Ваше право да знате све

Већ дуже време у нашим водећим медијима тешко се могу пронаћи информације о актуелним политичким и друштвеним процесима на Косову и Метохији. Једино се спорадично расправља о томе да ли ће бити одржани избори и на овом делу наше државне територије.

По свему судећи, питање одржавања локалних избора биће део политичких преговора и ценкања око добијања датума за отпочињање преговора о прикључивању Европској унији. Али може се предвидети са великом извесношћу да ће се за одлуку о почетку преговора тражити да се не одрже локални избори на Косову и Метохији. Колико је Косово и Метохија ван главног фокуса наше медијске пажње, може се видети и у овој изборној кампањи где се о положају и будућности Срба на Косову и Метохији готово и не говори, а при томе се непрестано намеће уверење да су наши људи изгубили интерес за ову тему. Зато је и неспорна чињеница да је на делу медијска маргинализација и својеврсни ембарго који су у ствари део политичке концепције да се смире политичке тензије, оствари својеврсна пацификација нашег јавног мњења, а одлуке о даљој судбини Срба на Косову и Метохији доносе мимо озбиљне медијске пажње.

Међутим, када се у првом тз. ударном Дневнику Радио Телевизије Србије пласира вест да су велике боркиње за људска права Наташа Кандић и Соња Бисерко добиле признање за допринос унапређењу статуса жена у косовском друштву, коју иначе додељује група посланица у „парламенту Косова“, не може се рећи да се ради о случајности или уређивачком пропусту. У овој информацији није пропуштено да се телевизијским гледаоцима у Србији пружи и изузетно важна информација да је ову награду добила и председница тзв. државе Косова Атифете Јахјага. Али учињен је и један сигурно велики пропуст јер је изостала обавест да је известилац Европског парламента за Србију неизбежни и добронамерни Јелко Кацин упутио честитке Бисерко поводом добијања ове награде.

Када знамо све ове чињенице, онда се са пуно права морамо запитати којим се то критеријумима руководи уређивачка политика јавног сервиса Србије која се маркетиншки позиционира као телевизија на којој гледаоци имају права да знају све, осим аутентичних и објективних информација на само о стању Срба на Косову и Метохији. То је у ствари дериват владајуће политичке концепције која настоји да што више промовише и спроводи тзв. политику нормализациије односа између Србије и Косова, што је један од одлучујућих предуслова за настављање процеса европских интеграција.

Можда ћемо ускоро добити и специјалног извештача нашег јавног сервиса из скупштине Косова, јер за овако важне вести као што је добијања ове награде не смеју бити ускраћени гледаоци државне телевизије. При томе се не може назрети на који су то начин ове боркиње за људска права унапредиле права жена на Косову, осим што оне упорно истрајавају на ставу да што пре треба признати тзв. независност Косова. Зато се и објављивање ове вести сасвим добро уклапа у политику пузајућег признавања независности Косова као апсолутног и коначног услова за наш улазак у Европску унију. У то више нема никакве сумње. При томе наш јавни сервис није нашао за сходно да направи прилог о намери косовских власти да затворе амбуланту у Приштини у којој се лечи преосталих стотинак Срба. Осим текста у Политици наши медији нису искористили прилику и могућност да обавесте нашу јавност о изузетном подвижничком раду докторке и две медицинске сестре које су остале у Приштини да воде рачуна о здрављу стотинак Срба који су остали да живе у овом граду. Али то очигледно не спада у медијски атрактивну вест за наше државне медије, јер то вероватно није битан допринос поштовању права жена на Косову а не уклапа се ни у политику нормализације односа.

Херојски чин наших медицинских радника у Приштини остао је без икаквог стварног одјека и то је само још један доказ да је тзв. брига о унапређењу услова живота српског народа на Косову само још један у низу очигледних доказа лицемерне политике наше владе која се води на Косову и то без стварних домета и достигнућа у одбрани српских националних и егзистенцијалних интереса. Зато и није чудно и изненађујуће што се Јавни сервис Србије само као и увек до сада прикључио оваквом начину вођења политике и отвореној медијској пацификацији питања Косова и Метохије.