Коштуница сећање на једну изневерену револуцију. Он је тај којем је народ дао поверење, он је једини који је био у стању да сруши Слободана Милошевића са власти. Он је тај у кога је народ положио своје поверење и наду у боље сутра.

Има ту само једна замка у коју не треба да упаднемо као Милошевић. То кад кажете немачки ултиматум, треба имати у виду, да је током двадесет година нашег пропадања Европа изградила неку врсту заједничке политике на Балкану.

Треба јасно и јавно рећи Западу да ће на сваки покушај употребе силе на северу Косова народ тамо одговорити масовном грађанском непослушношћу и блокадама. И да ће имати у томе пуну подршку Србије. У сваком погледу.

За разлику од предходних епоха када би стара сила била потпуно надјачана и потиснута, ова последња епоха капитализма је другачија. Опадање америчке моћи је више последица њеног отпора променама и одбијања да се прилагоди новим реалностима.

За сада остаје загонетка где се налази сам Гадафи. Његов млађи син је изјавио да је пуковник, разуме се, у Триполију. Међутим, многи сумњају да је Гадафи до сада у својој резиденцији.

Истине ради, Европа никада није била српски смисао живота. Да је то била, ваљда би Србија пожурила да тамо стигне. То је стара истина и зна се да Србија не пати од љубави према Западу. Превелику љубав ни сам председник Тадић није обећавао.

Косметски Срби су препуштени на милост и немилост пошто београдске власти осим јалове реторике и отужне патетике, неће ни прстом мрднути да им помогну. Мада, Србија, према Кумановском споразуму из 1999, има право да на Космету држи око тисућу војника, полицајаца и цариника.

На покушај Приштине да покори север Косова увучени Кфор и Еулекс, а Срби одговорили отпором и барикадама. Било је веома критичних момената. Преговори започињани, па прекидани, па настављани...

Срби су у ових двадесет година све изгубили: територије, част и кредибилитет. Фројд је пред крај свог живота изнио теорију како појединац и народи имају у себи укомпониран нагон самодеструкције, а на садашњу Србију се та теорија савршено може примијенити.

Овде се такође свима разумљивим језиком мора рећи да је, према економским критеријумима, Србија током последњих двадесет година банкротирала три пута. Први пут 1988.године, последњи пут 2001.