недеља, 24. новембар 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Политички живот > Вучићева обећања - лудом радовања (II)
Политички живот

Вучићева обећања - лудом радовања (II)

PDF Штампа Ел. пошта
Бранислав Оморац   
петак, 11. јул 2014.

,,Због тога није допуштено да влада човек него начело, јер он то чини себе ради и постаје тиранин (Аристотел, Никомахова етика)

Грађани Србије имају богато искуство познавања праксе лажних и претераних обећања која дају политичари и политичке странке, нарочито у предизборним временима. Искуство их изгледа није научило ничему, и даље безглаво верују демагозима.

Александар Вучић разликује се од других председника влада или, рецимо боље, политичара по томе што обећања даје брзим темпом и што она готово листом остају неиспуњена. Многа обећања звуче готово бизарно. Оно што вређа јесте лакоћа њиховог давања. У многим случајевима, ради се о самој животној егзистенцији грађана, стога, инстант умирење давањем обећања без упоришта у логици, привредним околностима и перспективи није оно што се тражи, већ реална дијагноза проблема.

Низ нереалних обећања можемо почети са временом када је садашњи премијер био заменик председника СНС. Септембра 2011. он је изјавио да је ,,план његове странке да у наредних десет година доведе у Србију инвеститоре који ће уложити 100 милијарди евра''[1]. Иако није прошла деценија или више, можемо са сигурношћу тврдити да је инвестициони темпо којем присуствујемо, од формирања владе чији је први потпредседник Вучић био, недовољан да би се ,,визија“ о дванаестоцифреној инвестицији сматрала остваривом.

Вредност страних директних инвестиција у Србију у 2012. години била је 352 милиона долара, што је најмање од 2001. године (када је износила 177 милиона долара и то највећим делом због продаје цементара). Рекордна вредност инвестиција у Србију била је 2008. када је износила 7,7 милијарди долара[2]. Гувернерка је крајем октобра 2013. изјавила[3] да су нето инвестиције у 2013. износиле 584 милиона евра. Што се страних инвестиција у 2014. тиче, имамо само најаве[4] из Народне банке Србије о милијарду евра инвестиција. Чак и да се пројекција оствари, то је далеко од 10 милијарди долара годишње како би се обећање о 100 милијарди у десет или више наредних година и приближно испунило.

Реагујући на критике поводом гломазне администрације уочи избора 2012, Вучић се придружио таквим изјавама и поручио да ће у случају победе СНС и формирања владе чији ће они бити стожер „најмање 60 агенција и других беспотребних институција бити угашено''[5]. Неколико месеци касније, број агенција чије је укидање предложено свео се само на седам[6]. Са друге стране, премијер Вучић, када је говорио о гломазности администрације, није пропуштао прилике да укаже на превелики број запослених.

Иако је тврдио да привреда не може да издржи превелики број запослених у јавном сектору, страначко запошљавање толико је ојачало од средине 2012. године, а нарочито за време актуелне Владе, да су просторије СНС у једном граду у Србији грађани назвали „Бироом за запошљавање“[7]. Ако узмемо у обзир податке да је крајем мандата Цветковићеве владе у јавном сектору било евидентирано око 660.000 људи[8], да је почетком ове године министар финансија Лазар Крстић указао да је у последња два месеца 2013. године на неодређено запослено око 3.000 људи, а да је број запослених у јавном сектору невероватних 780.000[9], долазимо до закључка да је премијер поново свесно обмањивао јавност и да је од средине 2012. у јавном сектору запослено најмање 120.000 особа. Обећања о департизацији су самим тим постала беспредметна.

Док је био први потпредседник Владе, Александар Вучић бавио се мало и проблемима локалних предузећа. Примивши представнике радника ,,Аутосаобраћај” из Крагујевца, обећао им је, како су рекли, да ће до 1. децембра 2013. статус њиховог предузећа бити јаснији и да ће им бити боље[10]. После ових обећања, радници предузећа прекинули су блокаде путева и обуставили штрајк. Међутим, у марту 2014. године, четири месеца касније, можемо видети да не само да радницима није боље и да је статус предузећа ишта јаснији него што је био, већ и да се имовина предузећа продаје како би се радницима, који су у међувремену тужили предузеће, исплатиле давно зарађене плате и да агонији и пропасти крај није на видику[11]. Поново олако дато обећање човека који изгледа не схвата сву дубину економског колапса Србије и људске беде.

До које мере је премијер спреман да отворено обмане јавност сведочи његова предизборна изјава о незапослености, где је рекао да је она ,,смањена за пет одсто” узимајући као доказ анкету о радној снази. На ову изјаву бурно је реаговала стручна јавност утврдивши да се незапосленост заправо повећала, а да је анкета на коју се премијер позвао нерепрезентативна[12]. Према званичним подацима[13] Републичког завода за статистику, који је радио пресек стања у марту ове године, 790.501 лице је незапослено, што је, према оцени Привредне коморе Београда, рекордна незапосленост[14].

Играјући се судије и тужиоца, Вучић је почетком 2013. обећао ,,прве пресуде за корупцију до краја 2013. године”[15]. Ниједна правоснажна пресуда за корупцију није донета не само до краја 2013, већ и до данас, половине 2014. године.

Такође, почетком 2013. Вучић је, у својству министра одбране, најавио[16] да ће ускоро ,,једна“ велика домаћа компанија потписати милијарду долара вредан уговор за изградњу војно-медицинских капацитета у ,,једној“ афричкој држави. Без обзира на крајњу неодређеност овакве најаве, ниједна домаћа компанија, велика или мала, није потписала никакав уговор о градњи војно-медицинских капацитета у било којој афричкој држави, барем колико је јавности познато.

Талас обећања везаних за шеика заслужује посебну пажњу. Говорећи у своје име, не памтим да је један премијер бржим темпом давао обећања која су листом остајала неиспуњена, барем у временским оквирима које је он сам постављао.

Један од највећих резултата, за сада само на папиру, ,,пријатељства” нашег премијера и шеика Мухамеда бин Заједа јесте пројекат ,,Београд на води”. Према Вучићу, тај пројекат ће много значити за индустрију, изградиће се четири нова хотела и шопинг молови[17]. Да ставимо на страну за тренутак сува обећања. Пројекти попут овога могу донети само привремену добробит грађевинској оперативи, али што се тиче будућности, пројекат не може вршити било какав ефекат ни на индустрију, нити на стандард било житеља Београда или других градова. У питању ће бити потрошачки рај, где се, као и у случају других шопинг молова, неће ништа производити, већ само трошити. Земљиште на овој локацији поклоњено је без међународног конкурса, без плана детаљне регулације терена, без икаквих докумената.

Говорећи о том пројекту премијер је рекао да ће он донети напредак целој земљи[18]. Иако је најављено[19] да ће прва фаза пројекта почети да се ради у септембру, она је одложена до пролећа наредне године[20].

Вучић није штедео на обећањима када је у питању сарадња са Уједињеним Арапским Емиратима и њиховим шеиком. Најављујући арапске инвестиције у Крушик, Телеоптик и Утву, Вучић је изјавио да ће фабрика чипова бити спас за Србију[21]. И не само то. Србија ће производити ,,високософистициране ракете, ,,на највишем производном нивоу”.

Последње информације о фабрици чипова су оне из децембра, да ће у року од две године Србија добити ову фабрику ,,у коју ће бити уложене десетине милиона евра”[22]. Ова најављена сума се драстично разликује у односу на ону коју је дао бивши министар финансија Динкић који је говорио о ,,четири милијарде долара”[23].

Иако је у октобру 2013. рекао да ће фабрика авио-делова бити изграђена у Земуну и да ,,мисли да је пронађено добро место за њу”, ,,близу аеродрома”, притом обећавши да ће у наредне четири недеље бити завршени преговори са компанијом Мубадала о изградњи такве фабрике у Србији[24], Александар Вучић је помахнтитало у децембру 2013. дао бизарно обећање о фабрици авио-делова која ће се градити у Панчеву и која ће бити завршена крајем јуна[25].

Градоначелник Панчева Павле Раданов такође је рекао[26] да ће Компанија за изградњу компоненти за авионе из Уједињених Арапских Емирата „Мубадала” инвестирати свој новац у Фабрику авиона „Утва” у Панчеву и да ће ,,крајем јуна” почети производња авио-делова који ће бити намењени Ербасу и Боингу. О каквој нечувеној лажи је реч убедљиво говори то да је крај јуна актуелан и да нема баш никаквог знака да се одмакло даље од трача.

Приликом посете Абу Дабију, Вучић је инсистирао да ,,у најскорије време” треба очекивати и улагања од 100 милиона евра у српску пољопривреду. Трећину инвестиције од 400 милиона долара у српску пољопривреду ,,Ал Дахра" је наменила за куповину осам пољопривредних комбината. Остатак ће бити инвестиран у опремање њиховог земљишта системима за наводњавање, плус 24.000 хектара[27]. Од тада, прошло је осам месеци, а никаквих нових информација о овом послу нема. Склон сам да (и) ова обећања класификујем у категорију обмана.

Поред Мубадале, Вучић је најавио долазак Боша и Мерцедеса[28]. Најавио је отварање ,,велике” фабрике Боша у Шимановцима ,,у новембру”. Фабрика до сада није отворена, а прошло је осам месеци од рока који је дат.

С обзиром да је споменуо да онај који реши проблем ФАП и 14. октобра ,,заслужује Нобелову награду”, не могу се отети утиску да Вучић у ствари има управо такву амбицију.

Ојађеним грађанима Прибоја, радницима некадашњег гиганта Фабрике аутомобила Прибој, Вучић је обећао стратешког партнера до 1. марта 2014. године[29]. Стратешки партнер до тада није пронађен. Ипак, финска компанија ,,Сису” и Влада Србије потписале су 30. маја Меморандум о разумевању[30]. Очекује се почетак производње камиона ,,у септембру”.

Посета Вучића фабрици ,,14. октобар’’ тамошње раднике је ,,охрабрило”[31]. За разлику од ФАП, Вучић овде није давао превелика обећања, осим општих места да је потребан стратешки партнер и да се заврши ,,лажна прича о реструктурирању, што је у ствари пропадање предузећа”. Премијеров сарадник и страначки колега, министар одбране Братислав Гашић, најавио је да би стратешки партнер за 14. октобар ,,требало” да буде пронађен до краја године[32].

У рангу лажних обећања које је давао данас први човек српске владе Александар Вучић налази се ,,долазак Мерцедеса у Србију”[33] и сарадња Икарбуса са немачким гигантом. Представљајући обичну купопродајну трансакцију, где Мерцедес продаје шасије Икарбусу, као ,,долазак Мерцедеса” и ,,Мерцедесову инвестицију”, поново је преварио грађане Србије, који умор од предизборних обећања очито нису претворили у активан отпор и анализу онога што (им) се говори. Према тврдњама бившег министра привреде Саше Радуловића, представници Мерцедеса били су ,,немачки јасни” када су поручили да Мерцедес није заинтересован за инвестиције у Србију[34].

Вучић је обећао да ће Влада показати уговор са Етихадом ,,пре краја предизборне кампање”[35]. То се није десило. Три месеца касније, премијер је рекао да ће ,,врло брзо” објавити уговоре са Фијатом и Етихадом[36]. Од тада је прошло два месеца. Уговора још увек нема. 

За крај, Вучић нам је обећао бољи живот у 2016. години у свом експозеу[37]. Крајем прошле године, у оквиру кампање за локалне изборе на Вождовцу, Вучић је рекао да ћемо до краја 2014. живети боље.


 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, Рио Тинто отворити рудник литијума у долини Јадра?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер