Српско Косово је само “мала колатерална штета”!

У хашком дуелу између Србије и Међународног суда правде, по питању "Да ли је проглашење независности привремених институција на Косову у складу са међународним правом", одиграном на терену новоформиране сеценистичке државе Косово и Метохија, репрезентација Србије је изгубила меч са 10 према 4. Београд најављује нову иницијативу у Уједињеним нацијама како би се преокренуо резултат.

Наводно нејасно правно дефинисан захтев Србије за оцену легалности једнострано проглашене независности Косова и Метохије вратио се као бумеранг српском народу који је засекао корене његовог вековног духовног идентитета и постојања на простору Косова и Метохије који још називамо “Српским Јерусалимом”. Вешто испланиран бумеранг заобишао је главе “невештих” састављача захтева који се сада оглашавају као заштитници светског мира и интереса, али у ствари залажу се за остварење светског глобализма.

Овог пута чак је и српски политички врх био изненађен одлуком МСП-а јер у саветодавној декларацији није уграђена очекивана двоструко тумачећа формулација којој су се надали, како би лакше преживели политичку агонију.

Преко српског захтева МСП је потврдио да “оно што није забрањено, у ствари је и дозвољено”, што је омогућило да своје пешаке гурну једну линију напред. Дебата која се најављује на престојећој јесењој скупштини Уједињених нација биће покушај да се директно сруше темељи и смисао даљег постојања УН који је препрека светском глобализму. У овом случају српско Косово је само “мала колатерална штета” која се користи како би глобалисти остварили боље позиције. Циљ оправдава средства!

Смисао и позадина поруке је подстицање новог међународног хаоса који није далеко од ескалације светског тероризма контролисаног од НАТО.

Од 1. јануара 2011. године Војска Србије ће годишње примати до 2.000 младића на добровољно служење војног рока. Смањењем регуларне војске, Србија неће имати снаге за ново прекрајање граница на Балкану, али су зато ратне каписле бачене на граници Русије, унутар Индије и Кине, на Тибету. Активирани су “ослободилачки покрети” који треба да буду изговор за промене светских граница, који чак могу да поднесу своје легалне захтеве за признање на следећем скупу УН.

На домаћем терену од пропагандне флоскуле “И Европа и Косово, то су два независна процеса”, као опција остала је само Европа иако су нас до пре неколико дана министар за иностране послове Вук Јеремић и председник Борис Тадић уверавали у супротно.

Владајућој коалицији је приоритет да одржи постојеће стање и да уз помоћ тајкуна доведе декапитализацију националних интереса до дна, чиме би се створили услови да осиромашени народ нема алтернативу осим да прихвати понуђено: “па дај шта даш, нема се где”. Следеће што се нуди као план Б је подела Косова и Метохије, али убрзо би уследило даље распарчавање Србије, тако да би се заокружила дефинисана стратегија Западног Балкана, што и није важно „уз добре суседске односе, јер сви идемо заједно у ЕУ“.

За нас Србе улазак у ЕУ нема компромиса јер нам не нуде алтернативу осим да похапсимо преостале српске националисте и пошаљемо их у Хаг. Једино што је Европи важно јесте да не дође до поновног рата, али за смиривање страсти биће довољно дроге на улицама Србије која се из Авганистана дотура на Косово и Метохију управо од оних који контролишу оба стратешки интересна подручја.

Користећи углед несврстане Југославије, српска дипломатија је обновила дипломатску сарадњу са многим земљама света, уз сугестију да сачекају са признањем Косова док се по овом питању не огласи МСП. Од данас може се очекивати да ће се повећати број земаља које ће прихватити да је Косово нова самостална држава на свету.

У ствари, “косовски случај”, као јединствен у васиони, користи се као тројански коњ за напад на светску институцију (Уједињене нације) која се нашла на путу глобализма. Одмах дан након објављивања става МСП-а, Влада Републике Србије најавила је нове иницијативе председника Бориса Тадића и опсежне припреме за продужетак расправе на јесен на Генералној скупштини у Уједињеним нацијама.

У интересу Србије и следећих поколења, од олигархијске власти очекује се да поднесе оставку и да се распишу нови ванредни избори, а да се онда Србија ослони на стратешке партнере који и данас бране Косово и Метохију у Савету безбедности. Уз помоћ таквих пријатеља биће лакше формирати лепшу будућност Србије уместо садашње дужничке и поданичке улоге коју имамо са онима који српско Косово виде као “малу колатералну штету”.

Мислите да једно са другим нема никакве везе? Зар неко може рећи не?

(Аутор је директор Српске телевизије из Торонта)