Тај задатак лобирања за пропалу политику толико подсећа на прошла времена да не разумем ко би у том контексту био човек са компромитованом политичком прошлошћу. За тај пројекат би таква прошлост била компаративна предност, за Србију пуцањ у сопствену ногу.

Србија је од петог октобра променила пет влада, неке су описиване као шампиони реформе и европејства, неке као непоправљиво традиционалистичке и евроскептичне, али су све на косовском питању наилазиле на исти зид

Јовановић: Суштина је питање легалности сецесије, а не питање легалности декларације. Михајловић: Сигуран сам да би суд одбио нашу тужбу и то би до довело до признања независности од стране педесетак држава.

Замрзнути косовски конфликт дуж реке Ибар остаје нерешен, а у суседној Македонији албански политичари почели су да отворено позивају на ново етно-територијално федерално уређење земље (на Балкану је то обично први корак ка отцепљењу)

На дан пресуде МСП-а о легалности једностраног проглашења независности Косова, реч “историјски” променила је поље: наћићемо је у неком косовском или албанском часопису, јер је МСП одлучио да Косоварима да право, у одговору на тужбу Београда.

Ни у једном од ових болних случајева није се, наравно, радило ни о каквом праву. Увек је побеђивала политика и увек је та политика била противна интересима Срба и српске државе. А, у корист свих других који су живели у СФРЈ. Зар да данас у Хагу очекујемо било шта другачије?

Турска, а преко ње можда и неке друге силе, желе да држе Санџак „подгрејаним“. Неће га палити, али га неће скроз ни гасити. Игнорисањем Зукорлића показали су да није моменат да се та карта потеже. Његова реторика неће запалити Санџак, али треба да држи Београд у стању приправности.

Не знам како бих вам објаснио потешкоће Србије. Неуспех да се увиди њена важност за економију и стабилност Балкана биће скуп промашај Европе. Не можете ништа на Балкану да радите без Србије, јер је она на Балкану централни елемент.

Прећутна и отворена подршка САД једностраном приступу питању севера Косова од стране Приштине, подјарила је ионако нестабилну ситуацију, доприносећи расту тензија и провокацијама које прете избијањем будућих насилних конфронтација.

Догађај у Сребреници је унапред политички оквалификован као геноцид. Теза о геноциоду звучала би неозбиљно када би била везана за цифру од неколико десетина или стотина убијених особа. Сплетом разних околности дошло се на магичну цифру од осам хиљада наводних жртава.