвано француско-немачког плана, односно  “Споразума о путу нормализације између Косова и Србије” из Брисела и његовог охридског Анекса, требало да време и енергију троше на његову најновију бизарност везану за проверу легитимитета која би, не треба заборавити, по председниковим речима, била спроведа заједно са неким другим изборима што би, биће да је то битан ток идеје, ојачало позицију жестоко посрнулог СНС-а у бирачком телу.

Позив @avucic опозицији да прикупи 85 потписа за "референдум о његовом легитимитету" је, наравно, најобичнија превара. Устав познаје само један начин за разрешење председника и он не укључује референдум, већ 2/3 гласова посланика након одлуке Уставног суда да је прекршио Устав. pic.twitter.com/QOGTSEA6Ar

— Драган Добрашиновић (@DobrasinovicDr) April 22, 2023

Уместо целе урнебесне ујдурме којом нас је председник почастио, ево, на крају, предлога за њега, заснованог искључиво на Уставу. Нека прикупи 84 гласа у Народној скупштини за предлагање поступка свог разрешења, а потом 126 за покретање процедуре пред Уставним судом због кршења Устава прихватањем “Споразума о путу нормализације између Косова и Србије”. То може и из сопствених ресурса,  без опозиције. А онда нека након одлуке суда, уколико њом буде утврђена повреда Устава, позове све посланике, и "своје" и опозиционе, да гласају за његово разрешење. Хајде да прво решимо питање легалитета јер, ако нешто није легално, веома, веома тешко може бити легитимно. А онда, након председниковог разрешења, можемо о легитимитету до миле воље. Све ово, разуме се, уколико Уставни суд не утврди да повреде Устава нема или, не дај Боже, посланици већине одбију љубазну молбу свог председника и не гласају за његово разрешење.