петак, 14. август 2020.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Економска политика > Пад незапослености или раст манипулације?
Економска политика

Пад незапослености или раст манипулације?

PDF Штампа Ел. пошта
Бранислав Оморац   
уторак, 09. децембар 2014.

Влада наставља да се хвали смањењем незапослености. Имамо разлога да се барем запитамо како то да се Александар Вулин у другој половини октобра похвали са падом незапослености на 20,3 одсто и да притом каже како је то ''седми месец заредом у којем се број незапослених смањује'', да би неких месец дана касније директор НСЗ изјавио да је у Србији 17,6 одсто незапослених. Према њему, у односу на први квартал смањена је незапосленост за 52.000 људи.

Тај резултат добијен је на основу Анкете о радној снази, коју по методологији Еуростата спроводи Републички завод за статистику и која је показала да је у октобру 2014. стопа незапослености била 20,3 одсто. Проценти су се променили због другачије методологије. У случају старог метода, добијени резултат представља процентуално учешће броја незапослених у укупном броју радно спремног становништва, који се добија простим збрајањем бројева запослених и незапослених, а све према евиденцијама Националне службе за запошљавање, Републичког завода за здравствено осигурање и Пензијског и инвалидског фонда. Дакле, кога „у папирима“ нема тај и не постоји. По новој методи, укупно становништво се дели на запослене – оне који раде и незапослене – они који не раде. Из та два податка добија се „стопа запослености“, која тренутно износи 40,6 одсто.

Невероватно је да власт мирне душе обмањује јавност тврдњама да се малтене за месец дана незапосленост смањила за 2,7 одсто. Или, бројевима, да се незапосленост смањила за више од 50.000 у односу на први квартал као резултат ''повољнијијег привредног амбијента'', ''доношења системских закона'' итд. Где је то запослено 52.000 људи? Које су фабрике отворене? У јавном сектору на снази је забрана запошљавања. Према томе?

Одговор на ово питање делимично лежи у ''Анкети о радној снази''. Анкета о радној снази је истраживање којим се прикупљају подаци о основним карактеристикама радне снаге, на основу којих се врши процена укупне радне снаге у земљи. Главни циљ је добијање података о три основна контингента становништва: запослена, незапослена и неактивна лица. Овим истраживањем поклања се посебна пажња становништву радног узраста (старог 15–64 године), а добијени подаци користе се за праћење, мерење и оцењивање економских и друштвених кретања у Републици.

Запослена лица су лица која су најмање један сат у посматраној седмици обављала неки плаћени посао (у новцу или натури), као и лица која су имала запослење, али која су у тој седмици била одсутна са посла. У запослена лица, поред лица која имају заснован радни однос и раде у предузећу, установи или у другој врсти организације или раде као приватни предузетници, укључују се и индивидуални пољопривредници, помажући чланови у домаћинству, као и лица која су обављала неки посао који су самостално пронашла и уговорила (усмено или писмено) без заснивања радног односа и којима је тај рад представљао једини извор средстава за живот. Према томе, у Анкети се не узима у обзир формални статус лица које се анкетира, него се радни статус тог лица одређује на основу стварне активности коју је оно обављало у посматраној седмици.

Дакле, уколико сте радили било какав посао свега сат недељно, који се плаћа, иако за систем не постојите, ви се водите у овој анкети као запослени. С обзиром на изузетно тешку ситуацију у којој се држава налази, могуће је поверовати да су људи притиснути голим опстанком почели да се ''сналазе'', али не и да се пријављују, због тешко издрживих пореских намета. Следи да је сива економија Србије највећа у Европи.

Други део одговора на питање о паду незапослености је у ревности Националне службе за запошљавање која моментално на шест месеци обрише са евиденције оне који се не јаве својим саветницима или на шалтер прописаног датума. Да ли се смањује незапосленост тако што људи не виде сврху јављања?

Од НСЗ, осим рутинске овере папирологије на свака три месеца и заказивања новог термина за виђење, највећи број људи не може очекивати ништа. Саветници немају везе са послодавцима. Аутор је лично чуо у филијали НСЗ у Панчеву да је од почетка године тамо запослено нових 12 људи. Или је служба ту да партијским директорима обезбеђује волонтере? Као и сви делови анахроног система, тако и овај, осим за себе и партије чији је инструмент, ни за кога другог није добар.

Својеврсно ''трагање'' за одговорима дошло је отуда што постоји базично неповерење у систем који нас је толико пута изневерио. У систем који, доказано, не преза ни од чега, ни од каквих злоупотреба, како би очувао интересе политичке елите. Нека нам неко одговори где се запослило 52.000 људи, а да није у јавном сектору, чиме би се прекршио закон који је држава донела, а према коме је забрањено запошљавање у јавном сектору до 31. децембра 2015. или да то није пука последица чињенице да људи не виде више сврху бизарних одлазака у Националну службу за запошљавање која своју функцију не извршава, притом никоме не полажући рачуне за свој нерад? 

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће у наредних годину дана у Србији бити одржани нови парламентарни избори?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер